Početna strana > Prenosimo > Čekajući bolje vreme, čekamo boljeg čoveka
Prenosimo

Čekajući bolje vreme, čekamo boljeg čoveka

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Dikić   
četvrtak, 23. decembar 2021.

Kad ljudi počnu da analiziraju vlastiti društveni poredak, taj poredak je odigrao svoju ulogu jer razotkrivanjem njegovog karaktera on neminovno silazi sa istorijske scene.

Ovo su posledice mudrosti Minervine sove koja počinje let tek u suton, u prevodu-značenje nekih pojava možemo shvatiti tek kada se one završe.

Mi smo trenutno u fazi sinteze posledica cikličnih kriza imperijalnog kapitalizma koji počiva na lihvarskoj ekonomiji, prividu slobodne razmene i međudržavnoj kvazijednakosti.

Protivnici neokolonijalizma često upozoravaju na ropsku eksploataciju domicilnog stanovništva, ali nekritičko preterivanje nas dovodi u opasnost da nesvesno potcenimo problem kolektivne agonije.

Evidentno je da prevaziđene doktrine neoliberalizma dolaze u sve dublji sukob sa stvarnošću i postaju nekonzistentne sa realnim tokovima. Ipak, svaka etapa kapitalizma ima istorijski i prelazni karakter.

Ono što se teoretičarima apokalipse i paranoidnim katastrofičarima čini kao slom kapitalizma, samo je razvojna faza ili novi pojavni oblik istog ekonomskog modela. Kapitalizam sve turbulencije i lomove preživljava svojom sistemskom sposobnošću da se prilagodi, menja i transformiše.

Kada je reč o robovlasničkom odnosu vlasnika kapitala prema radnicima, ta teza je više proizvod pesničkog dušebrižništva i radikalističke šupljine, nego sveobuhvatne i detaljne analize.

Iz istorijskih grešaka izvučene su pouke i naivno je pomisliti da pohlepa može biti jača od nagona opstankom.

Gospodari znaju da robovlasnički odnosi nisu povoljni za razvitak proizvodnih snaga, a samim tim sprečavaju stvaranje i gomilanje viška vrednosti.

Istorijsko iskustvo dokazuje da je eksploatacija slobodnog rada unosnija od eksploatacije robovskog rada, pored toga što se rob vazda buni, a njegove pobune predstavljaju veliki i nepotrebni trošak.

Istorijsko iskustvo dokazuje da je eksploatacija slobodnog rada unosnija od eksploatacije robovskog rada, pored toga što se rob vazda buni, a njegove pobune predstavljaju veliki i nepotrebni trošak

Zato je danas ropstvo organizovano na drugačiji način.

Marksistička teorija istoriju definiše kao proces permanentnog klasnog sukoba, uz predviđanje da će epilog tog sukoba biti revolucionarni prelazak proizvodnih snaga iz ruku kapitalista u ruke proizvođača i uspostavljanje diktature proleterijata.

„Komunisti otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem dosadašnjeg poretka. Neka vladajuće klase drhte pred komunističkom revolucijom!“ (Komunistički manifest, 1848.)

Da bi sprečili svoju neminovnu propast, kapitalisti su primenili lukavi i efikasni recept pacifikacije potencijalno revolucionarne radničke klase – njenu integraciju u razvijeno kapitalističko društvo.

Jedan od modela te manipulativne integracije jeste formiranje utilitarnog potrošačkog društva.

Odustalo se od sudbonosne borbe za bolju budućnost u kojoj proleteri nemaju šta da izgube osim svojih okova.

Zavisnost od potrošnje i materijalističkog samozadovoljavanja novi je okov koji su bivši revolucionari sami sebi stavili oko vrata.

Više nisu potrebni veliki represivni sistemi, iako i dalje nisu ugašeni, koji će verno čuvati poredak pendrekom i lisicama.

Odustalo se od sudbonosne borbe za bolju budućnost u kojoj proleteri nemaju šta da izgube osim svojih okova

Danas potrošnja kontroliše i radno i slobodno vreme pojedinca izgubljenog u lavirintu modernog društva koje sve više liči na ogromni aerodromski terminal-sterilno čist prostor sa maksimalnim bezbednosnim nadzorom i luksuznim radnjama sa izlozima punim skupocene robe.

Ako je kapitalizam 19. veka počivao na rapidnoj industrijalizaciji i pauperizaciji potlačenih klasa, u 21. veku umesto dominacije sekundarnog, forsira se tercijarni sektor, sektor usluga u kojem čovek postaje objekt čijim se emocijama i slabostima upravlja i povlađuje.

To je velika pobeda kontrarevolucije u novoj istorijskoj formi.

Proizvodnja usluga neophodna je za realizaciju i reprodukciju kapitala i u tu zašećerenu paukovu mrežu uhvaćene su milijarde povodljivih, prostodušnih i naivnih.

Kapitalizam je pobedio jer je bolje razumeo ljudsku prirodu i bio sposoban da se prilagodi ljudskim potrebama.

Komunistička teorija jednakih želudaca pala je pred praksom što punijih creva.

Solidarnost jeste sila koja drži društvo na okupu, ali je ona socijalni konstrukt koji izvire iz čovekovog nagona za samoodržanjem, jer zajednica pruža viši stepen bezbednosti.

Istorija čovečanstva je potvrdila neoborivu istinu – individualna pohlepa će uvek nadvladati osećaj kolektivne solidarnosti.

Danas od socijalnog raslojavanja i staleške stratifikacije nisu pošteđena čak ni deca koja su izložena marketingu za nužno posedovanje opšteprihvaćenih društvenih markera (garderoba, telefoni, automobili, nakit…)

Ovo je u totalitarizmu potrošačkog društva uzdignuto na nivo aksioma.

Zato je neopravdano širiti strah o eskalaciji nasilja na ulicama i nagoveštavati praskozorje nove ere.

Revolucija je moguća samo kada ljudske odnose ne uređuje fetišizam robe i kada vrednost robe na određuje vrednost čoveka.

Danas od socijalnog raslojavanja i staleške stratifikacije nisu pošteđena čak ni deca koja su izložena marketingu za nužno posedovanje opšteprihvaćenih društvenih markera (garderoba, telefoni, automobili, nakit…).

Želja za stvarima koje čine udoban život, jača je od želje za korenitim promenama.

Svet je upao u žrvanj koji melje svaki pokušaj za duhovnim i društvenim oslobađenjem čoveka. Udobnost je privlačnija od pobune.

Pred opsenom planetarnih razmera čak i veliko društveno bogatstvo, za radnika znači stajaće siromaštvo (Marks).

To siromaštvo izvire iz postojeće podele rada.

Vlasnici globalnog kapitala preventivno suzbijaju socijalnu bedu i obezbeđuju prividni mir jer obezbeđuju podnošljivo preživljavanje, ali ne i željeno blagostanje.

U tom limbu oportunizma potencijalni revolucionari levitiraju omamljeni neonskim svetlima veštačkog progresa.

Umesto legija sankilota, ulicama marširaju armije potrošača, tragični kovači sopstvene nesreće. Dok se oni ne probude i ne promene, nema ni neophodnog zaokreta.

Revolucija organski zavisi od evolucije. Čekajući bolje vreme čekamo boljeg čoveka.

Autor je član Glavnog odbora Demokratske stranke

(Danas)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner