Дакле, Вучићевић је „шокиран“ што се јавност и медији у Србији више баве споразумом са НАТО који је ратификован у Скупштини пре три дана, уместо да се лепо баве споразумом који је потписан пре 10 година и који је од тада доступан јавности и много пута критикован и анализиран.

Иако је Фицо најавио да ће његова влада бити проевропска и солидарна са Европском унијом, његов план да смањи дефицит и побољша друштвену кохезију на рачун богатих одмах је наишао на критике, пре свега у Немачкој.

У нашој јавности преовлађује мишљење да су страст за заступање политичких идеја и оданост основним демократским начелима сувишни и нецелисходни, штетни и непотребни, и да самим тим уносе непотребне емоције и обзире.

Случај са ,,кипарским милијардама” је неоправдано стављен ад акта. Једно време су сви о томе писали, а онда је и та тема постала отрцана вест која више не продаје новине. Правиле су се неке комисије, путовали су на Кипар неки ,,експерти” и „јагњеће бригаде”.

Све неодољиво подсећа на дане када смо могли да видимо изузетно агресивну и бескрупулозну јуловску кампању у којој су учествовали и многи политички актери који и сада креирају и учествују у овој кампањи владајуће странке.

Треба да се извините што сте наивно поверовали да нам они који вас финансирају желе добро, што сте веровали да су питања Црне Горе и Косова демократска а не важна геостратешка питања западних сила и Америке.

Иако марксизам није измислио опозицију истина-неистина, код Миленковића ова опозиција треба да се напусти уколико желимо да се ослободимо колективистичког, “супстанцијалног” начина мишљења.

Званичници САД су пажљиво мотрили на Исламистичко–баас савез последњих месеци. Одмах након пада Мосула, 10 Јуна, било је јасно да су снаге ЈРТН чекале њихов долазак. Извештаји сведока говоре да су борци ИДИЛ брзо нестали, и били замењени са наоружаним људима лојалним Баас партији и бившим генералима.

У сенци статистичких региона, као претходнице праве регионализације Србије, пројекта који Динкићеви гурају на државној разини, о истом трошку заживљава и њихов страначки „Соцсавез“, Уједињени региони Србије - генијална симбиоза операционализације државне стратегије и партијске тактике на терену.

Премијер Вучић се понаша као типичан конвертит, а тај синдром конвертита јесте да је он увек жешћи припадник групе у коју је дошао, него оне из које је изашао. То објашњава зашто је политика коју он спроводи елдепеовска.