Uz Mladića je manje od deset ljudi

(Politika, 13.11.2008.)

Ocenjujući kao logičnu tezu ministra odbrane Dragana Šutanovca da je hapšenje Radovana Karadžića otežalo rad na lociranju Ratka Mladića, jer su sad i pomagači ratnog komandanta bosanskih Srba postali oprezniji, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s haškim tribunalom, ipak ističe da je danas vrlo malo ljudi koji su uz Mladića.

– Vrlo je mali broj tih ljudi. Manje ih je od deset. Reč je o ljudima koji znaju gde se on skriva – kaže Ljajić za „Politiku”.

Kada glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc dođe 17. novembra šta ćete novo imati da mu kažete u odnosu na ono što ste mu rekli kad je poslednji put bio u Beogradu u septembru?

Najvažnije je da je uspostavljen odnos poverenja. To je bitna razlika u odnosu na minuli period kada je sve što smo saopštavali bilo pod velikom sumnjom, u vreme Karle del Ponte, ali i na početku Bramercovog mandata. Na svu sreću taj odnos bitno se promenio, jer i kod njega i u tribunalu, ali i u dobrom delu međunarodne javnosti, nakon izručenja Karadžića, postoji uverenje da ima političke volje i da je hapšenje Mladića zaista postalo tehničko pitanje. Ovo će zaista biti radni sastanak na kojem ćemo govoriti o detaljima naših potraga i planovima za dalje akcije.

Drugim rečima, da li ćete imati nešto konkretno da mu kažete kad je reč o hapšenju Mladića?

Predočićemo sve što ćemo u narednim danima i nedeljama činiti. Ove akcije neće prestati. Nikada više ljudi nije bilo angažovano, nikada više kapaciteta nije bilo aktivirano nego sad.

Koliki su to kapaciteti? Svojevremeno je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević govorio da svakodnevno 10.000 ljudi radi na Mladićevom slučaju.

Ne mogu da govorim o brojkama, ali veliki deo kapaciteta službi bezbednosti i MUP-a fokusiran je na rešavanje ovog problema.

Štampa piše da će uskoro i nekoliko beogradskih privatnih firmi biti kontrolisano zbog sumnje da pomažu u Mladićevom skrivanju.

Biće kontrolisan veliki broj firmi u celoj zemlji, ne samo beogradskih.

Holandski ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen je u oktobru rekao da su ga predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić pred majske izbore uveravali da će Mladić biti uhvaćen ukoliko pobedi proevropska opcija. Koliko Vam to sad otežava situaciju i dodatno nameće osećaj obaveze? Postoji li mogućnost da, ako do hapšenja ne dođe, poverenje o kojem govorite nestane?

Kad radite iskreno, pošteno i kad ste potpuno posvećeni rešavanju problema ne može to poverenje tek tako da nestane. Mislim da su svi uvereni koliko radimo na lociranju Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Realno svi znaju da je Mladić prioritet svih prioriteta. Ali nije više pitanje da mi nekoga uverimo da radimo i da poverenje održimo. Iako su 44 čoveka izručena tribunalu, iako više nemamo nijedan zaostali zahtev da se dostave dokumenta tribunalu, sve će to pasti u vodu ako Mladić ne bude izručen. Možemo svi da odemo u Hag umesto Mladića, Holanđani će insistirati na njemu. Svi sad pitaju da li je akcija u Valjevu bila nekakav marketinški trik. Čak su i neki stranci bili sumnjičavi, ali sam i njima rekao da mi više nemamo potrebe da bilo kome šta dokazujemo.

Ali mnogi tu akciju povezuju sa Bramercovim dolaskom, jer je, recimo, i maja prošle godine slična akcija sprovedena u Beogradu u samačkom hotelu u Deligradskoj ulici, samo dan pre dolaska evropskog komesara Olija Rena. A on je potom najavio i skoro potpisivanje SSP-a, koji je i parafiran novembra iste godine.

