Od DS-a se izgleda očekuje potpuna, brza i konačna eldepeizacija, a simbolički kraj tog procesa trebalo bi da bude uklanjanje i poslednjih simbola „stare politike o Kosovu“ – kako je to lepo formulisao Blic. Jeremić je valjda jedan od tih simbola, pa se on ismejava kad god se za to ukaže prilika.

Lov na duše birača, bilo stranačke bilo onih koji će poništiti izbornu karticu, uveliko je počeo, a čini se da je Tramp stekao prednost. Njegovi rivali nemaju još puno vremena da odluče koje je Trampovo lice najverodostojnije ili, pre, najviše zastrašujuće za većinu Amerikanaca

U Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina primećen je povećan broj stranih investicija koje dolaze iz zemalja sa Istoka, tu se mogu naročito izdvojiti Kina, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati

A da bi mogli potpisati ugovore, potrebna im je lična karta izdata od prištinskih vlasti – a da bi dobili tu ličnu kartu potrebno je da imaju državljanstvo „Kosova“. I tu se krug zatvara.

Radi sagledavanja celine dosadašnjeg toka dijaloga, podnosi se izveštaj koji obuhvata sve aktivnosti koje su ostvarivane u toku razmatranja svih do sada otvorenih tehničkih i političkih pitanja.

Možda se baš Orvelu, još ono onomad, „javio“ pravi datum našeg „utapanja“ u EU ili u nešto drugo (baš ta, a ne 2030. godina koja je trenutno u opticaju i koju i sam Vrhovnik naziva „samo lepim željama“)

Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je danas u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: "Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke".

U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks

I šta posle svega treba da misle obični građani, ili, na primer,ti bezbrojni „strani investitori“ koji, navodno, hrle da ulažu u Srbiju –  zemlju u kojoj svako malo neko priprema državni udar i/ili atentat na premijera? Ili, pak, u kojoj premijer lično (ili neko u njegovo ime) režira „atentate“ radi preuzimanja institucija i postizanja nekih političkih ciljeva.

Pa čak i ova moja mala radost zbog zabune koju je Nikolićeva žeđoglad izazvala kod evrokrata tipično je srpska sklonost ka herojskom, antisistemskom, anarhičnom i individualističkom.