Случај Доминика Строс-Кана: Секс, дрога и ММФ

(Време, 7.7.2011)

У апартману 2806 њујоршког хотела Софител, луксузног тридесетоспратног, с арт декоом и француским шмеком, близу Тајмс сквера, бродвејских театара, музеја и седишта корпорација, 14. маја око 13 часова укрстиле су се судбине веома моћног извршног директора ММФ-а, шездесетдвогодишњег Доминика Строс-Кана и тридеседвогодишње собарице имигранткиње из Гвинеје. У следећих 45 дана два света, онај богати на врху и онај сиромашни на дну, откриваће своје мрачне тајне.Она је рекла својој надзорници, а касније и полицији да је око 13 часова по њујоршком времену ушла у Канову собу да је поспреми, мислећи да је већ испражњена, да је Кан изашао наг из купатила, јурио је по апартману, покушао да скине њене унихопке, насрнуо на њу у спаваћој соби, одвукао је у купатило и приморавао на орални секс. Тврдила је да је некако успела да се отргне и побегне.Кан се спаковао и кренуо на аеродром, а по томе што је у апартману заборавио мобилни телефон наметао се закључак да је журио. Ухапшен је 14. јула увече на њујоршком аеродрому "Кенеди" након што се укрцао у авион Ер Франса за Париз и, с лисицама на рукама, пред ТВ камерама, одведен је у затвор на острву Рикерс због сумње да је сексуално напаствовао црну собарицу хотела Софител два пута млађу од себе.Полиција је Кана сатима испитивала и прикупила медицинске и форензичке налазе, он је одлучио да не одговара на питања, а касније је изјавио да није крив. Није негирао да је имао сексуални однос са собарицом, али је рекао да није било насиља. Платио је кауцију од шест милиона долара да би био у луксузном кућном притвору у кварту Трибека у Њујорку, под електронским надзором, уз наоружано обезбеђење које је сам плаћао 250.000 долара месечно.Случај води канцеларија тужиоца дистрикта Менхетн Сајруса Робертса Венса јуниора (рођеног 14. јуна 1954), сина Сајруса Венса, америчког државног секретара у време председника Џимија Картера кога овде знамо као посредника у Босни. Адвокати обеју страна, а и медији, почели су одмах да копају по прошлости актера догађаја и тако се развијала врућа и контроверзна медијска и политичка тема о скандалу на врху, о женидбама, разводима и слатком животу високог друштва – а и о томе како сиротиња крши закон или очајнички покушава да превари "систем".

ФРАНЦУСКА ВЕЗА: Собаричини адвокати Кенет Томпсон и Даглас Вигдор, који се иначе баве случајевима везаним за људска права, унајмили су неког адвоката у Паризу да потражи жене које су можда биле Канове жртве, пошто је он наводно у Француској познат као "велики заводник".У међувремену, Тристан Банон, тридесетједногодишња француска књижевница и новинарка, најавила је да би могла да поднесе тужбу против Кана због, како тврди, сексуалног напада пре 10 година, када је радила интервју са њим. О томе је проговорила и 2007. године, баш некако у време када је обзнањена Канова кандидатура за директора ММФ-а, али тада није поднела тужбу зато што се њена мајка Ан Мансура, регионална саветница у Социјалистичкој партији, жалила да ће јој ћерка због тога покварити односе са Строс-Каном.Лист "Либерасион" је тада писао да однос Строс-Кана са женама представља "реалан проблем", да је он "навалентан" и да се његове акције често граниче са узнемиравањем, а да је то покривено велом ћутње.Доминик Строс-Кан се три пута женио, први пут 1966. године са Хеленом Дума, други пут 1983. са новинарком Брижит Жилемет, по чијем је савету обријао браду и променио начин одевања. С њом је 1985. добио ћерку Камилу, а 1989. ушао је у везу са Ани Синклер, што је тадашњи француски председник Франсоа Митеран наводно сазнао и коментарисао са сарадницима, па су се Доминик и Ани, окончавши претходне бракове, коначно венчали 1991. Ани Синклер је богата наследница уметничких творевина и бивша француска телевизијска звезда: средином 90-их била је популарна као водитељка политичких ток-шоу емисија на ТФ1 – која ју је због конфликта интереса (Кан је био министар финансија) склонила са екрана и послала да води тада мало важно интернет одељење. Оставила је новинарство и специјализовала се за политички коучинг (тренинг политичара да открију своје могућности у јавности; види Новоговор из прошлог броја).Кад је избила афера у Њујорку, француски "Експрес" је питао Ани Синклер о Кановом заводништву, а она је одговорила да је на то поносна, да је за политичара важно да заводи, те да док он заводи њу заводиће и она њега. Изјавила је да остаје уз свога мужа и да ниједног тренутка није веровала у оптужбе против њега.