Судећи по изјавама турских званичника у последњих неколико година, као и реакцијама српске власти и јавности на неуспех војног пуча, изгледа да је Ердогановој Турској много више стало до независног Косова и унитарне БиХ, него што је Србији стало до очувања сопствене државности, Косова и институција Републике Српске.

Кампања страха показала се као делимично успешна, јер су странке које се залажу за мере штедње извојевале танку победу, која им међутим не омогућава да направе стабилну и јаку владу која би могла да спроведе очекиване кораке.

Примера дечје суровости препуни су светски медији. Марта ове године, шест девојчица са Флориде напало је своју другарицу након што су је намамиле у кућу једне од њих. Ударале су њеном главом у зид, тукле је док се није онесвестила.

Можемо рећи да је стање на Западном медијском небу остало исто као и за време распада СФРЈ и грађанског рата који је уследио. За Запад постојали су само једни „зли момци“ који су силовали и убијали недужне Хрвате и Бошњаке. Ти зли момци су наравно били Срби који су наводно и започели рат.

Бошњачки политичари, наиме, скупа с гласачима и медијима, живе на меканом јастучићу илузија, неких властитих предоџби цјеловите БиХ, која у стварности уопће не постоји, нити ће постојати у догледно вријеме, али је притом њима једини истински пут и закон!

Избор МухаремаЗукорлића за председника скупштинског Одбора који се бави науком, информисањем, образовањем, технолошким развојем и  информатичким друштвом спада у ред до сада незабележеног ругања и понижавања наше интелектуалне и научне заједнице

Најновији пример пружио нам је одлазећи председник Светске банке, Роберт Зелик, који је допустио себи једну крајње мрачну и бизарну тираду на рачун тешке болести данашњег председника Венецуеле, Уга Чавеза.

До сада је Индијана Џонс био витез који се бори против „сила мрака“, а „силе мрака“ су до сада били нацисти. Међутим, сада када су му опоненти у овом филму постали комунисти, те зато што се о комунистима просто не може причати као о несумњивим „силама мрака“ као што се може о нацистима.

Ипак, и поред свега јасно је да постоје начини да се Европа озбиљније позабави борбом против радикалног исламизма. Пре свега, јасно је да је у овом подухвату неопходна сарадња водећих европских држава, САД и Русије. Без дирекне помоћи Русије, Западне Европа неће смоћи снаге да се избори са радикалним исламизмом.

Вероватно је Борис Тадић пристао на измену резолуције зато што су се на преговорима са Кетрин Ештон разматрала питања заштите споменика културе, српских енклава, могуће аутономије за северни део Косова, Косовску Митровицу.