Mi smo tada dobili striktan zahtev iz tribunala da se izvede ta akcija. Molili smo da se ona odloži, jer smo u tom trenutku birali vladu u skupštini i postojala je mogućnost da napravimo politički problem. Ali u situaciji kad vam neko ne veruje, svako prolongiranje samo još pojačava sumnju. Uprkos svemu, morali smo tu akciju da izvedemo da ne bismo ostavili ni trunku sumnje da nešto izbegavamo. Rekao sam i da mi sada u Valjevu nismo tražili Mladića, već smo izvodili aktivnosti iz okvira celokupnog plana za lociranje Ratka Mladića.

A konkretna akcija ticala se finansiranja Mladićevog skrivanja i traženja dokaza koji bi to potkrepili.

Da, tražimo dokaze. Postoje indicije za određeni broj ljudi i one se proveravaju.

Ako je tako, da li je u tom slučaju bilo potrebno toliko policije, specijalaca naoružanih do zuba…

To je procedura koja se sprovodi i sprovodiće se i u drugim slučajevima. Ako već neko govori o poruci, ove akcije su onda više upućene domaćoj javnosti – da pokažu odlučnost da ovaj problem rešimo, da je država potpuno svesna obaveza i eventualnih problema ako te obaveze ne ispuni.

Spekuliše se da novac iz legalnih tokova nekako odlazi za pomoć Mladiću. U konkretnom slučaju, kako je moguće da, recimo, novac iz legalnih poslovnih transakcija između firme „Vujić” i firme koju drži sin Ratka Mladića može da bude upotrebljen za Mladićevo skrivanje?

Jedan od ciljeva akcije bio je i da se proveri da li se to dešava i na koji način.

Pred ponovljene izbore u Prijepolju sukobili ste se sa Čedomirom Jovanovićem. Zbog čega kad ste, uslovno rečeno, na istoj strani?

Pa, posle svega ne znam da li smo na istoj strani. Mi smo čak nudili koaliciju Liberalno-demokratskoj partiji u Prijepolju. Kasnili smo sa predajom liste, jer smo čekali njihov odgovor da bi oni to na kraju odbili. Onda je, ničim neizazvan, usledio brutalan napad i na mene i na Sandžačku demokratsku partiju. A taj napad je posledica Jovanovićevog dogovora sa lokalnom tajkunskom organizacijom u Prijepolju.

Govorite o Bahriji Beganoviću, i njegovoj Demokratskoj partiji Sandžaka.

Da. On je obećao Jovanoviću da će se utopiti u njegovu stranku, ako mene napada. Mi smo morali da odgovorimo, a što je najvažnije građani su na izborima rekli šta misle i o Čedomiru Jovanoviću, ali i o SDP-u. Mi smo dobili više odborničkih mesta nego Stranka demokratske akcije, LDP i taj lokalni tajkun zajedno. Prvi put se desilo i da jedna manjinska stranka u ovoj zemlji pobedi u čisto srpskim izbornim jedinicima. U šest takvih jedinica dobili smo više glasova nego ijedna druga stranka.

Zbog čega ste vi u sukobu sa Beganovićem?

Beganović je bio naš član. On je privrednik.

Da li je, kao privrednik, bio i finansijer stranke?

Ne, nikad ni dinar nije dao za stranku, iako, koliko vidim, ima silne pare. Nisam imao nikakav problem sa njim, vrlo sam ga površno i znao. Lokalni odbor smatrao je da on može da pomogne i to je funkcionisalo dok od predsednika opštine, koji je bio član SDP-a, nije tražio da pobeđuje na svim tenderima, jer ima građevinsku firmu. Predsednik opštine mu je rekao da on mora da poštuje proceduru, jer ne želi da ide u zatvor. Onda su usledili napadi, pritisci i došlo je do sukoba u lokalnom odboru. Ljudi su mi rekli u čemu je problem i ja sam se opredelio za one koji su tom trenutku bili u manjini, ali su čisti i pošteni. Na svu sreću, sad se pokazalo da sam se odlučio za prave ljude, iako smo u maju doživeli debakl na izborima. Beganović je tada odlično prošao, ali zato smo mi sada ubedljivo pobedili

Sa kim ćete u koaliciju u Prijepolju?

