Да ли би из Устава Србије требало избрисати да је Косово у саставу Србије?

 (Радио Слободна Европа)

У најновијем Мосту Радија Слободна Европа вођена је полемика о томе да ли би из Устава Србије требало избрисати преамбулу у којој се говори да је Косово покрајина у саставу Србије. Саговорници су били два висока партијска функционера и посланика скупштине Србије - Милош Алигрудић, потпредседник Демократске странке Србије, и Бојан Костреш, заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине.

Било је речи о томе да ли садашња преамбула ствара лажни утисак да Србија има суверенитет над Косовом, да ли би њеним брисањем била ослабљена позиција Србије у односу на Косово, да ли би Срби могли прихватити да им Албанац буде председник уколико би Косово било у оквиру Србије, колико инсистирање на пеамбули отежава европску интеграцију Србије, шта за Србију треба да буде приоритет - Европска унија или Косово и да ли би Европска унија могла да Србију прими у своје чланство по кипарском моделу.

Омер Карабег: Они који су за брисање преамбуле кажу да она није складу са реалношћу, док они које је бране каже да би њеним брисањем била ослабљена позиција Србије у односу на Косово. Какав је ваш став?

Бојан Костреш: Ја морам да кажем да сам још током кампање, која је претходила усвајању Устава Србије, био против тог устава из простог разлога што мислим да, не само преамбула него и многи његови елементи, нису довољно квалитетно урађени. Што се тиче саме преамбуле, она у великој мери може да успори Србију на њеном европском путу, па би требало размишљати о могућој измени не само преамбуле него и целокупног устава. 

Милош Алигрудић: Овај устав садржи принципе и вредности које ми данас сматрамо европским. Ја нећу рећи да је текст устава Свето писмо и да је свако слово непромењиво, али он као целина представља основу правног поретка Србије. 
У преамбули се каже да је покрајина Косово и Метохија саставни део Србије и да сви државни органи морају да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохију у свим унутрашњим и спољнополитичким односима. Неки мисле да ћемо због ове обавезе државних органа доћи у сукоб са појединим државама са којима имамо потребу да сарађујемо, а које не сматрају да су Косово и Метохија део Србије. Због тога политичари, као што је господин Костреш, предлажу да се тај сукоб реши попуштањем тако што ће се Србија одрећи тог дела своје територије. Ми у Демократској странци Србије не сматрамо тако. У свету постоје бројни конфликти око територије, да поменем само нама најближи - купарски, који трају деценијама. Постоје методи какао се такви конфликти успешно замрзавају и решавају у међуфазама. 
Међутим, један део међународне заједнице је хтео да се та ствар пребије преко колена директно на штету интереса Србије. А једном откопчан рајсфершлус води ка даљем цепању интегритета државе тако да ми мислимо да таква преамбула мора да постоји у уставу, и не само да постоји него мора и да се поштује.

Омер Карабег: Чини ми се да је критику преамбуле најјасније формулисао Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, који каже да она није у складу са реалношћу и да ствара лажни утисак да Србија има суверенитет над Косовом.

Бојан Костреш: То што у преамбули пише да је Косово неотуђиви део Србије не значи да држава Србија има ингеренције над том територијом, нити нам то омогућава да њоме управљамо. Бојим се да ћемо у једном моменту морати да поставимо питање да ли Србија треба да одустане од ове уставне формулације, што не значи и одустајање од намере да се бори за Косово и Метохију, или од европских интеграција. Не видим начин како можемо са овим уставом и са овом преамбулом наставити европске интеграције. Мислим да немамо право да целу државу и цело друштво уводимо у некакав статус хибернације чекајуци десетине година да се питање статуса Косова реши правним путем. Као што немамо право ни да одустанемо од борбе, у складу међународним правом, да Косово остане саставни део Републике Србије. 

Милош Алигрудић: Господин Костреш је рекао начелну ствар о томе да би требало да се боримо за тај интегритет, а није рекао како. А ја тврдим да је оно што пише у премабули устава и што обавезује државне органе Србије експлицитан вид те борбе. Интерес је Србије да буде у Европској унији, то ни ми из Демократске странке Србије не споримо. Проблем је само у томе како да се буде у Европској унији. Ако се олако пристаје на сваки услов, па и овај, који је за сада неформалан, као што је скидање преамбуле из устава, онда се практично шаље политичка порука да смо ми, заправо, спремни да одустанемо од борбе за интегритет државе како бисмо добили чланску карту одређене међудржавне организације, која је нама потребна, али није све и свја на овом свету. Ми у Демократској странци Србије сматрамо да је много боље заузети чврст став о Косову и Метохији, па онда у комуникацији са Европском унијом покушавати да се пронађе решење било за потпуну интеграцију Србије у Европску унију било за одређени степен сарадње и закључивање билатералних уговора са Европском унијом. Ја се не слажем са господином Кострешом, али ценим то што врло јасно и отворено износи свој став, док Демократска странака, по нашем најдубљем уверењу, мисли то што и господин Костреш, али није у стању да тај став јасно предочи грађанима Србије јер се боји да би им то донело страховит губитак на изборима. 

