у Србији је дуго важила изрека да „мафија у Србији има своју државу“. Чак и после „догађања народа“ 5. октобра није било јединства у борби против мафије. Држава се обнављала, али нисмо сви у сваком погледу желели исто.

Влада је, кажу, супер, никад нисмо били ближи Европи, чека нас лепа будућност, добро је што смо поправили односе у региону и гласали за резолуцију о Сребреници. Још само кад би све то урадили и с Косовом, била би то, рекло би се, идеална влада.

Да ће Харпер зауставити резолуцију, постало је извјесно. Његов вето односи се на кључне димензије фалсификата – од термина „геноцид“, преко броја од 8.000 убијених Бошњака у неспорном ратном злочину, до игнорисања истине да су у БиХ у значајној мјери страдали и припадници остала два народа.

На путу ка Европи пред Србијом је и низ других важних услова. Један од њих је довршење процеса друштвених, пре свега правних и економских реформи. Ту је и решење спорних питања граница, као и суштински напредак у сузбијању организованог криминала и корупције.

Наша економска ситуација изгледа безизлазна. Међутим, као у шаху, врхунски велемајстори и у ситуацији на шаховској табели која изгледа изгубљена – често нађу спасоносно решење.

Случај са ,,кипарским милијардама” је неоправдано стављен ад акта. Једно време су сви о томе писали, а онда је и та тема постала отрцана вест која више не продаје новине. Правиле су се неке комисије, путовали су на Кипар неки ,,експерти” и „јагњеће бригаде”.

У сенци статистичких региона, као претходнице праве регионализације Србије, пројекта који Динкићеви гурају на државној разини, о истом трошку заживљава и њихов страначки „Соцсавез“, Уједињени региони Србије - генијална симбиоза операционализације државне стратегије и партијске тактике на терену.

Немачка је признала Косово, тиме је за нас питање статуса решено. Не условљавамо  приближавање Србије ЕУ признавањем независности Косова, али инсистирамо на у Копенхагену затраженој спремности за регионалну сарадњу и добросуседске односе.

Предлог Руске Федерације за успостављање новог система колективне, недељиве безбедности на простору „од Ванкувера до Владивостока“ представља најважнију иницијативу на пољу глобалне безбедности још од пада Берлинског зида.

Избори у Холандији показали су, на једној страни, значајни раст десничарског расположања у земљи, виши него што је то ико очекивао пре избора, али и снажење партија које су изричито за проширење Европске уније.