Najrealnija je mogućnost saveza sa koalicijom oko Demokratske stranke i Srpskom naprednom strankom. To je najstabilnija koalicija, ona odražava realno političko raspoloženje, ali moramo da uvažimo i etničke specifičnosti. Posle izbora u maju bilo je predloga da formiramo koaliciju u kojoj bi od 31 odbornika 27 bili Bošnjaci u opštini u kojoj 55 odsto čine Srbi. To nije realno. Mislim da je ovo najpoštenija varijanta.

Mislite da je saradnja sa naprednjacima, koji su uglavnom bivši radikali, moguća i da neće biti problema?

Lokalni odbor odlučuje o svemu. A na lokalu mi kažu da imaju bolje odnose sa ljudima iz SNS-a nego sa ljudima iz DS-a.

Mislite li da je takva saradnja u budućnosti moguća i na republičkom nivou?

Ne isključujem ništa. Mislim da u Srbiji uskoro nećemo imati takav stepen polarizacije kakav je bio dosad. I to je spas za Srbiju.

PUPS ne želi da odstupi od zahteva za povećanje penzija od 10 odsto i najavljuju čak i istupanje iz vlade, ako vlada odluči da poštuje preporuke MMF-a, koji se tome protivi. Šta će biti u tom slučaju?

Nikome osim DS-u ne odgovaraju novi izbori. To bi za mnoge stranke bilo političko samoubistvo. Sa druge strane, o povećanju penzija više treba da odlučuje ekonomija nego politika. Ekonomska kriza ne može da zaobiđe Srbiju i zavisno od efekata te krize biće donošene i ekonomske mere koje se odnose i na penzije. Realno je da penzije ne smeju da budu socijalna kategorija, ali prioritet jeste očuvanje makroekonomske stabilnosti, što podrazumeva kresanje javne potrošnje.

Ali šta će biti ako PUPS izađe iz vlade?

Biće izbori.

Ima li šanse da se nađe neki drugi partner, koji bi možda podržao manjinsku vladu, ako je PUPS napusti?

To nije rešenje. Manjinska vlada ne doprinosi stabilnosti u zemlji, tako da ako PUPS izađe iz vlade, mislim da treba odmah ići na izbore.

U slučaju da se, ipak, nađe neko ko bi podržao manjinsku vladu, koga biste više voleli za partnera SNS ili LDP?

Mislim da nijedna opcija nije dobra. Ne mislim ni da su izbori srećno rešenje, jer bi ceo politički život i ekonomija stali, ali ako mora da se bira između loših rešenja onda su izbori manje loše rešenje od manjinske vlade.

Rekli ste da država mora nešto da uradi povodom talasa otpuštanja koji je usledio kao posledica ekonomske krize. Šta država može da uradi?

Država ne može da interveniše u privredi, ali mora da interveniše svuda tamo gde su ugrožena prava radnika, da se poštuje Zakon o radu. Imam utisak da su neki poslodavci jedva dočekali da pod izgovorom svetske finansijske krize otpuste te radnike. Ne verujem da je kriza u ovom trenutku imala takav efekat da su brže-bolje požurili da se oslobode dela radnika, tako da već imamo neke zahteve. Odmah ćemo da pošaljemo inspekciju rada svuda gde ima osnova za to, da vidimo postoji li osnov za otpuštanja.

Ko će biti prvi na udaru?

Ne mogu da kažem ko će da bude prvi na udaru, ali imao sam, recimo, zahtev 230 radnika „Vitala” koji su tražili da im država pomogne, jer su dobili rešenja o otkazu.