субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Због Тадића сам обећавао 1000 евра
Преносимо

Због Тадића сам обећавао 1000 евра

PDF Штампа Ел. пошта
Млађан Динкић   
уторак, 28. децембар 2010.

(Данас, 27.12.2010)

Сувише је касно да регионализација Србије постане реалност тек 2015, што предлаже Борис Тадић. Мој задатак је да још разговарам с Тадићем и да га аргументима убедим да баш он буде тај који ће најснажније подржати идеју регионализације и децентрализације. То је шанса за Србију пре свега, али и да он много лакше добије наредне председничке изборе - оцењује у разговору за Данас Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије и потпредседник Владе, истичући да је актуелни председник Републике победио на претходним изборима добрим делом захваљујући његовом обећању о 1.000 евра за бесплатне акције јавних предузећа.

Зашто УРС у Скупштини Војводине није подржао буџет за 2011?

- Покрајинска влада није наменила никаква развојна средства за локалне самоуправе у Војводини, нити за регионалне пројекте прекограничне сарадње. Војводину не чини само Нови Сад, подједнако важни су и Суботица, Сремска Митровица, Сомбор и остали градови, и уколико то они који воде покрајинску владу не виде, онда је то велики проблем. Међутим, ми нећемо оставити на цедилу војвођанске општине. Договорио сам да ми који водимо републичка министарства оставимо додатна средства за подршку тим општинама. Ако Покрајина неће да издвоји новац за њих, издвојиће Република Србија.

Када СВМ није гласао за буџет Србије, говорило се да ко не подржава буџет, тај је против владине политике. Сходно томе, одлука УРС у Скупштини Војводине је у суштини политички потез. Какву поруку сте хтели да упутите ДС-у?

- Порука је да ћемо бити партнери уколико имамо заједничке циљеве. Слажемо се да хоћемо да идемо у ЕУ, да треба да будемо социјално одговорни, и све је то у реду. Али, морамо да смањимо централизацију власти, да не мислимо само на Београд и Нови Сад, већ и на друге градове и општине, и да то искажемо не само на речима већ у пракси. Као што треба да буде најважније за земљу, у њеној спољној политици, да што пре постанемо чланица ЕУ, тако је за Србију „унутра“ кључно, животно питање да се изврши децентрализација.

Председник Тадић је рекао да ће регионализација и суштинска децентрализација Србије, што подразумева промене Устава, постати реалне тек 2015. Да ли је то, по вама, касно?

- То је прекасно. Сваким одуговлачењем продубљују се проблеми, сиромашни ће бити много сиромашнији, нема се времена за чекање. Замислите, Војводина, за коју се сматра да је најразвијенији део наше земље, има дупло нижи БДП по становнику него Београд. То је било шокантно и за мене кад сам сазнао тај званични податак.

Да ли сте му казали да тај рок сматрате прекасним?

- Јесам, рекао сам му, али мислим да би требало да још разговарамо. Страхови када је реч о процесу регионализације су неоправдани. Не треба размишљати о ружној прошлости бивше Југославије, која је била федерална, а не регионална држава. Треба гледати садашњу ситуацију у регионализованим земљама ЕУ и њихова искуства треба да користимо. Нисам ни ја био без бојазни, али што сам више проучавао материју, консултовао се с колегама из ЕУ, постајао сам убеђенији да је регионализација заправо једини спас за Србију. Када имате неки страх, једини начин да га превазиђете јесте да разговарате о томе, да суочите аргументе и обратите пажњу на чињенице. За такве разговоре ипак није потребно пет година, довољно је да дискутујемо годину дана, а да у другој години то и применимо.

Како сте се осећали када је Борис Тадић недавно, на обележавању осме годишњице Г17 плус, рекао да је ту иако се не слаже с многим елементима ваше политике, а на прославу у Сава центру је дошао ослањајући се, због повређене ноге, на Ивицу Дачића?

- Тадић је одличан политичар, нема ту никакве дилеме. Мој задатак је да с њим разговарам и да га аргументима убедим да баш он буде тај који ће најснажније подржати идеју регионализације и децентрализације. То је шанса за Србију пре свега, али и да он много лакше добије наредне председничке изборе.

Да ли сте предлагали Тадићу да Дачић буде нови премијер?

- Нисам. Само једном смо нас двојица разговарали о теми реконструкције Владе Србије. Рекао ми је да сматра да треба ићи на озбиљну реконструкцију и потпуно је природно да ДС, која у владајућој коалицији има највише посланика у парламенту, мора да има премијера. То је апсолутно јасно.

Да ли сте на том састанку ипак поменули Дачића као потенцијалног наследника Мирка Цветковића?

- Не. Пре свега, Тадић је тај који предлаже премијера, као лидер најјаче странке, и ја не желим да му се мешам у тај посао. Ако ме не пита. Такође, и лично сам убеђен да првог човека Владе треба да даје опција која је, од странака владајуће коалиције, освојила највише гласова на изборима. Све друго није демократски, а ни педагошки добро. Почев од општине, па до врха државе.

Колико ће трајати сага о реконструкцији Владе?

