Запад ће све учинити да заустави Русију, улазак Србије у НАТО било би велико разочарење

Књига „Вратити се Русији”настала је пре годину и по дана. Тада се још није догодио пуч у Кијеву. Тада се Крим није вратио Русији. Али, писац књиге која је јуче промовисана у Београду на српском језику, сасвим је могуће, поседује пророчке особине. Видовитост Леонида Петровича Решетњикова, директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), свакако се крије и у његовој богатој биографији: шездесетседмогодишњак милог лица, био је извесно време начелник аналитичке управе Спољне обавештајне службе Руске федерације, наследнице митског КГБ-а.

Када је пензионисан као генерал-лајтнајт, Решетњиков се није препустио доколици. Одмах по напуштању службе, указом председника Русије, 2009. године, постављен је на директорску позицију института који је, такође, основан председничким указом. Први посао младог Решетњикова био је управо у Београду. Да ли је био обавештајац КГБ-а у време Титове смрти?

– Само сам радио – одговара тихо, уз тајанствени смешак, у фоајеу једног од београдских хотела.

Београд је изузетно значајан за Решетњикова. Као официр КГБ-а, имао је такозвану пропусницу број три, са којом је могао да улази у архиве Совјетске службе. Али, депои су били прочишћени од литературе царске и традиционалне Русије. Оно што Решетњиков тада није могао да види у депоима, проналазио је код уличних продаваца књига и новина у Београду. Контакти са старим списима, Руском црквом и потомцима емиграната, подстакли су га да се замисли. Добитник je Орденa за храброст, чак не жели да каже због чега је добио то високо одликовање. Смеје се и ставља прст на уста. Дубок уздах и загонетан смешак.

– Орден су ми тајно уручили...

Док се приближава поноћ, Решетњиков помиње да је члан колегијума Министарства за регионални развој РФ, члан Научног савета Министарства спољњих послова и министра Сергеја Лаврова, члан Научног савета при Савету безбедности Руске Федерација и члан јавног савета Министарства одбране.

– А плата само једна – шали се он.

– Имам ли утисак да разговарам са моћним човеком Русије из сенке – питам генерала који се посветио религији,коме је јучепатријарх српски Иринеј уручио Орден Светог цара Константина.

– Може се тако рећи – каже после неколико тренутака тишине.Међутим, не слаже се да га пореде са руским Бжежинским.

– То би било као да сте рекли да сам руски ђаво –поново смешак генерала.

Ваша основна теза у књизи је да се Русија мора вратити традицији, православљу и Богу. Ви говорите о два експеримента која су довела до краха Русије. Један је комунистичко-интернационалистички, а други је либерално-интернационалистички.

Русија може да постоји само ако се држи традиције која је постојала до 1917. године. После комунизма, од 1991. године, доминирао је либернално-интернационалистички покрет. Ја, заправо, не живим у „мајци Русији”, јер је она постојала до 1917. године.

Да ли мислите да су се доласком Путина на власт, створили услови да се Русија, како кажете, врати себи и постане земља о којој сањате?

Историјски процес често иде мимо жеља лидера. У случају Путина, многе његове идеје се подударају са историјским током. Он покушава или да буде на челу таквог процеса или да се интегрише у тај процес. Путин се као политичар развија са процесом враћања Русије самој себи.

Говорите о два експеримента која су доживела крах. Како сте сигурни да ће тај трећу пут, за који се залажете успети? И шта му недостаје да успе?

Русија је увек предлагала алтернативе. Руска православна цивилизација је трајала до 1917. године и била је алтернатива. Совјетски Савез је такође био алтернатива. Сада на Западу савршено добро знају да предлажемо трећу алтернативу. И учиниће све да то спрече. Покушаће да склоне Путина, да направе раскол између Русије и Украјине. Русија има цивилизацијску мисију. Зашто је нама дата таква земља, толико богатство, тако велики ресурси и тако велики народ? Да стремимо комфору? Не, онај ко нам је то дао, имао је другу идеју.

Ви мислите да је то Бог?

Да, а ми смо ти који морамо да испунимо мисију. Ако не испунимо задатак, догодиће се крај историје, јер ће нестати алтернативе. Ако кажете да ће Запад све учинити да заустави Русију на трећем путу, шта је црвена линија за Русију? У којим условима би Русија могла да војно интервенише у Украјини? Црвену линију Запад је већ прешао.

Када је то учинио?

Када је организовао пуч у Кијеву. Украјина је део руског света по својој историји. Запад је тиме кренуо да одваја део Русије. Ја сам, рецимо, из Харкова. То је руски град.

Мислите украјински…?