Пре три године било је откривено да је Кан имао везу са колегиницом Пирошком Нађ из ММФ-а. Бранио се тврдњом да није знао да ради било шта погрешно, а колегиница је убрзо променила радно место – отишла је у Европску банку за обнову и развој (ИБРД).У медијима су почеле спекулације о томе ко је "случајем собарица" сместио Доминику Строс-Кану, бившем професору економије у париској Школи за политичке науке, бившем министру, који је у Француској, иначе, важио за могућег кандидата социјалиста на председничким изборима 2012.Међу светским лидерима у верзију о силовању собарице први је изразио сумњу руски премијер Владимир Путин, рекавши да не може да поверује да се то догодило тако како је представљено. Путин верује да је Доминик Строс-Кан жртва закулисне конспирације, али не зна тачно политички мотив. Кан је иначе пре хапшења изјављивао да верује да Путин активно кује заверу да би га сменио с чела ММФ-а. Како је писао европски "Тајмс", и француски социјалиста Клод Бартолоне је изјављивао да су се Руси, посебно Путин, удружили с Французима да покушају да Кана најуре из ММФ-а, како би га зауставили у трци за француског председника. Занимљиво је да је "Либерасион" 28. априла 2011, две недеље пре афере, објавио изјаву Строс-Кана да се "боји да ће његов политички опонент, Никола Саркози, покушати да га компромитује помоћу лажног силовања". Строс-Кан је са своје стране унајмио тим бивших агената ЦИА и медијске саветнике за дугу судску битку.

ПОЗОРИШНИ ПУЧ: Они су копали по биографији црне собарице, али десило се нешто што француска штампа назива "позоришни пуч", преокрет у самом тужилаштву."Њујорк тајмс" пише да су правници канцеларије тужиоца дистрикта Менхетн у почетку били уверени да имају случај – трагови сперме нађени у апартману, огреботине по дојци и интимним деловима тела потврђивали су верзију собарице чијим сузама су веровали.Однос тужилаштва и наводне жртве напаствовања, који је у почетку одисао поверењем, погоршан је касније када су саслушања постала трауматична. Собарица је током испитивања у тужилаштву мењала своју причу: прво је рекла да је после напаствовања побегла у ходник и ту сачекала да Доминик Строс-Кан уђе у лифт, па случај пријавила надзорници, која је убрзо наишла; а онда је испричала да је после наводног напаствовања напустила апартман 2806, отишла у апартман 2820 и очистила га, па се опет вратила у апартман 2806. Адвокат тврди да се она тако понашала у шоку и страху: "Није знала шта да ради. Није желела да изгуби посао. Знала је да ће супервизорка моментално доћи на спрат, па је ушла у другу собу..." У Канов апартман се, по адвокату, вратила у пратњи надзорнице која је сама хтела да види "место злочина". Током унакрсног испитивања у тужилаштву собарица се једном онесвестила, а после једног незгодног питања она се чак бацила на под. Током истраге тужилаштво десет дана није могло да принуди жртвиног адвоката да клијенткињу доведе на саслушање – тврдио је да је она у то време лечила повреду рамена задобијену током напаствовања, коју раније није пријавила.Према детаљима из истраге које "Њујорк тајмс" објављује, испоставило се да је двадесет осам часова након што је пријавила напаствовање, собарица разговарала телефоном са својим дечком у једном имиграционом затвору у Аризони, ухапшеним док је у југозападном делу Њујорка мењао одећу с фалсификованим маркама из Чајнатауна за марихуану. Тај дилер је ухапшен због поседовања око 180 килограма марихуане."Не брини, тип има много новца, знам ја шта радим", рекла му је преко телефона на дијалекту фулани, што је снимљено и током истраге преведено. Тужилаштво га је повезало са собарицом када је у транскрипту прислушкивања његових разговора уочено да је он неком рекао да је његова пријатељица умешана у аферу Строс-Кана...Испоставило се да је затвореник у последње две године на банковни рачун собарице положио више готовинских уплата, укупно до 100.000 долара, и да није био једини. Депозити су полагани у Аризони, Џорџији, Њујорку и у Пенсилванији. Њујоршки таблоид "Дејли њуз" тврди да је реч о прљавом кешу. Испоставило се и да је собарица плаћала месечно стотине долара за телефонске рачуне за пет различитих телефонских компанија, а она је тврдила да има само један телефон. Даље се отишло спекулацијом у неким медијима да се француска обавештајна служба инфилтрирала међу особље хотела Софител да би напаковала аферу и да смо тако добили и силовану црну шпијунку.

