субота, 04. април 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Екстремно плански и радикално либерални одговор на епидемију корона вируса - предности и мане
Преносимо

Екстремно плански и радикално либерални одговор на епидемију корона вируса - предности и мане

PDF Штампа Ел. пошта
Игор Рудан   
недеља, 15. март 2020.

Епидемиолог Игор Рудан, један од наших најцитиранијих знанственика, на Фејсбуку је објаснио два начина на која се може борити против коронавируса.

Његову објаву с Фејсбука преносимо у цијелости.

"Драго ми је било данас виђети како је и мој имењак, Игор Штагљар, одлучио престати давати изјаве за медије о КОВИД-19, с обзиром на психозу у којој се налазимо. Занимљиво је како се водећи свјетски знанственик из Торонта, попут Игора Штагљара, не осјећа довољно специјализираним писати о овој теми. Вриједи мало размислити о томе.

Јучер сам, пак, добио више од тридесет молби за интервјуе с подручја цијеле бивше државе, јер чланак у Индеx.хр, без обзира на своју екстремну дужину, постао је у протеклих 48 сати виралан од Kрањске Горе до Гевгелије. Сада већ има преко 6,400 дијељења на фејсу и лагано пузи према 200,000 прегледа. Респецт, Матија Бабић, на досегу.

Размислимо на тренутак и о томе: људи диљем бивше државе о нечему се знанственом својевољно и масовно едуцирају. Задовољан сам тиме, наравно, па немам више ништа за додати путем било каквих интервјуа. Будем ли имао било што ново за пренијети, што би могло помоћи и спасити људске животе, написат ћу овђе, па слободно пренесите даље.

"Нећу више моћи бити нимало редовит у објавама"

Ваша реакција на мој јучерашњи пост "Паника, али морална" и поруке у инбоx увјериле су ме да ипак има довољно људи у Хрватској за које вриједи повремено појашњавати ствари, хвала вам свима. Додуше, нећу више моћи бити нимало редовит у објавама, вратио сам се послу. Између осталог, уређујем тренутно тематски број часописа "Јоурнал оф Глобал Хеалтх" о КОВИД-19. Пристигло ми је десетак одличних нових знанствених радова, више од половице из Kине, па припремам конференцију о пандемији за међународни тисак и овђе у Единбургху за који тједан.

За ХР-фејс коментират ћу повремено детаље које мало људи може интуитивно разумјети, ако се није специјализирало за ово подручје. Улога повременог коментатора збивања није ми проблем. Штовише, договорио сам се с Драженом Kларићем да то од сада наставим чинити за свој "матични" Вечерњи лист, који за мене увијек има право првенства јер ме научио читати. Успио сам се с Драженом договорити о увјетима који за мене нису превише стресни, па ћу опет писати само за један ХР-медиј, а дан касније дијелити те објаве овђе на фејсу.

"Већина расправа на ХР-фејсу тренутно је депласирана"

Идемо сада мало подићи разину с које гледамо на све што се збива, како бих вам показао колико је депласирана већина расправа тренутно на ХР-фејсу, а посебно оно дијељење на таборе "ово је нова куга" и "ово је само грипица". Назвао сам овај пост "контраст је мајка јасноће". Њиме ћу вам настојати објаснити питања која су ДОИСТА битна властодршцима који у идућих 48 сати морају донијети политичке одлуке без преседана у новијој повијести свијета.

Многи се чуде како могу бити толико лежеран када пишем и причам о овој пандемији. Али то је као да се некоме, тко професионално разминирава минска поља, чудите како се лежерно шеће кроз њих. Он понешто зна о разминирању, док ћете ви, шећући се сами кроз минско поље, мислити да вам је свака секунда задња. Слично се збива и овђе сада.

"Епидемиолог се не боји епидемије"

Епидемиолог се не боји епидемије, јер зна да сваку епидемију може врло ефикасно сузбити, питање је само драстичности мјера. То сам и рекао у својим првим изјавама за медије - ако се ситуација погорша, имамо барем још неколико заштитних мрежа које можемо активирати. Данас ћу објаснити што сам мислио под тиме, јер дошао је пригодан тренутак и за то.

"Ако жели, Хрватска може постати свјетски првак у борби против КОВИД-19"

Дакле, када би то хтјела, Хрватска би могла постати "свјетски првак" у борби с КОВИД-19. За мање од два мјесеца ми бисмо могли прогласити Хрватску цоронавирус-фрее зоном. Укупан број случајева вјеројатно не би прешао 1,000, а број умрлих био би доиста врло мален. И зато су све расправе око тежине симптома КОВИД-19 и грипе депласиране, јер то није оно што епидемиолога примарно брине. Епидемиологу је важно сузбити епидемију. Свака епидемија бит ће на сигурном путу ишчезавања када свака заражена особа зарази ПРОСЈЕЧНО МАЊЕ од ЈЕДНЕ здраве особе. Такођер, бит ће на сигурном путу експоненцијалног ширења када свака заражена особа зарази ПРОСЈЕЧНО ВИШЕ од ЈЕДНЕ здраве особе.