Не, руски је град. Тамо живи руски народ. Шта је Доњецк? Био је козачка станица. Луганск је био исто то, станица Донских козака. Руси ће тамо подићи устанак. Њих ће бити на хиљаде.

Мислите да Русија неће војно интервенисати, иако Путин има овлашћења за то?

Сада ће бити одржан референдум у Доњецкој републици и мислим да ће око 75 одсто грађана гласати за независност Доњецке народне републике. Ако Кијев не нападне, нећемо ни ми војно интервенисати. Али, ако Кијев нападне, мораћемо да интервенишемо.

РИСИ тренутно припрема стратегију за Балкан и Србију. Можете ли нам рећи нешто више о том документу? Каква ће бити политика Русије у наредном периоду према Србији и на Балкану?

Сада су се догодиле велике промене у свету, изазване догађањима у Украјини, тако да треба мењати стратегију и тактику у односу на балканске земље. Србија иде ка ЕУ, а односи између Русије и ЕУ се погоршавају и биће све гори. Пред Србијом је тежак задатак. Да сачува добре односе са Русијом, а да буде и у добрим односима са ЕУ. А ту је и САД. И ЕУ и САД ће вршити притисак на Србију.

Кетрин Ештон је рекла да ЕУ неће условљавати Србију да приближавањем Бриселу погоршава односе са Москвом. Да ли јој верујете? Да ли верујете премијеру Вучићу када каже да Србија мора да остане пријатељ са Русијом и да о томе неће бити разговора? И да ли мислите да је однос Србије према Русији, у вези Украјине, био фер?

Верујем да Вучић говори искрено. Али, мислим да ће му бити врло тешко да то оствари. На њега ће се вршити врло јак притисак. Даће бог да издржи. Србија има фер однос са Русијом. Србија није Црна Гора.

Ви тврдите да су Србија и Црна Гора на различитим странама гвоздене завесе, коју ЕУ и САД праве око Русије. Како ће проћи Црна Гора, као нова НАТО тврђава на Балкану?

Ту је разлика између српског и црногорског руководства. Мило Ђукановић просто искаче из својих панталона да би се допао. Српска влада, напротив, води такву политику да максимално поштује руске интересе. Коначно, разликује се однос Москве према Београду и према Подгорици. Ђукановић је издао сећање на руски, црногорски и српски народ. Ђукановић је издао наше успомене. Урадио је тако да Црна Гора, пријатељ Русије, сада постане непријатељ Русије. Он ће добити за то велики орден, али ће му на страшном суду припремити котао.

Први сте говорили за српску јавност да је Зорана Михајловић кочничар Јужног тока. Да ли мислите да је одлука да она сада не води министарство енергетике донесена под утицајем Москве?

Сто одсто сам уверен да је Вучић то учинио самостално.

Значи, Москва то није шапнула Вучићу?

Вучић сам то схвата. Он је изузетно паметан човек. Схватио је да би то сметало нашим односима.

Имате ли информације шта су Вучић и Дачић радили заједно у Москви, пре формирања владе?

Као човек који се занима политиком много година, верујем да су они разговарали о кључним питањима развоја наших односа.

Многи сматрају да је Евроазијска унија алтернатива ЕУ. Зашто мислите да би евентуално прикључење Евроазијској унији било боље за Србију, него везивање за Брисел?

Природно је за словенску православну земљу да буде у савезу са Русијом, Белорусијом и Украјином. Бугари су периодично били и тамо и овамо. Ђукановићев корак свакако не треба следити.

Можете ли замислити да Србија постане чланица НАТО-а?

То би била велика трагедија за Русију. Велико разочарање.

Говорећи о повратку Крима у Русију, Путин прави аналогију са Косовом, коју је Обама одбацио, рекавши да то нису исти случајеви. Многи на Западу сада сматрају да повлачећи паралелу Крима и Косова, Путин на неки начин признаје једнострано проглашену независност Косова.

То апсолутно није тачно. Косово представља пример агресије САД. Обама је једном рекао, ми се бавимо 10 година Косовом, а ви, Руси, за три дана сте узели Крим. Али, 10 година, они су узимали део по део Косова, подржавали су рат. Али, зашто уопште веровати Обами.

Зашто се Русија повукла са Косова после спектакуларног уласка 1999. године? Ви сте тада били активни у служби.

Зато што су на власти у Русији до доласка Путина били проамеричке марионете, Јељцин и остали. Јељцин је сазнао да смо ушли на Косово тек када смо дошли тамо. Начелник генералштаба није желео да га пробуди. Само је рекао, Јељцин спава, рећи ћу му то ујутру. Када се пробудио, ми смо већ били на Косову.

(Александар Апостоловски – Политика/Фото: Наша Србија)