Срби су заборавили да државе настају и нестају у ратовима, исто тако и државне територије. Пуста је фарса да ћемо вратити КиМ мирним путем. Не заговарам нови рат, али осећам обавезу да кажем народу да је тако било и да ће тако остати

Вучићево одбијање да додели дипломатски имунитет руском особљу Руско-српског хуманитарног центара у Нишу, уз истовремене ратификације, пре избора, дипломатског имунитета за представнике НАТО и логистичку подршку НАТО у Србији, изгледа као очигледан шамар Москви

Хилари Клинтон и њени изасланици су забринути да се Томислав Николић и нова влада не пробуде у “национално оријентисаној стварности” која би требало истински да тежи остваривању виталних националних интереса Србије. 

Након прошлогодишњег, врло амбициозно покренутог, али неславно пропалог премијерног издања Филмског фестивала Србије (ФФС), опстанак овог пројекта био је озбиљно доведен у питање. Стара мудрост нам говори како је најтежи други роман, филм или албум.

Старогрчко инсистирање на мјери било је плод мудрости, а прелажење границе праве мјере ствари се називало хибрисом. Хибрис се по правилу плаћао пропашћу, и то пропашћу епохалних размјера. Ми смо да нас сви свједоци како Њемачка у Грчкој прелази ту мјеру својим ригорозним инсистирањем на „новцу који јој припада“.

Он ће доћи на власт изборима, али он ће добро знати ко га је изабрао, и он ће бити први српски постоктобарски владар који неће доћи на власт на том балансу својих обећања грађанима и обавеза према странцима; он се неће бавити глупостима попут реформи.

Једно са другим не иде. ДСС је, за српске прилике, озбиљна странка с традицијом. Она још ужива углед у делу бирачког тела које верује у вредности патриотизма и грађанске демократије. Тај углед ће, међутим, брзо нестати ако ДСС збиља оствари сарадњу с режимом чија је пракса далеко и од једне и од друге поменуте суштинске вредности. 

Стварање Сједињених држава Европе предвиђа увођење банкарске, фискалне, економске и политичке уније са много већим овлашћењима у контроли националних буџета, али и кораке који подразумевају постепено губљење државног суверенитета у буџетској, фискалној, социјалној, пензионој и радној политици.

Уместо конкретне помоћи, сваки пут када их политичари почасте хрпом лепих обећања, родитељи могу да се надају само новом поскупљењу пелена, будуће мајке још тежем проналажењењу посла, а очеви све вишим тарифама за присиствовање порођају.

Писање историје управо је супротно неолибералној причи о „крају историје“. У таквом процесу у којем народ постаје оно што јесте и враћа му се достојанство, сусрећу се Ципрасова револуционарност и Путинова државотворност.