- Ми у ове две и по године нисмо имали ни један једини коалициони састанак о тој теми. Став Г17 плус и УРС је познат. Залажемо се за владу с највише 15 министарстава, много ефикаснију, динамичнију и јефтинију од ове садашње.

Чини се да Г17 „краде“ теме ДС-у, и децентрализација Србије и реконструкција Владе спадају у то, као да покушавате да будете конкурент демократама. Или вас они само тако доживљавају?

- Можда нас они заиста доживљавају као конкуренцију, али ја никада не размишљам о другима. Ако ми, Уједињени региони Србије, нешто добро урадимо за грађане, добићемо и више гласова на изборима, ако грешимо, бићемо кажњени, а шта други раде или не раде, не обазирем се. Наравно, координација у нашој коалицији морала би да буде боља, али одговорност за координацију није на нама, већ на ономе ко је предводи.

А то је?

- Демократска странка.

Да ли се осећате као жељени коалициони партнер демократа?

- Све време, од оснивања Г17 до данас, сви према нама имају неки чудан однос. Наводно им увек нешто смета, а кад год формирају владе, зову нас да будемо ту, и то зато што знају да ми гинемо од посла и кад преузмемо обавезу не водимо рачуна да ли је нешто политички популарно или не, од реформисања монетарног система и банака, преко увођења ПДВ-а до одговорне, а не демагошке политике у вези с бившим Заставиним радницима. Запитајте се ко је од 2000. урадио највеће реформе у Србији. Одговор ће бити да су то људи из Г17 плус. Међутим, подршка грађана је била ниска, док су подршку добијали они који су много мање радили.

У ово време, за годину дана, да ли ће се Србија тек спремати за изборе, или ће већ имати потпуно нову владу?

- Мислим да ће у јесен 2011. почети предизборна кампања за оно што ће доћи на ред неколико месеци после.

ДС и СПС су најавили стратешко партнерство за наредних десет година. С ким би УРС могао да договори тако нешто?

- Морам да кажем да је ДС наш стратешки партнер. То је, сасвим сигурно, наше дугорочно опредељење. При том, ми не видимо ДС као странку левице, каквом се они приказују, тако да ни некакав идеолошки проблем не постоји.

Ако због постизборне математике или политичких интереса тај савез више не буде могућ, долази ли у обзир СНС?

- Док напредњаке воде Тома Николић и Александар Вучић, а док ја водим УРС, коалиција с њима на републичком нивоу не долази у обзир.

Шта мислите о плану „Србија 2020“, коју је председник Републике предложио? Да ли ћете учествовати у јавној расправи како би Влада у првом кварталу 2011. усвојила стратегију?

- Нисам читао тај документ, нити ми је уопште послат, тако да немам дефинисан став. Свакако да је добро да Србија има промишљање на дуже стазе, такве идеје су корисне, али пре тога морамо да знамо шта и како сутра, за годину или две. То треба да буду приоритети. Дакле, сумњам да ћемо се превише исцрпљивати у тој јавној расправи.

Да ли сте задовољни свим што сте постигли за ових десет година колико сте на власти у Србији?

- Наравно да нисам задовољан многим стварима. Али, сигуран сам да смо много више доброг урадили него што смо гласова на изборима добијали. С друге стране, многи наши партнери из разних влада урадили су много мање него што их је народ задужио.

Неиспуњено обећање о 1.000 евра за акције остаје слаба тачка и странке Г17 и вас као политичара.

- Знам, потпуно сам свестан тога. Признајем да сам крајем 2007, када сам писао то писмо грађанима, био свестан ризика у који улазим. С једне стране, био сам потпуно уверен да је могуће добити 1.000 евра за бесплатне акције, јер се ради о највреднијим српским предузећима, али нисам предвидео светску финансијску кризу, која је урушила акције свих компанија у свету. Такође, нисам ни слутио да ће НИС бити малтене поклоњен и да ће ту пропасти део вредности предузећа. Уосталом, грађани ће видети колико ће добити новца од акција Телекома, па ће моћи да суде шта би било да је НИС продаван на транспарентном тендеру. Такође, још нису подељене акције ЕПС и других компанија. На крају крајева, знам да ћу платити политичку цену тог тада несмотреног политичког обећања, али сигурно је да ће грађани добити много више новца од акција јавних предузећа него што сада очекују.

Зашто сте уопште дали такво обећање?

- Разлог због којег само ушао у то политичко обећање је страх да би Борис Тадић могао да изгуби председничке изборе, расписане за јануар 2008, од Томе Николића. Ја то нисам урадио због своје странке, која уопште није учествовала на тим изборима, већ је подржавала Тадића. Касније анализе су показале да буквално тих 100.000 гласова, за колико је победио у другом кругу, добрим делом потичу од заједничког обећања, које сам ја преузео лично на себе, о бесплатним акцијама. Значи, преузео сам на себе обећање, а преусмерио сву политичку корист Тадићу.

Да ли се сада кајете због тога?

- Не. Урадио бих то поново јер сам, понављам, веровао у то. Знао сам да је то политички неопрезно, али сам се плашио да би Србији било много горе да је Николић победио.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер