Вучић је несигурни нарцисоидни конвертит

Санда Рашковић Ивић, председница ДСС, сигурна је да ће након парламентарних избора Србија у Скупштини имати и противнике Европске уније, чију ће окосницу чинити такозвани патриотски блок, у којем су и Двери. Она је у разговору за НСПМ говорила о кукавичјим јајима у патриотском блоку, контактима са руским амбасадором, ЕУ, Евроазијској унији, НАТО пакту, Сребреници, психолошком профилу Александра Вучића...

Ваш предизборни слоган је реч „срећа“ на празном листу папира, где је остављено да свако нацрта значење те речи. Шта сте ви нацртали?

Да умем лепо да цртам, ја бих нацртала успешну и складну породицу и још нешто. Срећа је и запошљавање, домаћа производња, и пољопривредна и индустријска. Срећа је Косово у Србији. Срећа је мање Европске уније, а више Русије. Срећа је у Србији потпуно занемарена категорија. Ми смо заборавили да постоје срећни људи, народи и државе. Срећа треба да покрије и грађане и државна питања јер је то везано једно за друго.

Кад кажете мање ЕУ, а више Русије, да ли то значи да одустајете од политике неутралности?

Не. Нисмо променили ни један једини страначки документ, али сматрамо да је ослањање на Русију у економском и одбрамбеном смислу добро за Србију јер ће на тај начин боље да сачува своју неутралност. За ЕУ имамо министарку, имамо преговарача, имамо Одбор за европске интеграције у Скупштини. За Русију немамо ништа, чак ни неку канцеларију за економску сарадњу.

Што се тиче одбрамбеног сектора, са НАТО стално потписујемо споразуме који нас де факто приближавају тој организацији иако смо 2007. резолуцијом прокламовали војну неутралност. Са Русијом, односно ОДКБ (Организација за колективну безбедност и сарадњу), немамо такву врсту сарадње, имамо само статус посматрача. Ко ће нам, ако не будемо добро политички са Русијом, ставити вето када дође на ред учлањење Косова у УН? Треба да се ослонимо и у енергетском и у економском смислу на Русију и то треба да радимо институционално, а не стихијски остављено појединим мешетарима или несрећним произвођачима воћа и поврћа да сами траже начине. И да се не бисмо сутра пробудили као чланица НАТО.

Ко ће нам, ако не будемо добри са Русијом, ставити вето када дође на ред учлањење Косова у УН?

Које су три најважније програмске тачке предизборне коалиције ДСС-Двери?

Прво, не у Европску унију, да бисмо подигли домаћу производњу и спречили отпуштање радника и распродају ресурса као што су Телеком, Електропривреда, лековите бање и слично. Друго, не у НАТО, из више разлога. Ући у једну алијансу која нас је убијала, а сви који имају више од 18 година памте како је то изгледало 1999. године, било би психопатолошко панашање познато као фасцинација сопственим џелатом. Тиме бисмо и политички страшно наштетили односима са Русијом јер би НАТО из наше земље окренуо ракете према Москви. И најзад, због скупоће јер ћемо платити у крви и у парама. У крви, тако што ће наши младићи одлазити да гину по разним ратиштима широм света, а друго као члан Алијансе морате да купујете прескупо оружје које ми не можемо да приуштимо. Трећа тачка гласи: више Русије, због економије, због КиМ у Србији и због одбрамбене политике.

Како вам се чине залагања за Србију у Евроазијској унији?

Ми не припадамо Евроазијској унији јер се она састоји од земаља бившег Совјетског Савеза. Нама је, када сам била у Русији, и сама са ДСС, и са Дверима, речено да би најбоља позиција Србије била да буде посредник између Запада и Русије, тј. Истока, онако као што су то за време Хладног рата биле Финска и бивша Југославија. Финска је сада део ЕУ, а Југославија се распала и неке од земаља су већ у ЕУ. То би Србију померило из статуса међународног објекта, коме се само говори шта треба да ради, у статус субјекта, који игра одређену улогу и има партнерски однос.

После годину и по од одласка Коштунице и спорења да ли је странка одустала од својих изворних начела, како сада гледате на тај догађај? Да ли је ДСС променила политику?

Свако има право на своје мишљење, али то напросто није тачно. Многи од оних који су отишли  и основали такозвани Државотворни покрет, данас се враћају у ДСС.

Ко се вратио?

