понедељак, 06. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Јуриш НВО резервиста на новосадску касарну
Политички живот

Јуриш НВО резервиста на новосадску касарну

PDF Штампа Ел. пошта
Зоран Грбић   
петак, 30. децембар 2011.

Не могу а да се не сетим догађаја из времена бомбардовања, када се испред Француског културног центра окупила повећа група људи. Излози су већ одраније били полупани, на поду поред срче, лежале су бројне књиге, дискови и плоче, а око Центра, са свих страна, људи гладни културе. Свако је већ жељним очима пронашао шта би најрадије узео, ако би могао да уђе. Неку лепу монографију француских импресиониста, омиљену књигу у оригиналу, плочу неког шансоњера... Једини који нам је бранио улаз и отимачину, био је усамљени полицајац, лежерно наслоњен на хаубу неког аутомобила. Неко га је питао да ли можемо унутра. Цокнуо је језиком и одмахнуо главом. "Али како они могу код нас?", питао сам га. "Они су непристојни", одговорио је. И био је у праву. Упад у туђе просторије је упад, и крађа је крађа, без обзира на оправдања која неко мисли да има.

Оно што се десило у Новом Саду није сквотовање. Зна се шта је сквотовање. Оно подразумева улазак у напуштене станове и зграде, места која више немају живих власника, или улазак у места која су на неки начин блиска сквотерима, као кад нпр. студенти уђу у неку зграду која је у власништву Универзитета, коју он не користи. Или као кад у Београду заузму просторије Инекс филма, да би тамо направили уметничку радионицу, или као кад су неки драмски уметници крајем деведесетих заузели просторије БИГЗ-а, да би у њему правили перформансе и представе. Не знам какве везе активисти неке невладине организације имају са војском, да тако лагодно преузимају право да уђу у неки објекат, и да себе назову "сквотерима", што би ваљда требало да изазове неко разумевање за њихов чин отимачине, и да свему томе неки романтичарски ореол младалачког бунта. Та врста "сквотовања" је просто насилничка отимачина доконих људи, и чак је и у либералној Холандији, месту одакле је то све почело, или барем тамо било најпознатије, сквотовање однедавно законом забрањено.

Лепо је то кад се види, да млади хоће да имају место за културну активност, па чак и кад највећи број тих младих и нису баш тако млади, али могли су то да траже легалним каналима. Поготово због тога што су невладине организације које су предводиле такав напад на касарну, претпостављам политички блиске са странкама на власти у Новом Саду. Или би они вероватно имали разумевања за њихове захтеве. Могли су и да напишу пројекат, па да затраже спонзорство из иностранства.Не би било први пут да нека страна амбасада финансира пројекат домаћих невладиних организација, и сигуран сам да би успели да добију новац. Нико ме неће убедити да невладине организације, било која од њих, немају политички утицај и новац, барем онолико колико је потребно за финансирање и изградњу неког новог места на коме би се окупљали. Пре бих рекао да им је неко, од кога су легалним каналима могли да затраже изградњу објекта, ћутке показао пут у правцу празне касарне. Не верујем да се двеста "младих" тек тако, спонтано окупила у неком кафићу, па онда у два ујутру кренули у јуриш на касарну.

Није баш истина да у Новом Саду не постоји место на коме би садашњи "сквотери" могли да се боре за артикулацију своје уметничке визије. Постоји барем неколико таквих места. Рецимо Арт клиника, Фабрика, па Црна кућа, која је и блиска Иницијативи која је покренула такво "сквотовање". Колико знам, сви су они на државном буџету, дакле доступни су свим заинтересованим за рад. Постоји и Студентски културни центар, додуше са скромним простором, али то је управо оно што су "млади сквотери" могли да траже. Значи, постоји институција, зове се СКЦ Нови Сад, који би по некој историјској пракси требало да буде намењем студентима и младима. Због чега се представници Иницијативе за друштвени центар, уместо што су писали војсци и Дирекцији за имовину, нису обратили Скупштини Новог Сада, или некој другој надлежној служби, са захтевом да Студентски културни центар добије веће просторије? Просто не разумем због чега би нека невладина организација, под ма којим плаштом и оправдањем, добила било који државни простор, чију су изградњу платили сви порески обвезници? И због чега би ико надлежан имао право да њихове захтеве прихвати као озбиљне? Зна се да се невладин сектор углавном финансира из страних фондова. Због чега би било која организација којој су блиски страни фондови, добила право да користи нешто што би требало да припадне некој друштвеној организацији? Тај објекат би, на пример, могао да потпадне под управу Студентског културног центра. Или би Скупштина Новог Сада могла да формира неку нову организацију, под њеном управом, а којој би припао тај објекат. Због тога што се већина невладиних организација финансира из иностранства, чини се да је основана сумња у погледу врсте културних активности које ће се тамо одвијати. И због тога не видим због чега би било која НВО користила објекат који је био у власништву свих нас.

Али, пре тога, постоји још неко коме тај објекат више припада. Проблем непостојања простора за младе и њихово исказивање културе, није проблем ни Војске ни Министарства одбране. Оно нема разлога да било коме поклања простор у ту сврху. Један од великих проблема војске, који постоји већ двадесет година, јесте велики број нерешених стамбених питања за њихове припаднике. Постоји чак 20.000 нерешених захтева. То је двадесет хиљада несрећних породица, двадесет хиљада, па пута четири тужних судбина људи, које не занима култура, концерти и изложбе концептуалних уметника. Недавно је био један трагичан догађај, кад је припадник војске због нерешеног стамбеног питања скочио у смрт и са собом повео породицу, и део јавности је изгледа већ заборавио на тај догађај. У Србији постоји и Удружење војних бескућника, које је ваљда јединствено у свету, тога нигде нема. Ако војска не решава њихова питања, због чега би бринула за проблеме које осећају припадници неке невладине организације? И који би то министар одбране имао право да потпише да даје простор некој невладиној организацији, уместо да га на употребу уступи својим официрима без стана. То што су војска и држава још увек троме и споре институције, ниједној НВО не даје право да им отима имовину.

Након насилног упада на туђи објекат, представници Иницијативе правдали су свој поступак позивањем на слична искуства из региона, касарне у Љубљани или Пули. Можда су то стварно млади људи, или само заборавни, али да подсетим. За те нове државе, на чија се искуства позивају, ти објекти били су у власништву војске коју су сматрали окупаторском и агресорском, и чије су припаднике у тим касарнама убијали, или у најбољем случају прогонили. Дакле, исти они војни бескућници у Србији, протерани су из тих "сквотованих" касарни у Словенији и Хрватској. Ваљда они имају више право на те објекте. Због тога, војска у касарне, млади у Домове културе (уместо у сквотове невладиних организација). А НВО нека тражи спонзоре за финансирање својих пројеката.

Наравно да би Нови Сад, а и читава Србија, имали користи од отварања неког новог центра културе, али не на овај начин. И поготово не за неку невладину организацију. НВО је много лепа идеја, али се овде најчешће користи као подлога за политичко деловање. Када се такво политичко деловање финансира из иностранства, онда је то легализована окупација домаће политике. На сајту Иницијативе која је извршила упад у касарну, текст којим се јавност позива на подршку се у првој верзији налази на енглеском језику. (!) Којој јавности се они обраћају тим језиком, и чију подршку тако траже? И како на основу тога неко може да буде уверен у њихове добре намере према овом друштву?

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер