Početna strana > Prenosimo > Lekcija za Tadića i DS da prave vladu s novim partnerom
Prenosimo

Lekcija za Tadića i DS da prave vladu s novim partnerom

PDF Štampa El. pošta
Čedomir Jovanović   
ponedeljak, 05. oktobar 2009.

(Danas, 05.10.2009)

Nije pitanje ko predstavlja antievropske snage u Srbiji, nego ko im pruža priliku da se kriju. To su oni koji Vojislava Koštunicu potpisuju kao „pobednika“ 5. oktobra, a putu Tomislava Nikolića u Brisel i izbijanju Aleksandra Vučića po Americi pridaju značaj sletanja prvog čoveka na Mesec. Razumem da je lakše bilo sa starim radikalima ili Veljom Ilićem. Sve je bilo crno-belo, „urban“ si ako se smeješ magistru nauka.

Samo što društvo nije imalo koristi od toga, a u međuvremenu smo dobili političke mutante koje možemo da pobedimo samo mnogo ozbiljnijim načinima. Nijedna tragedija u poslednjih 20 godina nije slučajnost, uvek su ih organizovale antidemokratske i antievropske snage, ali su uspevale zato što je društvo bilo slabo, nespremno da odbaci one koji takve projekte proturaju. Društvo luta kada su njegove elite - političke, poslovne, medijske, kulturne - sebične, lenje i neodgovorne. Bez obzira na to da li pišu ćirilicom ili latinicom, bitno je šta iza njihovog delovanja ostaje zajednici koju imaju ambiciju da usmeravaju. Ili nemaju nikakvu ambiciju, što je još tragičnije - kaže u intervjuu za Danas Čedomir Jovanović lider Liberalno-demokratske partije odgovarajući na pitanje ko tačno devet godina nakon demokratskih promena predstvalja entievropske snage u Srbiji.

Da li ste razgovarali sa gradonačelnikom Draganom Đilasom povodom nasilja koje se odigralo na ulicama Beogarad u poslednjih nekoliko nedelja?

- Sa gradonačelnikom razgovara šef naše odborničke grupe u Skupštini grada. Kad je saradnja dobra, to je jasna poruka koju razumeju svi, pa povedu računa o podređenima. „Zbunjeni“ načelnik policije koji je preneo organizatorima skupa „Odgovor građana na nasilje“ da za dozvolu pitaju gradonačelnika jer je ovo „njegov grad“, dobio je odgovor od svoje više instance, koja nije gradonačelnik, nego ministar policije. Skup je dozvoljen, iako je tako moralo biti i bez intervencije ministra. LDP je prisutan svuda gde se suprotstavlja nasilju. U Novom Sadu pred Firerom, u Aranđelovcu kada je napadan „Peščanik“, u Somboru gde su žrtve bili Albanci. Tako je i sada.

Da li u slučaju ubistva državljanina Francuske ima političke pozadine, koja se ogleda kroz neodgovornost i populističko ponašanje vlasti pred održavanje zabranjene Povorke ponosa?

- Populizam je bio rezultat predizbornih ulagivanja i postizbornih kombinacija. Ponašanje vlasti nije posledica diktature, nego platforma na kojoj su se dobijali svi izbori posle rušenja vlade 2003. Kritike u delu javnosti su bile oštre, ali je pravo pitanje zašto nisu pretočene u podršku onoj partiji koja je najveći protivnik i žrtva nasilnika. Licemerno je zgražavanje nad činjenicom da je vlada formirana na trulom kompromisu, paroli o socijalnoj odgovornosti, nastavku borbe za Kosovo, Evropi i svetu, ruskom gasovodu. Samo je LDP bio protiv i tada su nas zvali ekstremistima. Tri meseca pošto su spalili centralu stranke, a ispred mog stana zapalili dva policijska automobila, dobili smo 220.000 glasova. Žao mi je, to je bio rezultat. Iako kao LDP nismo dobili tada podršku, nećemo udobnu poziciju ogorčenih kritičara.

Boris Tadić je reagujući na nasilje i ubistvo francuskog državljanina, sa Generalne skupštine UN, poručio da niko nema prava da deli lekcije Srbiji iz oblasti ljudskih prava. Koliko je to svrsishodno s aspekta evropskih integracija?

-Važnije je da li smo sposobni, kao političari i građani, da pohvatamo indirektne lekcije iz Evrope, iskustva država koje su naučile kako se racionalno napreduje. Nemci su izlaz našli nepristajanjem na lažnu stabilnost velike koalicije socijademokrata i konzervativaca. Umesto toga, na vlast su doveli liberalno-demokratsku FDP i naterali premijerku da svoju politiku u budućnosti prilagodi politici novih partnera od kojih ne samo da zavisi, nego joj, ako se sama ne promeni, mogu odneti još glasova. FDP, blizak saveznik LDP, pobedila je tražeći reafirmaciju slobode tržišta, privatne inicijative, ljudskih prava. To je moguće i ovde, ako stvorimo uslove da na sledećim izborima predsednik i njegova stranka dobiju lekciju ili pouku da mogu i moraju da prave vladu sa novim partnerom, pred kojim neće unapred imati status mastera evropskih integracija, kao sada u koaliciji priučenih evropejaca, kojima je priča o Evropi način da promene svoj imidž, a ne Srbiju.

Može li bliskost sa režimima takozvanog Trećeg sveta, podrška Iranu i drugim zemljama (Severna Koreja, Šri Lanka, Nigerija...) koje su se tokom godine isticala u kršenju ljudskih prava i bile predmet osude EU, da ugrozi evropske integracije?

-Veliki deo vlasti kalkuliše s tim, jer ne oseća da taj rizik osuđuju građani. To je frakcija vlasti predvođena ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem, koji je populistički most prema biračima Nikolića i Koštunice, čiji je ministar već bio. Oni računaju na puzajuće pridruživanje Uniji, nude Evropu na kašičicu, koja je u interpretaciji Jeremića srebrna, a za njegove desne obožavaoce i dalje pomalo zarđala.

Događaju se promene na spoljnopolitičkoj sceni i čini se da Rusija i Amerika postaju saveznici, odnosno da postoji mogućnost da podrže sankcije prema Iranu. Da li se Srbija prilagođava tim događajima?

- Zvanična Srbija se, uglavnom, ponaša provincijalno, tumačeći stomakom očekivanja onih od kojih pokušava na silu da napravi strateške partnere. Rusija to ne može biti. SAD jeste, ali zato što je saveznik EU, naše buduće „države“. Na toj osnovi je napravljen moderan svet. Ne treba da glumimo novi tampon između Istoka i Zapada, reformisanog kapitalizma i neosocijalizma. Moramo da budemo tamo gde prirodno pripadamo, progresivna evropska država, članica EU i NATO.

(Razgovarala Snežana Čongradin)