Позивати се на велике изборне победе губи смисао пред неумољивом страначком рачуницом и њиховим „принципијелним“ договорима да се власт на локалном нивоу саобрази новоуспостављеној већини у републичком парламенту. Толико вреди изборна воља грађана. 

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

У овом смислу, Свети дух је овде сад са нама. А тамо доле на Волстриту су пагани који богохуле и обожавају идоле. Све што нам треба јесте да будемо стрпљиви. Брине ме ако се догоди да сада само одемо кућама и да се у будућности годишње састајемо и носталгично присећамо како је лепо било.

Ако је грех имати свој став, размишљати својом главом онда то није НОПО у каквом бих ја желео да учествујем. Мислим да се различити ставови морају аргументовано бранити и уважавати, а не искључивати.

Албанци имају сувереност и недељивост Косова које гарантују трупе НАТО, чије институције и главне чланице листом признају албанску државу. Најзад, Албанци имају и војску. А ми? Шта ми имамо?

Творци руске спољне политике требали би да извуку неке поуке од кинеског лидера Денг Сјаопинга. Реч је о томе, да се одустане од традиционалног геополитичког погледа на свет, онако како се Денг одрекао комунистичких догми.

И дошао тако, чио & мио, Т. П. у "Утисак", на Б92 – територију давно ослобођену – кад тамо, осим поменутог Ђ. В., и неки гледаоци који узеше себи за право да Теофилу одговоре на његов начин.

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Можда до сада најочигледнији примјер оспоравања Лукашенка и његово скидање са власти затражио је Џон Мекејн који је у току немира у Египту и свргавања Хоснија Мубарака поручио да чувеног „Баћку“ чека иста судбина као и свих арапских лидера.

Нови министар одбране Александар Вучић већ је за непуних два месеца за Војску Србије учинио далеко више него његов претходник Драган Шутановац за шест година од како је био на месту министра одбране. Војни контакти и сарадња са Русијом су били најблаже речено млаки и чисто формални.