Без протуепидемијских мјера, овај се нови коронавирус шири са сваке заражене на барем 2.2 нове здраве особе, претежно у фази инкубације, док заражена особа још не показује симптоме. Све што треба учинити јест смањити некако тај број на испод 1.0 и епидемија ће се полако угасити, а то се може постићи строгом карантеном.

Прочитајте то још једном, јер то је кључ свега за епидемиолога. Иначе би се могло рећи да је бјесноћа "пуно опаснија од грипе", јер код ње чак 100% заражених умире, и то на пуно гори начин. Али, за епидемиолога, то није важно, јер задњи аутохтони случај бјесноће у Хрватској забиљежен је, вјеројатно, још тамо 1964. А за све ловце које угризе бијесни вепар, лисица или пас, може се лако провести имунопрофилакса, дакле епидемиолог зна што учинити. Тако је сада већ полако и с коронавирусом. Сада већ знамо да га можемо сузбити строгом карантеном.

"Екстремно лијеве и планске"

За епидемиолога, опаснија је она болест од које ће ове године умријети више људи, без обзира какве симптоме имали пред смрт, то га не занима толико. А ако доиста желимо, коронавирус можемо сузбити и контролирати строгим карантенама, као што су учинили Kинези за шестину популације свијета, уз мање од 3,200 умрлих тренутно на милијарду и четиристо милијуна људи.

Значи, када би Хрватска данас донијела одлуку да жели бити "свјетски првак" у борби против коронавируса, требала би примијенити сљедеће мјере спрјечавања ширења вируса - назват ћемо то "екстремно лијеве и планске" мјере. Требала би:

- потпуно затворити и надзирати све своје границе, спрјечавајући било коме улаз и излаз;

- све хрватске држављане који се желе вратити у Хрватску примити, али их држати у карантени барем 30 дана прије но што их се пусти кућама (толика је отприлике најдуља забиљежена инкубација);

- свима наредити боравак у кућама и становима идућа два мјесеца (за то вријеме би сви заражени обољели, па заразили друге укућане, док вирус не би више имао на кога скочити, па би нестао);

- радила би само самопослуживања и апсолутни минимум јавних служби (топлане, електране, телекомуникације, ТВ и радио);

- допуштати само најмлађем члану кућанства да оде до самопослуживања једном у свака три дана (најмлађем, јер ђеца имају најмањи ризик од умирања), носећи маску и рукавице, и само ако нема никакве симптоме;

- свим старијим људима организирати сусједа који ће за њих ићи у набаву, а намирнице им затим достављати носећи маску и рукавице;

- готово све обољеле лијечили би мобилни лијечнички тимови који би долазили у кућанства, с пријеносним респираторима; настојало би се по сваку цијену избјећи довођење заражених у болнице, како не би изазвали болничке епидемије, које би имале пуно већу стопу умирања од епидемија у заједници;

- банкама, мобилним оператерима, те осталима требало би наложити да НЕ наплаћују рате кредита тијеком та два мјесеца, већ да све то наплате као додатак на редовне рате тијеком идућих 12 мјесеци;

Ето, уз овакве радикалне мјере и потпуно непропусне границе, Хрватска би се ријешила коронавируса вјеројатно унутар два мјесеца, с обзиром на тренутно стање, уз доиста минималан број умрлих. Апсолутно је кључно, притом, спријечити унос коронавируса на болничке ођеле који нису специјализирани за заразе. То је био главни узрок ужасних бројки с почетака епидемија у Вухану и Ломбардији.

Међутим, као и свака занимљива прича, и ова има свој неочекивани обрат. Посљедице овако драстичних мјера за националну економију биле би катастрофалне. Два изгубљена мјесеца рада, да бисмо прије свих других постали слободни од вируса, негђе средином свибња. Таман за туристичку сезону. Али проблем је, што други то не би успјели до тада. Зато и даље не бисмо смјели у Хрватску никога примати. И тако, агонија за економију наставила би се и цијело љето.

А због катастрофе за економију нараст ће број незапослених и неликвидних, људи се одавати алкохолизму, бити депресивни, патити од несанице, распадат ће се бракови, раст ће стопе смртности од рака и кардиоваскуларних болести. И на крају, они који су спашени од коронавируса настрадат ће од болести које ће бити посљедица новог вала сиромаштва и рецесије. Само, те болести и смрти неће се догађати пред камерама и за њих нитко неће кривити властодршце. А за дословно сваку смрт од коронавируса хоће.