Албанци не желе да буду део Србије

Омер Карабег: Построји ли неформални притисак Европске уније да се брише преамбула?

Бојан Костреш: Лига социјалдемократа Војводине није баш позната по томе да подлеже притисцима. Наш став је резултат размишљања о томе шта је најбоље учинити. Ја ћу сада мало да раширим ову причу. У преамбули пише да су Косово и Метохија саставни део Србије. Шта је Србија учинила да то и докаже? Шта је Србија у време када су Косово и Метохија били саставни део Србије урадила да активно укључи Албанце у своје институције и свој политички живот? Поменућу неколико ствари које највећи број грађана Србије, чак и оних који се залажу за то да су Косово и Метохија саставни део Србије, није спреман да прихвати. Да ли би људи у Србији прихватили да албански језик буде један од службених језика у скупштини Србије? Да ли бисмо били спремни да пристанемо да, рецимо, министар одбране, заменик премијера или председник скупштине буду Албанци? И још једном да поновим. Ми не кажемо да се не треба борити за Косово и Метохоју, да треба одустати, али нисмо спремни да одустанемо од европских интеграција да бисмо се у наредних 10 или 15 година борили за то да Србија врати свој суверенитет над територијом Косова. На крају крајева у централном делу Србије и у Војводини живи много више људи него на Косову и Метохији и држава мора водити рачуна о њиховим интересима. У овом моменту много је важније да се боримо за повећање животног стандарда и квалитета живота него да територијални интегритет стављамо у први план. Не треба од тога одустати, али то свакако није, по мом мишљењу, приоритет. 

Омер Карабег: Господине Алигрудићу, да ли би Србија могла да прихвати да председник државе буде Албанац?

Милош Алигрудић: Србија би морала да прихвати да председник Србије буде Албанац јер у уставу пише да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе и да је заснована на владавини права и начелима грађанске демократије. Наиме, они који се супротстављају идеји одбране интегритета често потежу то питања да ли бисмо пристали да један од званичних језика у скупштини буде албански и да ли бисмо пристали да председник Народне Скупштине или Председник Републике буду Албанци. Одговор је - да, али, ако већ говоримо о уважавању реалности, нико не мисли да је то реално. Не толико због тога што ми не бисмо хтели, колико због тога што косовски Албанци то у овом тренутку не би желели и, вероватно, ни у једном другом тренутку у ближој будућности. С друге стране, постоји амбиција неких земаља у Евопи да ми покушамо као да заборавимо Косово и Метохију и нашу тежњу за очувањем територијалног интегритета и да кренемо путем интегрисања у Европску унију, а да притом, заправо, и не знамо шта интегришемо, која је то територија. 

Ако је то територија без Косова и Метохије, то онда није Србија, то се не зове Србија. Због тога мислим да је крајње рационално да задржимо јасан став о Косову и Метохији и да пронађемо модус сарадње са Европском унијом како не бисмо дошли у ситуацију да се наши потези тумаче као потези потпуне предаје. Нека то буде ултра брз улазак, нека ми уђемо у Унију и за две године, ако се будемо понашали овако како нам господин Костреш и његова странка предлажу, ми више никада нећемо бити у позицији, бар за живота наших генерација, да искамчимо разговор са политички организованим косовским Албанцима око тога како да уредимо живот на заједничком простору. На крају-крајева, ако под понижавајућим условима уђете у једну организацију држава, онда ћете се увек налазити у неравноправном положају који неће да се рефлектује само на политичке него и на економске односе. 

Бојан Костреш: Ја не сматрам да је предаја и понижење прихватити реалност, а реалност је да држава Србија, без обзира на преамбулу устава, нема никаквог утицаја на живот и дешавања на Косову и Метохији. Мени је жао због тога, али то је тако. Тиме што смо прихватили реалност - ми се нисмо предали. Инсистирање на грешци је прављење још једне грешке. Наш проблем је у томе, то каже и господин Алигрудић, што Албанци не желе да буду део Србије. И ми немамо начина да их демократским путем убедимо да промене своје мишљење, а Милошевићева идеја са тенковима и топовима је довела до међународне интервенције која нас је скупо коштала. Када би, ево да говорим хипотетички, сутра ти исти Американци, који су данас главни политички подржаваоци независности Косова, рекли да су променили мишљење и да Косово треба да буде саставни део Србије како бисмо интегрисали Албанце који не желе да буду у Србији?

Милош Алигрудић: Цео развоја догађаја око Косова куван је у одређеној кухињи и то у Вашингтону. Према томе, на ваше хипотетичко питање да ли би Албанци прихватили нову улогу мој одговор је - да, ако им тако каже Вашингтон. Будите у то уверени. Иначе, хтео бих да упозорим на још једну ствар. Недавно је у Парламентарној скупштини Савета Европе било речи о извештају Дика Мартија о трговини људским органима. Десила је једна врло интересантна ствар. На седници Политичког комитета господин Кинел из владајуће партије у Аустрији, који је иначе председник Одбора за унутрашње послове аустријског парламента, рекао је да су он и његова партија подржали једнострану независност Косова у тренутку кад је она проглашена, али да се након свега што се касније десило, укључујући и извештај Дика Мартија, горко каје што је то учинио. Због тога ми нису јасна инсистирања да државни органи Србије одустану од своје у уставној преамбули утврђене обавезе да штите територијални интегритет земље у тренутку када долазе бројне изјаве функционера неких држава, које су признале независност Косова и Метохије, из којих се види да се кају или да траже евентуално преиспитивање читавог става око свега тога. 