НЕ ЛАЖИ У АПЛИКАЦИЈИ: Најгоре по собарицу је то што се посумњало да је лагала америчке власти да би прибавила материјалну корист, што је по америчком закону кажњиво затвором и до седам година.Та жена је иследницима рекла да је тражила азил због силовања и гениталног сакаћења, да јој је политички прогоњени муж умро у затвору, али се испоставило да су информације о силовању које је америчкој имиграционој служби дала под заклетвом 2004. године у својој апликацији биле нетачне, или бар да је она причу научила напамет, слушајући више пута с касетофона снимљену изјаву коју јој је издиктирао неки пријатељ. Њен адвокат Томпсон је покушао да вади ствар тврдећи да је њу заиста силовала група гвинејских војника, а да је она дозволила том човеку да јој помогне да "преувелича" своју апликацију, пошто није знала да је чињеница о њеном сексуалном сакаћењу довољна за азил.Сексуална мутилитација жена, сакаћење, најчешће отклањање клиториса и велике усмине, у Гвинеји је иначе традиционално распрострањено и социјално и религиозно прихваћено као и у другим регионима Африке, Блиског истока и Индонезије. По једном демографском и здравственом истраживању 2005. године, томе је у тој земљи подвргнуто чак 96 одсто жена између 15 и 49 година. Неколико невладиних организација у Конакрију, Лабеу, Фаранаху и другим местима покушавају да укажу да таква пракса представља кршења права жена или бар да "медикализују" ту праксу.Последње испитивање у тужилаштву на Менхетну, у уторак 28. јуна, месец и по дана после догађаја а два дана пре изласка пред судију, почело је у 11 сати и, с паузом за ручак, трајало је шест сати и завршило се тиме да је тужилац позвао адвоката Канове одбране да му саопшти да собарица лаже у многим детаљима, да је случај "слабији" него што је изгледало приликом одређивања кауције.Суд није разматрао никакве доказе, већ је поново одлучивао о кауцији, с обзиром на нове чињенице. У петак 1. јула судија је наложио да Доминик Строс-Кан буде ослобођен из кућног притвора и да му се врати кауција од шест милиона. Строс-Кан је дао часну реч да ће се појавити на суду, а судија је ипак задржао његов француски пасош. Мада је случај драстично промењен због тога што је посумњао у кредибилност исказа жртве наводног силовања, тужилац није одустао од оптужбе за силовање.Нови детаљи дају битно другачију слику од слике 32-годишње собарице из Бронкса, имигранткиње из Гвинеје, самохране мајке која живи с малолетном ћерком и коју је напаствовао светски моћник. Таблоиди је директно називају проститутком или "женом чије су фризирање плаћали непознати мушкарци". Њен адвокат тврди да ће она сведочити упркос, како кажу, клеветничкој кампањи против ње.Ако порота одбаци тужбу на суђењу, које се наставља 18. јула, то би могло представљати ударац за репутацију тужиоца њујоршког дистрикта Менхетн Сајруса Венса млађег који се кратко обратио медијима објашњавајући да је његова дужност да поступа у интересу жртве, али и да поштује принцип претпоставке невиности оптуженог и истине и да ће озбиљно наставити истрагу о овом случају.Агенција Франс прес каже да то сада личи на "позоришни пуч" – драматични обрт, а "Лос Анђелес тајмс", да се случај против Строс-Кана можда руши.

