Бесмислене тврдње да је тендер за „Тамнаву“ расписан на захтев Светске банке - муљ и муљање

(Време)

Бесмислене су тврдње да је тендер за испумпавање воде и муља расписан јер га је тражила Светска банка; наручивање посла без расписане јавне расправе не би било по Закону о јавним набавкама, а од тога да ли је конзорцијум који је добио посао имао потребне референце, много је важније да ли је испуњен план наведен у уговору – ово је, у најкраћем, садржај дописа који је невладина организација Транспарентност Србија (ТС) послала Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Скупштине Србије.

Тема заседања овог Одбора, које је одржано у понедељак, 9. фебруара, био је Извештај о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. Истовремено, на седници је усвојено и неколико извештаја Грађанских надзорника о спроведеним поступцима надгледања јавних набавки. Међу набавкама за које су надзорници поднели извештаје, налазила се и једна која је подигла силну прашину у јавности, а коју је "дужила" Транспарентност Србија: званичан назив набавке био је "Испумпавање замуљене воде и муља на површинском копу ПД РБ ‘Колубара’ д.о.о. – ‘Тамнава – Западно поље’, наручиоца ЈП ‘Електропривреда Србије’ и Привредног друштва Рударски басен ‘Колубара’", а у жижу политичара и медија доспела је малтене истог тренутка од када је, 8. јануара, "Време" објавило текст Александра Ђорђевића из БИРН-а под насловом "Испумпавање копа и буџета".

Тема овог текста није сам извештај Грађанског надзорника, али нека буде поменуто: реч је о документу на 13 страна који је потписао Данило Пејовић из ТС. Извештај, угрубо, има три целине – отприлике једна трећина је објашњавање правног оквира за грађански надзор, друга трећина је хронологија јавне набавке, а последњи део чини конкурсна документација. На крају другог дела, Пејовић закључује да је било конкуренције у овој набавци, да је транспарентност била обезбеђена у свакој фази, те да он, као надзорник, није наишао на препреке у обављању своје дужности.

Међутим, много занимљивији од извештаја, и то јесте тема овог текста, јесте горепоменути допис ТС скупштинском одбору. "Након што је закључен уговор о овој јавној набавци, у медијима су објављени многи текстови и изјаве званичника и других које се на неки начин односе на овај поступак јавне набавке или на реализацију уговора, то јест на питања која нису била предмет грађанског надзора, с обзиром на то да грађански надзор почиње од расписивања јавне набавке и да се окончава закључењем уговора. Нека од тих питања до данас нису добила одговор, нека нису довољно добро интерпретирана, а нека још нису на јасан начин ни постављена", пишу из ТС на почетку дописа.

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО БРЖЕ: Подсетимо, у БИРН-овом тексту објављеном у "Времену", заступана је теза да победник на тендеру, конзорцијум домаће фирме "Јужна Бачка" и румунског "Неша", по правилима тендера и Закона о јавним набавкама, није могао да као подизвођача унајми холандску фирму "Ван Хек", која је добавила специјализоване пумпе и цевовод, јер су и Холанђани били учесници на тендеру, па отпали због технички неисправне понуде. Победнички конзорцијум не само да није имао потребне референце нити искуства у испумпавању воде, тврде даље у БИРН-у већ је и власник "Јужне Бачке" био хапшен због утаје пореза.

Такође, у тексту БИРН-а оспорена је одлука ЕПС-а да се уопште иде на тендер, с обзиром на то да је ово јавно предузеће месечно губило 30 милиона евра због рудника под водом, а укупна вредност посла била испод 15 милиона евра. Аутор текста Алексадар Ђорђевић навео је и да је посао још далеко од завршеног, с обзиром на то да је крајем године, када су повучене холандске пумпе, под водом била трећина рудника, а у целу причу је умешао и директора Електромрежа Србије Николу Петровића, пошто је један од подизвођача којег је унајмила "Јужна Бачка" био и власништво извесног Драгана Клисуре, са којим је Петровић до 2012. имао блиске пословне односе – Петровић је био директор или сувласник у четири Клисурине фирме.

