Lakše je uticati, stimulisati i kontrolisati na nivou države, nego na regionalnom ili svetskom nivou. Brojne državne intervencije proteklih nekoliko godina u SAD I EU svedoče da je to prihvaćen stav, čak i od , do nedavno, veoma liberalnih ekonomija.

Krajnje je vreme da se konstatuje da je finansijski kapitalizam izgubio kompas i da treba pokušati da se pronađu orijentiri.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je 16. oktobra da je multikulturalizam "potpuno propao". Ovom izjavom Merkelova pokreće procese koji mogu imati dalekosežan uticaj ne samo na Nemačku i Evropu već i na globalnu ravnotežu moći.

Verovatno najveći i najpopularniji stereotipi vezani za Ukrajinu su poistovećivanje Ukrajinaca i Rusa. Mnogi bi se začudili snažnim vezama koje nas vezuju za Ukrajinu, premda saradnja koju danas ostvarujemo nije na dovoljno visokom nivou.

U teoriji pravednog rata primarna je pravda u odnosu sa svojim rivalima, slobodom i blagostanjem. Pravda je vodeći princip u opravdavanju novih ratova, a ne sloboda.

Kondoliza Rajs onomad nije mogla biti više u krivu. Svidelo se to nama ili ne, sfere uticaja će biti ključna karakteristika međunarodne politike, a posebno odnosa između velikih sila, u XXI veku. Od ključne je važnosti da kreatori američke politike to shvate i prilagode se toj realnosti.

Preliminarni izbori neće uzrokovati promene u spoljnoj politici, barem ne na desnici. To će biti manje-više isto. I upravo zato će neokonzervativci, koji su oštroumno podržali pokret Čajanku, očuvati svoju prevlast u Republikanskoj partiji kada su u pitanju inostrani poslovi.

Ipak, Ugovor o kolektivnoj bezbednosti predstavlja neophodan činilac kada je u pitanju nova bezbednosna struktura u Evropi i u svetu. Cilj Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je svakako borba protiv terorizma koji i na tlu država članica bivšeg SSSR-a uzima sve više žrtava.

Paralelno 15-godišnjem postojanju Vajmarske, Srbija je pretrpela niz neuspeha: primorana da prihvati poraz i krivicu za ratove, dužna da plaća za grehe režima za koji smatra da ga je sama zbacila, i na kraju primorana da se bavi ekonomskom krizom nad kojom nema kontrolu i sa kojom nije u stanju da se sama nosi.

Ukoliko birači u Republici Srpskoj žele da uspostave nezavisnu državu, SAD i druge NATO članice treba da poštuju tu odluku. Održavanje vegetativne BiH u životu putem međunarodne pomoći ne služi nikakvom legitimnom američkom interesu.