Бојана Алексић, Василије Павићевић, Жељко Томић и Милош Радуловић. Они су били посланици ДСС.

Хоће ли у патриотски блок још неко осим вас и Двери?

Поред нас и Двери, ту су и српски интелектуалци. Ђорђе Вукадиновић ће бити на посланичкој листи. За остале смо у фази преговарања, на ком нивоу желе да се ангажују. Имамо неких тринаестак организација са којима се договарамо, тако да ћемо ићи у ширем блоку.

Видели сте се са лидером Покрета „Доста је било“ Сашом Радуловићем. Зашто се нисте договорили о предизборној коалицији?

„Доста је било“ и ДСС имају подударне ставове око маркирања проблема у друштву, као што су продаја земље, јавне финансије, распродаја државних ресурса, запошљавање и отпуштање, сарадња, односно несарадња са ММФ. То су све тачке око којих се слажемо. Дакле, слажемо се око дијагнозе, али имамо различите ставове око терапије. Радуловић мисли да би пут у ЕУ требало зауставити на 6 месеци или годину, а ми сматрамо да треба одустати од тог пута. ДСС је става да једино укидањем ССП можемо да вратимо царине на пољопривредне производе из ЕУ и једино тако можемо обуставити продају земље странцима. Не можете ви из једног уговора узимати само оно што вам се свиђа.

И у Москви су нам рекли да је најбоља позиција Србије да буде посредник између Запада и Истока, као што су то за време хладног рата биле Финска и Југославија.

Када се Војислав Коштуница повукао, а ви преузели странку, многи су вас називали издајником. Има ли у патриотском блоку кукавичјих јаја?

Они који су највише викали да сам ја кукавичје јаје, показали су се управо као кукавичје јаје и сарадници власти. Ја сам кроз моја иступања и критику власти показала да сам аутентични опозиционар.

Какав је однос са Ненадом Поповићем?

Поповић с Вучићем преговара око сарадње. Потпуно је неприхватљиво да ви преговарате с влашћу, а онда остављате могућност да уђете у неки други савез ако вам то пропадне. Ненад Поповић је изабрао свој пут.

Милан Стаматовић, потпредседник СНП и председник општине Чајетина, у интервјуу за НСПМ рекао је да ту странку види у патриотском блоку. Јесте ли с њим разговарали?

Јесам, срели смо се када сам била у посети златиборском округу. Он јесте за сарадњу у патриотском блоку али очигледно да тако не мисле сви у тој странци јер бисмо већ наступали заједно. Ми смо држали јавне трибине са Српским либералним саветом, са Ветеранима Србије, разним српским интелектуалцима али са Поповићем баш ни једну једину.

Шта онда рећи за Андреју Младеновића и групу из ДСС који су остали на власти у Београду?

Андреја Младеновић је одвојио једну групу људи који су сви запослени у општинским органима и за које се јасно види да су Вучићев привезак.  Они иду на листи СНС свуда. Они су, на срећу, изашли из ДСС.

Како гледате на политичку делатност Војислава Шешеља и критике на ваш рачун?

Шешељ је увек омиљени опозиционар власти кад год је у Србији. Ценим његово храбро држање у Хагу, али он је након повратка показао да је постао потрчко свог потрчка. Он напада патриотску опозицију, највише мене, и Тому Николића. То је нека лична мржња између њих двојице. Никада није напао Вучића и политику Владе. Он је с оних 20 питања за Вучића био на нивоу Карлеуше, а чак је и поручио својим члановима на КиМ да учествују на локалним изборима које расписује председница лажне државе Косово Атифете Јахјага. То је апсолутна подршка Вучићевој политици и Бриселском споразуму.

Имате ли контакт с неким од страних амбасадора у Србији?

Редовно се виђам са руским амбасадором. Виђам се и с амбасадорима земаља које нису признале Косово. Такође, одлазим на пријеме где ме позову.

О чему разговарате са Чепурином?

О нашој политичкој платформи, о томе како видимо позиционирање Русије. Више пута смо скретали пажњу руском амбасадору да би због равнотеже сила унутар медијског простора Русија требало да, поред Спутњика, има и неки штампани и електронски медиј.

НАТО ће из Србије окренути ракете према Москви ако будемо део Алијансе.

Да ли вам је Томислав Николић одговорио на писмо у коме га подсећате да му је ДСС подршку за други изборни круг условио обавезним референдумом о ЕУ?

