Srbija neće bankrotirati

(Večernje novosti, 25.03.2009)

Država se spremila na nemilosrdnu seču sopstvenih troškova i veliku štednju! Kako u intervjuu za “Novosti” otkriva potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, Vlada Srbije je za to spremila čitav paket mera.

Kako ćete pojeftiniti državu, s obzirom na to da se državni aparat od 2000. uvećao četiri puta?

- Prvo, sve plate u javnom sektoru biće zamrznute i na tome ćemo uštedeti 130 miliona evra. Smanjićemo transfere gradovima i lokalnim samoupravama. Biće zabranjeno povećanje broja zaposlenih, a na mesto onih koji odu u penziju neće biti primani novi. Položaj državnih službenika biće izjednačen sa zaposlenima u privatnom sektoru. Razne privilegije koje su koristili i činovnici i zaposleni u javnim preduzećima biće ukinute. Nema govora ni o kakvim bonusima. Zabranićemo kupovinu novih automobila. Znači, odlučili smo da maksimalno skrešemo državne troškove.

Šta ćete saopštiti građanima u četvrtak, kada bude potpisan ugovor sa MMF?

- Od MMF očekujemo tri milijarde evra u naredne dve godine za popunu deviznih rezervi NBS. To će obezbediti stabilnost dinara i pomoći će nam da se lakše prilagodimo realnosti.

I, kako biste vi ocenili “realnost” - kao dramatičnu ili katastrofalnu?

- Kao tešku. Postoji neizvesnost jer kriza u svetu još nije dostigla vrhunac. Ali, situacija nije dramatična. Bila bi takva da Vlada ne radi ništa.

Mnogi upravo kritikuju Vladu da nema jasnu strategiju i da ste “izgubili kompas”...

- Te zamerke ne stoje. Za razliku od Hrvata, Crnogoraca i Makedonaca, koji se bave izborima, mi imamo stabilnu koaliciju na vlasti i mogućnost da brže reagujemo. Režemo troškove, upumpavamo likvidnost u privredu, a posebno privatni sektor, jer on zapošljava 1,6 miliona ljudi, koji “hrane” 550.000 zaposlenih u državi i javnim službama.

Ko u ovom trenutku ima glavnu reč u vođenju ekonomske politike?

- Imamo apsolutni konsenzus oko toga šta su problemi i kako ih rešavati. Sa situacijom je detaljno upoznat i predsednik Boris Tadić. Neke zemlje su u ovoj krizi bankrotirale, poput Islanda, Letonije, Mađarska je na rubu propasti. Mi ćemo sasvim sigurno to izbeći. Moja poruka građanima je: Situacija je teška, ali nema mesta panici!

Teško je ne paničiti kada čujete da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da mesečno 10.000 ljudi ostaje bez posla?

- Svesni smo toga i borimo se za svako radno mesto. Obezbedili smo privredi povoljne kredite uz uslov da nema otpuštanja. Povoljnim potrošačkim kreditima stimulisali smo kupovinu domaće robe kako bi naše fabrike radile. Krenuli su i krediti za početnike. Očekujemo da nove mere Vlade maksimalno pomognu privredi u datim okolnostima.

Može li Vlada da se nosi sa socijalnim pritiscima koji se najavljuju?

- Građani su svesni realnosti, samo žele da čuju istinu. Moramo im objasniti šta radi Vlada, a šta se dešava u svetu. Svi moraju biti svesni činjenice da nije ova Vlada izazvala krizu, već da je ona došla spolja. Ko god da je sada na vlasti, morao bi da radi ovo isto. Slušajući predloge opozicije, imam utisak da oni ne razumeju najjasnije šta se događa. Nije srećna okolnost sad biti u vlasti, ali - ili jesi ili nisi. Lično, ne plašim se odgovornosti, a siguran sam da tako razmišljaju i moje kolege u Vladi.

Kada će se ići na rebalans budžeta?

- Već početkom aprila. Na osnovu dogovora sa MMF zatražićemo od komercijalnih banaka u inostranstvu kredit za pokrivanje deficita srpskog budžeta u iznosu od 500 miliona evra.

Kolika je tačno budžetska “rupa”?

- Oko 1,5 milijardi evra, što uključuje i otplatu domaćeg i spoljnog javnog duga. Deo tog novca već imamo na računu budžeta dok ćemo ostatak obezbediti iz privatizacionih prihoda, EU i kredita međunarodnih finansijskih organizacija i komercijalnih banaka.

Kako ćemo da vratimo tolike dugove?