КАВИЈАРСКА ЛЕВИЦА И ПУРИТАНЦИ: У време када је Строс-Кан ухапшен и вођен са лисицама пред ТВ камерама, а тужилац тврдио да има супстанцијалне доказе, у Француској су реаговали увређено: посланик Бернар Дебре је то описао као понижење за Француску.Вођене су потом оштре полемике о самоповлађивању француске "кавијарске левице", о томе да је афера Кан пример америчког сензационализма и класичног "пуританизма".Када је после ослобађања из кућног притвора у петак 1. јула Строс-Кан изашао из суда уз смешак, у пратњи супруге Ани Синклер која га је држала подруку, отишао је на вечеру у неки скупи ресторан, док их је гледао цео Њујорк.Када је избио скандал изгледало је да је пропала и Канова потенцијална кандидатура за председника Француске. "Волстрит џорнал", међутим, пише како француски социјалисти верују у политички повратак Доминика Строс-Кана на политичку сцену. По анкети листа "Паризијен", 49 одсто Француза је за враћање "ДСК" на политичку сцену Француске, а 45 одсто – против. Око 600 француских феминисткиња протестовало је због ревитализације мачо културе, мизогиније и расизма у француској јавности поводом случаја Строс-Кана, због тога што жртве силовања бивају изложене "другом силовању" током истраге и због тога што се прикрива насиље над женама, а само се седам одсто силовања судски гони.Неки од социјалистичких симпатизера заговарају да се Кан врати на место директора ММФ-а. То је мало вероватно, бар технички – наставак суђења је заказан за 18. јул, а и социјалисти су одредили другог кандидата.

НЕЗГОДАН ТРЕНУТАК: Случај је до сада произвео више од политичког земљотреса: Доминик Строс-Кан је поднео оставку на место директора ММФ-а, четири дана после хапшења 18. маја, у тренутку када су Европљани дискутовали о томе шта да раде с грчким дугом. Строс-Кан је био виђен као кључни играч у фракционашким надмудривањима европских лидера и његово одсуство је претило да изазове конфузију у дебати која је могла да води у опасне поделе међу земљама еврозоне.ММФ под његовим руководством је током финансијске кризе, по неким запажањима, постајао нека врста генералног секретаријата Г20, групе 20 најразвијенијих нација.Године 2009. на лондонском самиту Г20 одлучено је да се обезбеде додатни ресурси од 500 милијарди долара за ММФ да би интервенисао током глобалне финансијске кризе.Таква институција у таквим околностима није могла да остане без "главног ајатолаха".У четвртак 30. јуна ММФ је за следећег шефа ММФ-а консензусом изабрао педесетпетогодишњу Кристину Лагард, бившу француску министарку финансија која се у Саркозијевој влади истакла "увођењем флексибилности у тржиште рада", што је један од стандардних захтева ММФ-а, а због чега су Французи штрајковали. Мексиканац Агустин Карстенс је помињан као контракандидат, али није имао подршку ни јужноамеричког блока: Бразил је сматрао да би он био амерички експонент. Кина и Индија имају своје геополитичке контроверзе и ниједна није хтела да подржи кандидата оне друге, а и Кина се у тим круговима још увек гледа као комунистичка земља, па није "идеолошки исправно" да води неолибералну институцију. Русија не успева да сакупи геополитичку подршку изнад своје постсовјетске сфере утицаја.Магазин "Тајм" у једном тексту констатује да је проблем ММФ-а у томе што не репрезентује свет. ММФ је формиран у другачије време, када су САД и мала група европских нација контролисале светску економију. Сви остали били су комунисти или су живели у некој од колонија европских сила (или у некој комбинацији та два појма). Данас је структура светске економије више балансирана: Кина је друга највећа економија. Индија, Бразил, Јужна Кореја и Мексико су међу 15 највећих, али ММФ је ефективно у рукама америчког и европског политичког естаблишмента. Нешто се у томе променило баш под руководством Доминика Строс-Кана: прошлог новембра реструктурисање ММФ-а дало је земљама попут Кине, Индије и Бразила већа права, али то није довољно.