Није. То је била обавеза коју је он као председник СНС преузео на себе 16. маја 2012. Тада је обећао и да неће мењати Устав. Ми смо своје испунили, подржали смо га, он је захваљујући томе победио. Међутим, виде се озбиљне намере власти да мења устав. Можете да кажете референдум ће бити једног дана расписан као што је био у свим земљама кандидатима. Али, ми имамо проблем Косова и Метохије и зато ми не смемо да чекамо да Косово добије столицу у УН и да нас пут у ЕУ води преко те столице.

Како објашњавате то што сте након промене власти 2008. ви и под режимом Бориса Тадића задржани на месту амбасадора у Риму?

Мене је Кошутница послао у Рим да будем амбасадор Србије. Нисам била амбасадор ДСС, већ своје државе. Доста сам важних ствари урадила, поготово за Косово и Метохију за то време. Успела сам да се КФОР задржи око манастира, да се не преда косовској полицији, а то се не би десило да нисам алармирала италијанску јавност и организовала сусрете владике рашко-призренског Теодосија са италијанским званичницима. Тему КиМ сам држала живом и актуелном у италијанским медијима као и тему бомбардовања СРЈ и кршења резолуције СБ УН. Што се тиче економије, и ту сам играла значајну улогу. Међутим, када је требало да се подржавају Еулекс и пребацивање питања Косова из СБ УН ка ЕУ, ја нисам слушала режим и зато сам враћена раније.

Договарамо се са 13 организација, на изборе ћемо у ширем патриотском блоку.

Како објашњавате изјаву коју сте 2013. године дали у интервјуу Слодобној Далмацији да је Хрватска имала право да врати Крајину?

То је потпуно фалсификована изјава. Ја сам говорила да је међународна заједница Хрватској дала право да поврати Крајину под своју јурисдикцију, а Србији никада није дато право да поврати Косово на исти начин.

То је била моја изјава. Жалосно је што српско јавно мњење више верује хрватским медијима, без обзира на то што ја овде живим двадесет четири, пет година и што сам својим радом и ставовима доказивала да не мислим тако.

Нисте демантовали, то је цитат, изјава у интервјуу.

То није ни изашло у Слободној Далмацији, већ на неком опскурном сајту за који ја нисам ни знала да постоји и да је објављено. То сам сазнала тек пошто су уследили напади после две године.

Нисам била амбасадор странке, већ државе. Када је требало да се подрже ЕУЛЕКС и пребацивање питања Косова из СБ УН ка ЕУ, ја нисам слушала режим и зато сам смењена са места амбасадора у Риму.

Како објашњавате изјаву коју сте 2014. дали бањалучкој Алтернативној телевизији да је Сребреница била геноцидни злочин?

То је све злонамерно подметање које служи за то да се ја облатим. Ја сам само поновила став Међународног суда правде који је то означио као "геноцидни злочин", али сам одмах додала да је тај суд заборавио да је геноцид урађен и над српским народом и да ми имамо тачно по имену, презимену и датумима рођења и смрти 3.575 људи. 

Можете ли да дате психолошки профил премијера Александра Вучића?

Премијер Вучић се понаша као типичан конвертит, а тај синдром конвертита јесте да је он увек жешћи припадник групе у коју је дошао, него оне из које је изашао. То објашњава зашто је политика коју он спроводи елдепеовска. Од радикалског, остали су му технологија власти, послушност и покоравање, а странка као војска.

Имамо култ личности који личи на средњовековне краљеве који су сматрали да су ту од Бога постављени.

Он има жељу да све контролише, да се у све меша. То је обично одлика људи који нису много сигурни у себе. Он је страшно осетљив на критике, што је одлика нарцистичких личности.

Премијер има и синдром бициклисте. Он своје поданике гази као педале, а кичму и главу држи погнуту у односу на оне који су изнад њега. Он је допринео томе да се у нашем друштву поново роди култ личности који може да се мери с оним који је имао Броз и нико после њега. Постојали су култови личности везано за Милошевића и Тадића, али никада овако интензивно и никада у широком плану.

Први пут имамо да су цело друштво и медији укључени у чување премијера јер је стално неко ванредно стање и стално неко хоће нешто премијеру да уради. На Пинку и у неким листовима имали смо државни удар на Вучића у наставцима. Имамо култ личности који личи на средњовековне краљеве који су сматрали да су ту од Бога постављени. Модеран политичар у 21. веку то себи не би дозволио. 

Разговарала: Смиљана Видић