Смртна казна

(Прес, 11.07.2009)

Предлог закона о информисању који је у четвртак на Влади Србије усвојен прегласавањем биће, ако прође у Скупштини, смртна казна за српске медије!

Амбиција једног министра да се обрачуна са једним дневним новинама доћи ће главе већини српских медија и већини српских главних уредника. Драконске милионске казне које прописује Предлог закона напросто не остављају могућност нормалног бављења новинарством у овој земљи.

Јер, пазите само, изгласани предлог закона прописује да се медији кажњавају најмање укупном вредношћу једног комплетног дневног тиража, односно најмање укупним дневним маркетиншким приходом једног електронског медија. Истовремено, највећа прописана казна је збирни недељни приход од штампаног тиража, односно маркетинга! Конкретно, казне које овај накарадни предлог закона прописује за српске дневне новине и њихове главне уреднике кретаће се од три до чак више од 50 милиона динара!

То, дакле, значи да се новинарима данас и овде не оставља право на грешку. То значи да је новинарска грешка у Србији убедљиво најскупља. То, даље, значи да ће, ако овај скандалозни предлог закона прође у Скупштини, само будала пристати да буде главни уредник или директор било ког медија. Јер, само будала може да пристане да свом својом имовином гарантује непогрешивост свих новинара и уредника. То, на крају крајева, значи да ће Србија врло брзо постати земља у којој постоје само строго контролисани, стерилни медији, који не служе ничему осим повлађивању васколиким корумпираним скотовима.

Да се ми разумемо, немам ја ништа против уређења медијског простора у земљи Србији. Први сам за примену свих постојећих закона. Како на све, тако и на медијске компаније. Молим лепо, ако неке новине, ако неки издавач дугује стотине милиона пореза, ако неки „медијски магнат" не плаћа доприносе и осигурање за своје запослене, ако један власник једних новина годинама рекетира и линчује све који неће да га искеширају, па шта ту онда треба урадити? Проста ствар. Ваља само применити законе. Законе који већ постоје, законе који се већ примењују на све друге људе у овој земљи. Али, опет кажем, не може се зарад немоћи државе да спроведе постојеће законе доносити драконски закон о информисању, који ће уништити већину српских медија.

Руку на срце, предлог закона о информисању има и своје добре стране. Он по први пут прецизно регулише регистрацију и начин функционисања медија и медијских компанија. Али, све добре стране овог предлога закона падају у воду пред чињеницом да су прописане казне за новинаре, уреднике и издаваче такве да ће, када доспеју у руке српских судија и адвоката, постати смртна казна за већину српских медија и главних уредника.

Горепоменути министар Млађан Динкић, јелте, често је у својој бурној каријери клао вола за кило меса. Хоће ли сада ритуално заклати и српске медије, па, то зависи од свих нас. Нас новинара, нас уредника, али и вас читалаца и вас посланика.