СТАРА ШЕМА: То место извршног директора ММФ-а иначе још од 1944. припада Европљанима, као што место шефа Светске банке припада Американцима. Французи су из неких разлога то место до сада били резервисали за себе: водили су ММФ 31 годину у претходних 38.Европске државе су сада у време кризе тзв. суверених дугова очито биле заинтересоване да задрже за себе ту предност: место шефа ММФ-а, који неки листови сада називају "фондом дужника".У ММФ-у се гласа пропорционално са улозима у фонд. Двадесет седам чланица Европске уније имају у ММФ-у 32,07 одсто (710.786) гласова, а Американци 16,74, што је довољно за вето, пошто се одлуке у ММФ-у доносе већином од 85 одсто гласова.Брз избор Кристине Лагард није, међутим, отклонио тежњу економија у развоју да добију важнију улогу у Фонду који се у последњих 60 година веома проширио на 187 чланица УН (и Косова које није у УН), а почео је са 29 потписница оснивачког уговора у децембру 1945. у хотелу "Мон Вашингтон" у Бретон Вудсу, Њу Хемпшир, САД.Многи су се током деценија љутили на ММФ, али мало земаља је напустило тај клуб дужника: Куба је изашла 1964. Тајван је најурен 1980, када је Кина примљена. Чланице ММФ-а нису Северна Кореја, Андора, Монако, Лихтенштајн, Науру, Кукова Острва и Ватикан.У априлу 2007, председник Еквадора Рафаел Кореја најавио је да ће изаћи из Светске банке, а неколико дана касније председник Венецуеле Уго Чавез је поручио да ће његова земља изаћи и из ММФ-а и из Светске банке, које је описао као "оруђе империје" и оптужио их да "служе интересима севера". Јуна 2009, обе земље су остале чланице обе организације. Претила им је дужничка криза.ММФ је промовисан као нека комбинација банкара и доброг полицајца који треба да помогне сиромашним земљама да не западну у дужничку кризу, да не банкротирају па да пропадну банке у богатом свету које су им позајмљивале, а ако западну у булу, у црвено, ако им прети "тропа", чувар и пријатељ сиромашних, строги ММФ, треба да помогне зајмовима и економском експертизом, која је углавном иста за све. У извештају о малој сиромашној афричкој држави Лесото ММФ тако препоручује обазриву пореску политику, ради унапређења инвестиционе климе. За Француску, ММФ је такође сугерисао обазриву фискалну политику и реформе ради унапређења компетитивности: Русији је речено да мора да има обазриву фискалну политику и реформе, ради унапређења инвестиционе климе.Током афере оптужница је, како изгледа, ту и тамо провејавала с Кана на институцију коју води, осумњичену да је уништила више националних економија него економски саветник Џефри Сакс. Чују се приговори да технике кризног менаџмента ММФ-а по правилу теже да повећају бол укупне популације, што показује "структурално прилагођавање" од Перуа до Етиопије, од Салвадора до Пакистана, од Аргентине до Тајланда 90-их. "Питајте Грке данас!"Стриктни услови, наметнути при давању међународних зајмова у Источној Европи, резултирали су хиљадама смрти од туберкулозе пошто је наметнуто слабљење јавне здравствене заштите; у 21 земљи којој је ММФ давао зајмове, проценат смрти од туберкулозе је порастао за 16,6 одсто, произилази из студије и анализе истраживача на Јејлу и Кембриџу о утицају на јавно здравље објављене 2008. у јавној научној библиотеци Public Library of Science, непрофитној организацији научника посвећених томе да научна и медицинска литература буду слободно доступне.Један коментатор "Индипендента" с енглеским саркастичним хумором написао је, ако Строс-Кан буде проглашен кривим, да претпоставља да зна како се то десило: "Мора да је заменио собарицу за неку земљу у финансијским невољама. Шефовима ММФ-а је, уосталом, дозвољено да их силују годинама." И даље: "Замислимо да је угледна личност оптужена не за силовање собарице, већ за њено изгладњавање до смрти, заједно с њеном невином децом, њеним родитељима и хиљадама других људи. То је ММФ учинио невиним људима у недавној прошлости. То ће учинити опет све док не буде трансформисан до непрепознавања...." Аутор предлаже и да се успостави комисија за истину и помирење да би расправила како да се растури ММФ и да се почне изнова.Добро, то су можда само политичке метафоре у тренутку када је једна афера показивала како људске институције, ма колико уздигнуте, пате од људских слабости. У завршници се наметнула још једна паралела између ММФ-а и муке његовог бившег шефа – изгледало је да је напаствована собарица лагала тужиоца – као грчка влада своје повериоце.