Bez obzira na slatkorečivost domaćih i inostranih političara koji često gostuju u Srbiji, njihove reči u pogledu pristupanja Srbije EU imaju malu ili nikakvu obavezujuću snagu. Toliko je izlizano uveravanje o ‘evropskom putu’ ili ‘evropskoj perspektivi’ Srbije da su navedene reči odavno postale trula daska. 

Nije važno ako se ubrzo ispostavi da je Filaretov ili Vasilijev „DB dosije“ jednako stvaran kao i „porno snimak“ sa „četvoricom mladića“. Važno je samo, opet, u „opasnom“ trenutku zastrašiti, paralizovati ili kompromitovati Crkvu. 

Što se tiče Sjedinjenih Država, Kina se danas pojavljuje kao veliki konkurent, i ekonomski i vojni. Na tome se zasniva uticaj Kine na globalnu geopolitiku, a posebno na ulogu SAD kao globalnog hegemona.

Tužna je činjenica da moćnici iz EU više pritiskaju Vučića da uvede sankcije Rusiji ili prizna Kosovo, nego da, recimo, dozvoli slobodne medije i izbore. u svojoj zemlji. To govori o prioritetima

I nema te pozicije, privilegije ili vlasti, centralne ili (beo)gradske, koja bi smela biti vredna rizika od krvi na rukama. Na mesec dana od izbora za Skupštinu grada Beograda možda na to nije zgoreg podsetiti. A daj bože da se to podsećanje ispostavi kao suvišno i nepotrebno. Ali, nažalost – slušajući šta iz se iz SNS-a i usta Aleksandra Vučića svaki dan čuje na račun opozicije i trenutno glavnih političkih protivnika – sve mi se čini i sve ukazuje da to podsećanje neće biti suvišno, a ni upozorenje poslušano.

Mehanizam amortizovanja procesa debriselizacije Srba, kojim se služi naša (kompradorska) elita, najbolje se može razumeti preko tabele 4. Probriselski birači – ako uzmemo u obzir samo opredeljene – čine blagu većinu u biračkom telu: odnos evroentuzijasta i evroskeptika tu je 54:46.

Zemlje koje nastavljaju da održavaju diplomatske odnose sa Tajpejom uglavnom su ekonomski nedovoljno razvijene i zadužene, pa im je potrebna kontinuirana ekonomska pomoć, zbog čega su, smatraju na Tajvanu, ranjive i osetljive na ponude finansijske prirode koje dolaze iz Pekinga

Da li je Kosovo glavna tema ovih izbora? To pitanje smo čuli tokom kampanje u kontekstu debate šta bi trebalo opozicija da „forsira“ kao glavnu temu, odnosno šta je ono što narod najviše tišti. Pa smo čuli da je Kosovo kao tema prežvakano (što nije netačno), da je daleko od očiju (osim očiju Srba na Kosovu), da mediji mogu da iskrive sliku o Kosovu ali ne mogu o inflaciji, praznim novčanicima, kriminalu i nasilju (što je opet tačno) itd.

Bilo kako bilo, ostaje činjenica da, ne računajući njegove stranačke i koalicione udvorice i medijsko-analitičke podrepaše, Vučić na javnoj sceni odavno nije dobio toliko komplimenata kao od Ramuša Hardinaja.

Pozivaju se republički organi i institucije da zajedno sa pokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnih samouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unaprede nivo poštovanja propisanih procedura, kao i nespornih prava i obaveza.