Дешавања око Либије само понављају историјски развој ситуације видљив и у случајевима Ирака и Србије/СР Југославије. Све три земље прошле су исте фазе односа према Западу, од првобитне затегнутости и сукоба до директног рата који је на крају одлучио о њиховој судбини.

Уз сталне изјаве Обаме, Клинтонове, Меркелове, Саркозија и Камерона о свету у коме су одговорности подељене, просто је излишно говорити да је основни циљ оснивања БРИК(С)-а, мултиполарни свет, остварен.

Реформе су наметане са циљем на да омогуће добру владавину и развој институција система. Али западни донатори су користили НВО да заобиђу и маргинализују исте те инститиције, обично под изговором да су корумпиране или недемократске.

Мала, ружна тајна међународног ангажмана на Балкану јесте да он у многим аспектима није био вођен ни либералним интернационализмом, ни вилсоновским идеализмом, ни принципима Џеферсонове демократије, већ много малигнијом филозофијом - лењинистичким волунтаризмом

Увјерен сам да многе ствари Обама није желио тако да се одвијају, међутим јасно је да он као врховни лидер није одлучивао о виталним стварима своје спољне политике. Главне конце цијеле приче повлачили су као и увијек Пентагон и Стејт департмент.

Премијерско место може бити клопка за амбициозног Ивицу, јер њена краткотрајност, која би могла да буде програмирана још на почетку, на пример, Вучићевом апстиненцијом у власти, највише би штетила управо онима који су први потрчали за сиром у Николићевој мишоловци.

Уверен сам, без двотрећинске или макар доволујно комотне парламентарне већине, која би макар наговестила базично политичко јединство дубоко „располућене јабуке Србије“, ниједна влада неће имати потенцијал да земљу извлачи из дубоке економске, социјалне и моралне кризе.

Чак и у самом извештају о укупним резултатима избора има неправилности - број бирача који су гласали већи је од броја гласачких листића у гласачким кутијама (где су завршили гласачки листићи тог „вишка“ бирача – једино да су их неки бирачи однели кућама?!).

Још лагодније политичари у Србији одбијају стране амбасадоре, сада већ трећеразредне зелене каријеристе (откако више нисмо трусно подручје), када је немогуће усагласити вољу великих сила и личне интересе инокосних Срба.

Поздрављам свако смањење броја запослених у ванпривредном сектору, па тако и смањење броја посланика Народне скупштине. Али ако се истовремено са смањењем броја посланика не приступи и промени изборног система – џаба кречимо.