Дешавања око Либије само понављају историјски развој ситуације видљив и у случајевима Ирака и Србије/СР Југославије. Све три земље прошле су исте фазе односа према Западу, од првобитне затегнутости и сукоба до директног рата који је на крају одлучио о њиховој судбини.

Када је у питању Нови Сад, ЛСВ не задовољава наше, али и интересовање међународне заједнице, којој је упућен апел који, несумњиво, представља “интернационализацију” чим се тражи уплитање страног фактора у простор одлучивања носиоца суверенитета у Републици Србији.

Пролази време, ма какве илузије имали у Вашингтону, када је било довољно да амерички амбасадор подвикне нашим политичарима. Пре или касније то ће схватити и они. Зато би било добро да уместо дипломатске охолости, поново буде мало више културе.

Све у свему, у најновијој српској изведби Бекетове драме, италијански Годо је успео да наплати чак и своје кратко присуство, док су домаћи Владимири и Естрагони зауставили производњу старих модела, уклонили стару опрему и испразнили фабричке погоне. Сада следи чекање.

Мала, ружна тајна међународног ангажмана на Балкану јесте да он у многим аспектима није био вођен ни либералним интернационализмом, ни вилсоновским идеализмом, ни принципима Џеферсонове демократије, већ много малигнијом филозофијом - лењинистичким волунтаризмом

Главна Ивицина шанса за избављење из мишоловке у којој је само себе утерао јесте евентуални фронтални сукоб између Николића и Вучића, или, пак, буран развод између Тадића и Ђиласа.

Идеја Давида Черног није била лоша. Уместо „јединственог континента“ и „породице равноправних народа“ он се одлучио да Европу прикаже распарчану на појединачне земље, разапете и повезане међусобно само крхком пластичном мрежом.

А онда је у земљу изобиља закуцала злосутна финансијска криза. И прво смо сазнали да су извесне земље ЕУ, уз помоће Светске банке и ММФ, издвојиле 7,5 милијарди евра финансијске помоћи Летонији, како би ову земљу промењивог времена и добрих вести спасиле од банкротства.

Ова данашња глобализација, свакако, успешнија од покушаја глобализације са почетка двадесетог века, из времена Британске Империје. Треба се подсетити да су после тадашњег, неуспешног, покушаја глобализације избила два светска рата.

Безнађе рађа наду, као што уљгендиоксид у атмосфери није узрок само мрачним псеудонаучним планетарним прогнозама, него и расту дрвећа у саванама које га претварају у кисеоник.