Транспарентност Србија у допису каже да до сада није било јасног одговора на питање да ли је било могуће неко брже и ефикасније решење од оног које је одабрано. Пре него што је расписао тендер, пише ТС, ЕПС је требало да размотри неке друге опције ("куповина механизације или позајмљивање од других јавних предузећа и државних органа, набавка ‘усисних пловних багера’, како је предлагало Удружење за унапређење рударске струке и науке..."). У ТС наводе и да ЕПС није објавио програм рада (финансијски план), обавезан према Закону о јавним предузећима, а да је управо измена програма рада и плана јавних набавки предуслов за отпочињање поступка. Пошто се, због необјављивања плана, не зна када је овај предуслов испуњен, није познато ни да ли је било могуће раније расписивање тендера, пише у допису.

За могућност спровођења набавке без тендера, односно, без примене Закона о јавним набавкама, што је била једна од теза БИРН-а, Транспарентност Србија тврди да то не би било у складу са законом, јер би за ту опцију требало да буду испуњена два услова – један је постојање елементарне непогоде, чије последице угрожавају животну средину (који је постојао), а други је да је уклањање воде потребно ради обезбеђивања основних животних услова. Транспарентност Србија тумачи да овај други услов није постојао – да јесте, дошло би до великих рестрикција електричне енергије (тј. ускраћивања основних животних услова), што се није догодило. Ипак, ТС наводи и анализу Фискалног савета из јула 2014, као један од аргумената у прилог тези да је требало ићи без тендера. У анализи Фискалног савета стоји да смањена производња струје није проблем у току лета, али да би могла да буде у току зиме, јер у окружењу нема вишкова ел. енергије, а да би гасна криза и сукоб у Украјини могли да угрозе одрживост енергетског система.

УЛОГА СВЕТСКЕ БАНКЕ: Председник владе Александар Вучић бурно је реаговао на текст објављен у "Времену" ("БИРН, то су они који су лагали око Ер Србије, они који су добили паре од господина Девенпорта и ЕУ да говоре нешто против Владе Србије. Тим лажовима реците да су опет лагали", рекао је Вучић сутрадан по објављивању текста), што је касније прерасло у сукоб и са Мајом Коцијанчић, портпаролком Европске комисије за политику суседства и преговоре о проширењу. Вучић је, из неког разлога, тада рекао и да је "Јужна Бачка" на тендеру победила две иностране фирме ("Стварно ми је много жао што смо оштетили те западне фирме"), мада је, уз конзорцијум "Јужна Бачка" – "Неш", једину прихватљиву понуду имала домаћа фирма "Миленијум тим".

Међутим, текст Александра Ђорђевића уопште није помињао Светску банку, а ову међународну финансијску институцију у причу је "увукао" министар енергетике Александар Антић саопштењем од 11. јануара. "Држава и ЈП ЕПС нису могли да отпочну испумпавање воде по хитном поступку јер је читав пројекат финансирала Светска банка, а комплетна тендерска процедура морала је да буде усклађена са њиховим правилима", стајало је у саопштењу из министарства. Сутрадан је Танјуг ("СБ: Тендер за Тамнаву по прописима, премијер био у праву") пренео изјаву из Канцеларије Светске банке у Београду у којој се каже да је тендер" спроведен у свему у складу са важећим прописима и праксом". Међутим, нигде у саопштењу Светске банке није писало да је тендер за испумпавање воде условила ова институција. Потом је овај део приче почео да се шири у медијима, а међу најефектнијим текстовима био је уводник Љиљане Смајловић у "Политици" од 14. јануара.