- Srećom, Srbija u odnosu na zemlje u okruženju i EU ima nizak nivo javnog duga i on je ispod 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. U Hrvatskoj je 70, Nemačkoj 100, u Italija čak 110 odsto. Mi još imamo prostora za zaduživanje.

Koliko je Srbija u ovom trenutku zadužena?

- Javni dug je 6,4, a privatni 15,5 milijardi evra.

Da li se razmišlja o prekidu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma?

- Nema takvih ideja. Pokazalo se da gubitak prihoda od carine nije rezultat sporazuma sa EU, nego smanjenja uvoza za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Samim tim, i spoljnotrgovinski deficit je prinudno prepolovljen.

Da li će Vlada ići i na kontrolisanje cena, što je, takođe, najavljivano?

- Da, odustaće se od mnogih povećanja. Na primer, EPS-u neće biti omogućeno da poveća cenu struje, koja sigurno ostaje na ovom nivou do kraja godine. Ide se na uštede, od simboličnih do krupnih. Recimo, više nema bonusa i reprezentacije na račun države.

Možete li u ovom trenutku reći koliko će kriza trajati?

- Najmanje dve godine. Epicentar će se desiti 2009, a onda sledi lagano smirivanje sledeće godine.

Da li ste zadovoljni kako guverner brani kurs dinara?

- Da. Kurs dinara je u januaru depresirao ne zato što je to guverner hteo, nego zato što je privatni sektor bio prinuđen da plati 600 miliona evra duga bankama u inostranstvu. To se nije nastavilo u februaru i martu i zato se kurs stabilizovao. Zato nam je važan dogovor sa MMF-om. Mnogi kažu, zašto Dinkić i Vlada vode brigu o privatnom dugu. Dva su razloga: Prvo - 1,6 miliona građana Srbije radi u tim preduzećima. Drugo, prekomerna otplata duga, bez priliva novih kredita, izazvala bi destabilizaciju dinara.

Hoće li kurs ostati na ovom nivou?

- Da, sa reprogramiranjem duga privatnog sektora i aranžmanom sa MMF-om.

Znači, garantujete da Vlada neće doći u situaciju da pritiska Centralnu banku da štampa novac?

- Garantujem! To trenutno radi Amerika. Ona ima budžetski deficit od 12 odsto BDP, i kako ne može da ga pokrije izdavanjem državnih obveznica - štampa novac.

Poslednjih dana bilo je dosta priča o menjanju poreske politike, uvođenju solidarnog poreza. Šta je vlada na kraju odlučila?

- Oko toga se još prave kalkulacije. Sve će se znati u četvrtak. Sigurno je da bogati treba više da podnesu teret krize.

Da li je prodaja “Telekoma” i dalje opcija?

- O tome se trenutno ne razgovara. U svakom slučaju, prodaja “Telekoma” ne može biti alternativa smanjenju državnih rashoda.

Hoće li se sudbina EPS-a rešavati ove godine?

- EPS ostaje u većinskom vlasništvu države. Ići će se na koncesije kod izgradnje novih termoelektrana i hidrocentrala. Već ima zainteresovanih investitora.

Ministarstvo ekonomije našlo se poslednjih dana na meti kritika ljudi iz pravosuđa zbog preporuke da se prekinu suđenja i zamrznu izvršenja odluka u radnim sporovima...

- Nije nam namera bila da vršimo pritisak na sudstvo, niti da osporavamo prava radnika, kako neki tvrde. Naš predlog je da se samo stavi privremeni moratorijum na izvršenje presuda kod društvenih preduzeća koja su privatizovana i solidno rade, a ne generalno za celu privredu. Želeli smo da izbegnemo situaciju da bivši radnici plene mašine sadašnjim i tako ih ostavljaju bez posla.

Hoće li država odustati od nekih projekata?

- Hoće, ali se neće štedeti na infrastrukturi. Očekujemo da najkasnije u maju počne izgradnja Koridora 10 u Vojvodini. Problem je veoma komplikovana administracija. Ići će se na smanjenje broja institucija, neke će se spojiti. To će pratiti racionalizacija troškova i broja zaposlenih. Ja sam rešio i da smanjim broj savetnika. To su vrhunski stručnjaci, ali moraću da im se zahvalim od sledećeg meseca.  

Program kredita za početnike naišao je na interesovanje...

- Da, i stepen vraćanja tih kredita je izuzetno visok, blizu 70 odsto. Aranžman je izuzetno povoljan - rok otplate do pet godina, sa kamatom od jedan odsto, bez hipoteke. Obezbedili smo oko 3.000 kredita u vrednosti od četiri milijarde dinara i očekujemo zapošljavanje 12.000 ljudi.