Dok se naša mala Srbija nećka i preispituje šta je dobila, a šta izgubila posle potpisivanja sporazuma sa Rusijom, bogata Francuska se za rusko tržište iz sve snage bori, može se reći vukući Rusiju za rukav, nezavisno od korifejskog centralizma Brisela.

Čak i kad bi Evropljani mogli da stvore “jaku EU“, ona ne bi bila blizak saveznik SAD. Već sada, Evropa je toliko usredsređena na sebe, da bi jedna “jaka EU“ još verovatnije više gledala u samu sebe i bila više izolacionistička no što je to danas slučaj.

Kina je najveći strani poverilac SAD. Američki deficit u odnosima sa tom zemljom sa kojom su diplomatske veze uspostavljene pre samo 30 godina iznosi 800 milijardi dolara. Kinezi poseduju više od jedne četvrtine svih američkih državnih obveznica.

Masovni mediji predstavljaju osnovu za širenje ideja i moraju da budu prilagođeni ciljnoj populaciji. Američka administracija želi da kroz javnu diplomatiju utiče na bliskoistočno javno mnjenje da usvoji američke i zapadne stavove o terorizmu.

Na scenu je izašla generacija koja menja stereotip po kome u Srbiji raste generacija anacionalnih, apolitičnih devojaka i momaka koje samo zanimaju šengenske vize, avganistanski prah i hongkonški plazma ekrani. Ali, koliko su „novi klinci” neskloni autizmu establišmenta devedesetih, toliko im je muka i od demokratske kooperativnosti” pred silom „koja ni Boga ne moli” – i što se pretvara u ponižavajuću snishodljivost

Herman van Rompaj je uznapredovao da vodi Evropu. Kao i Belgija, EU je jedna nedemokratska institucija kojoj su potrebni lukavi rukovodioci koji su u stanju da se odreknu svega onog u što su nekada verovali i koji znaju kako da narodu nametnu odluke koje su protivne narodnim željama.

Imenovanje Hermana van Rompaja i Katerine Ešton kao da protivureče onim višegodišnjim argumentima rukovodilaca EU o važnosti zračenja evropskog kolektivnog uticaja na što efikasniji način širom sveta.

Pri razradi ideje o imidžologiji kao obrazac uzeo sam shvatanje ideologije kao skupa ideja koji društvene grupe koriste za opravdavanje vlastitih i diskreditovanje konkurentskih postupaka.

Prosto je apsurdno i opasno misliti da će talibani opet biti lakeji Osame Bin Ladena. Oni su danas već integralni deo ekonomije heroina, koja je prema ONU, od 2006. pa nadalje, godišnje ostvarivala prihod između 200 i 400 miliona dolara, dovoljna suma da bi se suprotstavilo najmoćnijim vojskama sveta.

Ništa od onoga u šta smo uveravani, recimo da se NATO neće beskonačno širiti na istok i da će naši interesi neprestano biti uzimani u obzir. NATO ostaje vojni blok čiji projektili su upereni prema ruskoj teritoriji. Za razliku od toga, voleli bismo da vidimo novi evropski bezbednosni poredak.