Омер Карабег: Господине Алигрудићу, ви кажете да би поједине земље могле преиспитати своје ставове. Да ли под тим подразумевате и могућност повлачења признања независности Косова?

Милош Алигрудић: Не. То нисам рекао. Када бих то рекао био бих с правом оптужен за политички дилетантизам. Али рекао сам да се ствари померају. И да се оне могу још више померити само уз нашу помоћ, а не ако ми из Србије будемо одмагали. Промена климе може да доведе до тога да се од Србије више не тражи ни имплицитно, ни експлицитно да се одреди према Косову и Метохији и да то више не буде услов за даљи напредак њених евроинтеграција. Али да би се то догодило, то јесте да би се одустало од садашњег уцењивања - о чему господин Костреш говори отворено, али не и Демократска странка - ми морамо да помогнемо. А то сигурно нећемо учинити ако након извештаја Дика Мартија одустанемо од оног дела устава у коме стоји да је обавеза државних органа Србија да штите интегритет своје државе.

Бојан Костреш: Хајде да да кренемо од оних ствари око којих се ја слажем са господином Алигрудићем. Неспорно је да је у расправи на Парламентарној скупштини Савета Европе поводом извештаја Дика Мартија, ја мислим чак први пут, била подржана ствар која је у корист Србије и у корист наших интереса. Али не слажем се са господином Алигрудићем да ми пристајемо на уцене Европе. Нису то уцене, него је то просто наш рационалан став. Према томе, ми треба и даље да покушавамо да мењамо политичку климу у Европи, да тражимо савезнике за оно у шта политички верујемо, да не признамо независност Косова, али да, с друге стране, отклањамо препреке које би могле да нас успоравају на европском путу. 

Омер Карабег: Господине Костреш, ако би се пред вас и вашу странку поставило питање или - или, значи, или Европска унија или Косово, шта би био ваш приоритет?

Бојан Костреш: Мислим да се питање не може поставити, па самим тим не могу одговорити са да или не. Али у овом моменту би Лига социјалдемократа Војводине увек трошила енергију на европске интеграције.

Омер Карабег: Господине Алигрудићу, шта је ваш приоритет?

Милош Алигрудић: Наравно, заштита интегритета Србије. Јер, пазите, Европска унија је само једна од бројних међудржавних организација чији члан можете бити или не. Друго, не бити формално члан Европске уније не значи немати односе с том организацијом. На крају-крајева, економски интереси обе стране захтевају да ти односи постоје. Е сада, да се вратимо на питање да ли постоје уцене. Наравно да постоје. Чим господин Костреш говори о томе да се неће одрећи европских интеграција због препреке у преамбули устава у којој се каже да је покрајина Косово и Метохија саставни део Србије, из тога јасно проистиче да је од стране европартнера Србији имплицитно стављено до знања да свако помињање Косова и Метохије као дела Србије представља препреку евроинтеграцији. Ако је то тако, ја не видим који други израз да употребим него уцена. Најбољи начин да се та уцена избегне је да се на европске интеграције не гледа у смислу “уради или умри“ него да се сваки поступак мери с обзиром на то колико доноси штете или користи. Ја бих био најсрећнији када би Европска унија у што скорије време прихватила Србију као пуноправног члана, а статусно питање оставила отвореним, као што су некада урадили са Кипром. Међутим, да бисмо дошли до тог момента, за који Европска унија сад очигледно није спремна, ми морамо да користимо одређене позитивне ветрове и позитивну климу која се ствара у Европској унији. То је нешто што би, с обзиром на околности, једна држава која не пљује сама по себи могла врло лако да постигне. Мени је само јако жао што се то у Србији, ако остане оваква консталација снага, неће десити него ће доћи до даљег урушавања наше позиције.

Омер Карабег: Господине Костреш, да ли је, по вама, могућан кипарски сценарио за Србију?

Бојан Костреш: Не знам да ли је у овом моменту то спроводљиво, али наравно да треба ићи у том правцу. У сваком случају за мене су овом тренутку приоритет европске интеграције које треба да побољшају квалитет живота, а против сам тога да идемо у изолацију и затварање. Не треба дозволити да Србија тавори наредних 10,15 или 20 година чекајући неку позитивну климу или промену мишљења. 

Милош Алигрудић: Нисам за таворење, ми треба да будемо врло активни, али исто тако морамо водити рачуна о томе да ова Србија мора економски да преживи, а бојим се да коалиција, у којој је и партија господина Костреша, то не ради.

(Радио Слободна Европа 19. 2. 2011)