Истог дана када је у том листу објављен текст у којем је Весна Костић, саветница за односе са јавношћу Светске банке, објаснила да је ЕПС био у обавези да распише тендер ("Што би рекао Бајага, од Аљаске до Аустралије, где год и кад год Светска банка финансира пројекте у вредности какво је испумпавање воде из Тамнаве – ‘Западно поље’, обавезно је расписивање тендера"), главна уредница "Политике" објавила је уводник под називом "Ми нисмо БИРН". За разлику од Тањуга, писала је Смајловић, који се извинио због објављивања вести старе годину дана (о слободи медија у Србији), БИРН-ов пример је обрнут, што "буди сумњу у интегритет новинарског рада". Теза Љиљане Смајловић била је да је Светска банка финансирала посао испумпавања воде, и да је њен услов био да се распише тендер, а да БИРН намерно не саопштава ту чињеницу. Ову тезу је поновила и у Колумни недеље од 8. фебруара под насловом "Носталгија за деведесетим" ("Невоља је, међутим, да БИРН – барем у ‘Политици’ – није критикован што није довољно патриотски, већ што извештава у кључу деведесетих – изостављајући важне чињенице које му се не уклапају у тезу").

Међутим, теза Александра Антића, коју су потом преузели медији, није тачна, по писању Транспарентности Србија. "Тврдње званичника које су изношене у јавности, о томе да је ‘тендер био обавезан’ зато што је то ‘захтевала Светска банка’ су беспредметне, јер је набавка спроведена на основу домаћег Закона о јавним набавкама, а не по правилима те финансијске институције", стоји у допису. "Ако би се те изјаве", каже још ТС у свом допису, "схватиле као да је финансирање од стране Светске банке садржало као услов да се организује поступак надметања понуђача, а не да се посао додели директном погодбом, остаје нејасно због чега би то било релевантно за овај конкретан случај. Наиме, према доступним подацима, уговор о финансирању је Влада Србије (министар финансија) закључила са Светском банком тек 10. октобра 2014, дакле, неколико месеци након што је поступак јавне набавке већ био спроведен."

ИЗБОР ПОНУЂАЧА И ИСПУЊЕЊЕ УГОВОРА: Транспарентност Србија осврће се и на питање постављено у јавности о томе да ли постоје претходне референце конзорцијума који је добио посао. ТС констатује да је ово релевантно за исправност спровођења тендерске процедуре, али и да нико од понуђача није оспорио испуњеност овог услова, па чак ни другопласирани "Миленијум тим", који је поднео жалбу по другом основу.

Пошто поседовање опреме за испумпавање није било услов, изнајмљивање пумпи од "Ван Хека" није повреда уговорних обавеза по ТС, међутим, "логично је помислити да је договор о закупу пумпи постигнут раније, јер без тог битног параметра не би било могуће сачинити понуду".

Ова невладина организација описује и прави галиматијас око тога колико је воде испумпано из рудничког копа. Једино што је извесно јесте да је уговор истекао 16. децембра, а да је у конкурсној документацији стајало да укупно треба испумпати 187 милиона кубних метара воде и муља, те да се цена обрачунава према количини испумпане воде – рок је био фиксан, цена није. Како пише ТС, недељу дана након истека рока за завршетак посла објављено је да је испумпано 129,4 милиона кубика, односно, око две трећине, "што значи да посао по овој јавној набавци није окончан у уговореном року". "Ван Хек" је 1. децембра објавио да је испумпао 58 милиона кубика у Србији, а у тексту БИРН-а објављеном у "Времену", директор "Јужне Бачке" изјавио је да је његова фирма испунила уговор са ЕПС-ом јер је испумпала 114 милиона кубика, а да остатак од 50 милиона треба да испумпа "Колубара" својим пумпама (изјава дата 26. децембра). Збрку употпуњује заменик директора "Колубаре" који "Политици", 23. јануара, изјављује да је "Колубара" испумпала 68 милиона, а "Јужна Бачка" 78 милиона кубних метара.

"Због овако контроверзних информација, било би неопходно објавити прецизне податке о извршењу уговора, у најмању руку, након што посао буде завршен, али и информације о томе да ли су наплаћене гаранције за добро извршење посла, односно, пенали због кашњења (ако су предвиђени уговором) с обзиром на очигледно пробијање рокова. Ово је значајно не само са финансијског становишта, већ и због чињенице да је рок извршења посла био у понуди једнако вреднован као и понуђена цена", закључују у ТС.

Радмило Марковић