Ако сте све ово испратили до сада, разумјет ћете да су овом сценарију оба исхода, заправо, лоша. Али обуздавањем епидемије властодршци ће изгледати компетентније, а нитко их касније неће кривити за можда и више смрти и проблема које ће касније настати као посљедица рецесије.

"Екстремно неолиберални приступ"

Други екстремни приступ могли бисмо назвати "екстремно неолибералним". Могуће је да о њему тренутно интензивно размишља Доналд Трумп, али важу га вјеројатно и барем још неке земље. Наиме, може се пустити да се вирус слободно прошири. Притом би се на вирус тестирало што мање људи, како би се што више умањио број умрлих приписивих коронавирусу, посебно међу врло старим људима. Пристало би се, можда, на стопу умирања до 1% међу свим зараженима, али спасило би се економију и избјегло тај "накнадни вал" умрлих. Јер, у овом екстремном сценарију умирали би претежно старији. То би, с неког радикално неолибералног гледишта, чак и "растеретило" мировинске фондове и здравствени сустав. Спашени би, пак, били многи људи у најпродуктивнијој доби за друштво, који би иначе били већинске жртве рецесије.

Проблем у том приступу јест, међутим, што би се требало врло точно моћи процијенити колико ће људи умријети, тј. коцкати се са сигурношћу коју знанственици имају у стопу умирања од вируса у заједници. Ја сам процијенио да је она 0.5 до 1%, а то је ставља таман на рубну границу око које се може размишљати о таквом приступу, а да број умрлих од епидемије приближно одговара предвиђеном броју накнадно умрлих због рецесије.

Могуће је да Трумп тренутно чека извјештаје с америчког тла о тим стопама умирања и жели имати што већу сигурност у њих. Ово је за њега као партија шаха с Kином. Али налетио је на непредвиђену запреку, а та је што с овим сојем вируса у Италији као да нешто није у реду. Можда је због тога данас Трумп наредио обуставу уласка Еуропљана у САД, осим Британаца. Можда има свој план којим жели испасти паметнији од свих, али зна да мора бити сигуран да "њихов" вирус у САД-у убија мање од 1% заражених, а притом би се могао додатно коцкати и с могућности нестанка вируса у касно прољеће. Али мучи га, као и све нас, што за овај талијански вирус више нитко није сигуран у стопу умирања. Дакле, ствари су ипак понешто комплицираније но што већина ХР-експерата на фејсу мисли.

Трумпов највећи проблем су, међутим, медији и реакција јавности. А најгори могући избор је оклијевање између ове двије крајности, па одлучивање за "нечињење" и пуштање да се вирус јако прошири, али када људи почну умирати, под притиском јавности и медија прекасно увођење карантена. Јер, то би онда била катастрофа и за економију, и за јавно здравство. Умрло би јако пуно људи, а карантене након такве одлуке потрајале би знатно дуље, док вирус не би нестао.

Што би оба приступа значила за Хрватску?

Процијенио сам већ за Хрватску да би "екстреман лијеви и плански" приступ одмах и сада могао зауздати епидемију у нас можда и на само до тисућу случајева и мален број умрлих, кад би баш све ишло савршено по плану - то је баш идеални, "бест цасе сценарио" за Хрватску. Но, временом би касније посредно умрло неколико тисућа људи због посљедица економске рецесије. Вјеројатно би били средње и старије доби, а спасило би се од коронавируса можда пођеднак број просјечно старијих људи. Економија би се уназадила, али медији би повољно оцијенили потезе властодржаца.

С друге стране, "екстреман неолиберални" приступ слободног пуштања вируса да се прошири наишао би на силну осуду медија и јавности у Хрватској. Умрле би можда и тисуће људи од епидемије, али живот би се наставио. Умјесто око 60,000 умрлих у 2020., Хрватска би имала око 70,000 умрлих. Али, само уз увјет да смо точно процијенили стопу умирања од вируса и да ништа не крене непредвиђено.

Одлука наших властодржаца, али и оних у другим државама, бит ће негђе између ова два екстремна приступа - ригорозне карантене и потпуног нечињења. Мислим да овај други екстрем постаје све мање вјеројатан избор баш због овако интензивног фокуса медија на пандемију. Зато се сада многе земље Еуропе међусобно погледавају и чекају која ће и када што учинити, јер не ради се о имало једноставној одлуци. Надам се да вам је сада јасније што су, тренутно, питања која су битна људима који морају донијети одлуке тијеком идућа два или три дана, а које ће одредити животе свију нас тијеком идућих мјесеци. Два сценарија, 30 сати. Kао у филму", пише Рудан.

(index.hr)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Колико ће по вашем мишљењу трајати ванредно стање у Србији?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер