Блер признао да би напао Ирак у сваком случају

(Гардијан, 12.12.2009)

Тони Блер је казао да би извршио инвазију Ирака чак и без доказа о постојању оружја за масовно уништавање и да би пронашао начин да оправда рат Парламенту и јавности.

Бивши премијер је то признао током интервјуа који је дао Ферни Бритон, који ће БиБиСи 1 емитовати 13.12.2009, и у коме је изјавио да још увек сматра да је исправно збацити са власти Садама Хусеина.

Блер је, на питање „Да сте знали да не постоје оружја масовног уништавања, да ли бисте ипак то учинили?“, одговорио: „Ипак бих сматрао исправним да се он [Садам Хусеин] уклони.“

Блер је додао: „Мислим да је очигледно да је требало употребити и лансирати другачије аргументе о природи угрожавања. Не могу заиста да замислим да би нам било боље са њим и са два његова сина на власти, али то је невероватно тешко. Зато и саосећам са онима који су – из савршено исправних разлога, били против [рата], а и данас су против, али – што се мене тиче, на крају крајева морао сам да донесем ту одлуку.“

Објаснио је да је то било „гледиште да је он претња региону“ због тога што је Садам употребио хемијско оружје против сопственог народа. 

„То је, очигледно, било оно што ми је превасходно било на уму. Та претња региону. Такође – и чињеница да како би се тај регион мењао и како би на крају испало да буде – а док је он још био тамо – мислио сам, а у ствари, мислим и сада, било би га [регион] веома тешко променити тако да постане нормалан.“

Мада је Блер увек тврдио да би Ираку било боље без Садама Хусеина, он је парламенту и јавности војну акцију увек оправдавао на основу тога што је ирачки диктатор кршио захтеве УН да обустави програме свог оружја масовног уништавања.

Могуће је да је, у очекивању свог појављивања у Чилкотовој истрази почетком следеће године, Блер сада променио становиште. Током те истраге се чуло да је Блер, 11 месеци пре инвазије на Ирак, јасно изјавио председнику Џорџу Бушу на састанку у Тексасу да је спреман да се придружи Америци у обарању Садама. 

У тој истрази сер Дејвид Менинг (Sir David Manning), бивши Блеров саветник за спољну политику, казао Блер: „Блер је био апсолутно спреман да узме у обзир промену режима ако мере [које су подржавале УН] остану без дејства“. Ако се покаже немогућим да се следи путем УН, подвукао је Менинг, Блер „би био вољан да употреби силу“.

У Чилкотовој истрази се показало низом  претходно “процурелих“ докумената из [центра моћи] Уајтхола (Whitehall) да је Блер био присталица промене режима [Ирака] упркос томе што га је лорд Голдсмит (Lord Goldsmith), главни владин правни саветник, осам месеци пре инвазије, у јулу 2002. г., опоменуо да „жеља за промену режима није правна основица за војну акцију.“  

Менинг је у марту те године саопштио Блеру да је Бушовој саветници за националну безбедност, Кондолизи Рајс (Condoleezza Rice) нагласио став Британије.

„Казао сам да Ви [Блер] нећете одустати од своје подршке за промену режима, али да морате да манипулишете штампу, парламент и јавно мњење, што је веома различито од свега како је у САД,“ писао је Менинг – сходно процурелом документу из Вајтхола. Један документ из Канцеларије владе – такође показан Чилкотовој истрази, датиран у јулу 2002 г., навео је: „Када је премијер дискутовао о Ираку са председником Бушом у Крофорду (Crawford) – [његовом ранчу у Тексасу] у априлу, казао је да ће Уједињено Краљевство подупрети војну акцију која би довела до промене режима, ако се испуне извесни услови: да се изврше напори за формирање некакве коалиције, да се уобличи јавно мњење...“

Сада изгледа да Блер отворено признаје да докази о оружју за масовно уништавање – што је био и циљ који је стојао у позадини данас одбаченог досијеа о том оружју, који је он уз помоћ МИ6[1] и заједничког Вајтхоловог обавештајног комитета наредио да се објави, нису били ни потребни за инвазију Ирака, и да би он [и без њих] нашао друге аргументе да то оправда.

Блер јесте казао у свом говору на конференцији Лабуристичке странке у 2004. години - више од годину дана после инвазије: „Могу да се извиним за ону информацију [о оружју масовног уништавања] за коју се показало да је била погрешна, али – не могу (бар не искрено) да се извиним да то што је Садам уклоњен.

Свет је постао боље место са Садамом не више на власти, него у затвору.“

Блер је бившем презентатору емисије “Овог јутра“ (This Morning) казао да су му верска убеђења помогла непосредно после инвазије.

„Када се ради о таквој одлуци, мислим да је важно да је доносиш – такорећи, на основу онога што је исправно, јер то је једини начин да се тако уради“, рече он.

„Мислим да људи понекада мисле да је моја вера играла директну улогу у неким од ових одлука. У ствари, није. Она ти даје снаге да – када дођеш до неке одлуке – да је се и држиш. То је како она подржава твој карактер у тешким ситуацијама.“

Додао је да је већина „тих стварно тешких“ одлука било „урадити, или не урадити – било како“.

Сер Џон Соуерс (Sir John Sawers) Блеров бивши главни саветник за спољну политику, а данас шеф МИ6, у четвртак је казао Чилкотовој истрази да је Ирак био једна од држава у којима је Британија желела да дође до промене режима. Дискутовало се о „политичким“ акцијама да се поткопа Садам, укључујући и оптужбе против њега за ратне злочине. У 2001. години, додао је – у Вајтхолу није било говора о војној акцији.

„Има много земаља.... у којима бисмо волели да видимо промену режима. То не мора значити да се у том смеру води активна политика.“

(Превод са енглеског: Василије Клефтакис)