Београд ултимативно захтева да Зукорлић оде, али, обзиром на то да је дуго и несметано ширио свој утицај у Рашкој, муфтија сада има снаге да узврати притиском. Преко Народног већа, свог зета и странке БДЗ води међународну акцију лобирања за аутономију Санџака.  

Шта су то, уопште, западне вредности? Човек би помислио да се ради о скупу основних принципа организације државе за које је историја показала да воде у економски и културни просперитет – на пример: капитализам, владавина закона, грађанске слободе и демократија.

Док Дејвид Камерон вреба у позадини кампање против, а Гордон Браун и Алистер Дарлинг негују историјску мржњу, ''Да'' карактеришу нови гласови, многи од њих су млади, паметни и артикулисани. Кампања против не зна ко је њен лидер и жуди за вођством. ''Да'' не зна ко је њихов лидер и воли да тако и остане.

Камероново имитирање Тонија Блера је било врло неуспешно. Основна карактеристика Блеризма је била причати једно, а радити сасв им супротну ствар. На конгресу Лабуристичке странке 1996. на пример Блер је обећао да ће обновити „јединствени систем железнице са централном улогом „Британске железнице“ у државном власништву под државном контролом“.

Одбијајући да признају да Велика криза уопште постоји, а посебно да траје, они су „грчку финансијску трагедију” минимизирали више од немачких гласача. А немачки политичари зависе од тих „приземних страхова” појединаца који су као мишеви.

Овако вођен интервју и његов особни дојам само показује колико је снажна тенденција да се релативизује улога Анте Павелића и он такође представи као трагична историјска личност која је била жртва клерикалних кругова и непослушних усташких кољача које он није могао да контролише.

Сирија спада у интересну сферу Русије и сви напори страног фактора стреме ка циљу који се зове стратешко окруживање Русије. Падом актуелног режима у Дамаску отворила би се врата за притиске на Иран.

Марио Калик пише, у свом последњем одговору у овој полемици између мене, њега, а сада и Ивана Селимбеговића, да није хвалио политику Слободана Милошевића, већ да је критиковао неутемељене критике Милошевићеве политике.

Путин и Порошенко различито су оценили разговоре у Минску. Док их је руски председник уздржано, али позитивно оценио, Порошенко их је окарактерисао као компликоване и тешке. Откуд такве различите оцене? Па отуда, каже Никонов, што Русија има повољнију позицију и не иступа као подређена, већ надмоћна страна.