Bespuće u koje nas slepi vođa sve bešnje zavodi, delom iz ličnog interesa, delom iz konvertitskog inata, delom iz kukavičluka, a delom iz svoje nesposobnosti.

Imajući u vidu neodređene perspektive evropskog integracionog procesa i neizvesnu sudbinu same Evropske unije, kao i sam Ustav Srbije i Rezoluciju 1244, tzv. Briselski sporazum predstavlja cinično ruganje državnosti Srbije i poniženje nacionalne samosvesti srpskog naroda.

Dok je nekada htela da bude misionar koji po svetu „pokrštava nevernike“, Evropa je danas sve više prisiljena da živi u okviru „svog manastira“, u kom važe sopstvena pravila, dok je izvan neki drugi svet koji funkcioniše po drugim principima.

Takvi su naši drugosrbijanci. Takvi su im bili i preci i ideološki prethodnici. Do 1948. su obožavali Staljina. Onda Tita. Onda Stambolića. Onda Miloševića, dok ih nije šutnuo onsko snažno, da zaboli. Onda Ameriku, sa Kočom i Latinkom u fusnoti. Onda, rekoh vam već šta sledi. Uskoro

Moćni atlantistički lobi u Španiji ne prestaje da se zalaže da Španija prizna Kosovo. Ali, kakvi su stanje i učinci srpske „meke moći“ i kulturne diplomatije u Španiji, najvažnijoj evropskoj zemlji koja ne priznaje nezavisnost Kosova? I šta se trenutno preko dve naše glavne ispostave - Amabasade Srbije u Madridu i hispano-srpskog kulturnog Udruženja „Ivo Andrić“, projektuje po pitanju srpskog stanovišta?

Istina glasi: ''Nije cena nečega onoliko koliko to nešto vredi, nego koju najnižu cenu je prodavac državnih resursa spreman da prihvati.''

Sada smo, izgleda, ponovo tamo gde smo bili 1963. Ne znamo kakve će razmere dobiti ovaj raskol, koliko će trajati i sa kakvim posledicama. Ono što možemo da pretpostavimo jeste da će raskol verovatno rasti što se više bude insistiralo na Papinoj poseti 2013.

Nedostatak odgovornosti je doveo do toga da u našoj politici više ne postoje elementarni demokratski i moralni principi, ona je postala kaljuga u kojoj preovlađuju primitivizam i osionost predstavnika naprednjačke vladajuće oligarhije i njihove klijentele

U krstaške ratove su prvenstveno išli grešnici kako bi okajali svoje grehe i zaslužili svoje mesto u raju. Ako je rat protiv Vučića neka vrsta „svetog rata“, dozvolite onda onima koji su u prošlosti grešili da novim podvizima zasluže vaše poverenje. 

 Tako je, skoro pa slučajno i nehotice, pukla odnosno razotkrivena najveća tajna vučićevske Srbije – veća čak i od one čime se to bave premijerov brat i kumovi. A to je tajna da samo široko i principijelno ujedinjena opozicija ima neke šanse.