Где је основ да се говори или пише о „Споразуму из Рамбујеа“? Да ли је неко могао да потпише капитулацију и сагласност за окупацију? Српско-југословенска делегација у Рамбујеу и Паризу то није учинила.

После првог удара велике светске кризе, затим осталих криза са којима се сама ЕУ суочава и све одлучнијег уплитања Турске у балканске прилике, политика „ЕУ нема алтернативу“ одаје утисак утопијске више него икад.

Хомен каже да Шарићи прете неким нашим политичарима. А што им прете, ако нису били умешани у неке заједничке активности. Још давно ми је један Американац рекао: "Нема ништа од вас, јер се све одлучује у Сурчину, одатле вам се води држава".

Aпел Тадићa, који сада покушава да врати скривени новац у земљу, има смисла и оправдања. Шта ће се десити, за сада није познато, али како год се завршила ова епизода, остаје чињеница да је за Србију дошло стварно "последње време" када је Тадић почео да глуми Путина.

У Грацу је г. Тадић одлучио да објасни ЕУ шта је њена сопствена суштина. Укратко, ако Србија не добије кандидатуру за чланство до краја ове године или најдаље почетком следеће, ЕУ ће изгубити своју суштину. Суштина ЕУ је , дакле, похрањена код г. Тадића.

Земља је потпуно тајкунизована, колонизована, распродата странцима, банкротизована, презадужена, економски руинирана, безпослена, корумпирована, изпроституисана и на крају крајева територијално-физички осакаћена.

Oно најважније, што увек мора да има на уму руководилац на било ком нивоу: он сноси одговорност коју не може ни на кога да пребаци и опусти се. Никада се не смеју затварати очи пред решењима проблема и мислити да ће драги Бог зажмурити на једно око.

Белорусија је под Лукашенком, сасвим неочекивано са становишта неолибералних економских догми, кренула у другом правцу. У Белорусији је 2008. БДП по глави становника достигао 11.000 долара (према куповној моћи), што је барем упола више него у Србији.

Дом лордова би могао постати нека врста америчког Сената у британском уставном систему. Ствари зависе од интензитета актуелне реформе која иде у правцу лагане демократизације Дома лордова и стидљиве федерализације државе.

Тукли су те по рукама, по туру, завртали су ти врат, било је казни свакакве врсте. Тукли су те било чиме. И то су чинили да би се прилагодио. Крици су се чули по читавој спаваоници и били су још један начин да нам утерају страх у кости. Сексуално су злостављали децу.