Питао бих господина премијера због чега су у његовом ценовнику новинарске грешке 50 милиона динара скупље од грешака полиције, здравства, судства, министарстава? Да ли су кобније? Трагичније? Односе више живота?

Настанком Николићевог новог политичког дискурса политичка сцена у Србији окренута је готово наглавачке. Рецидив из времена ДОС-а, који су звали „уцењивачки капацитет малих странака“, појавом напредњака у парламенту доживео је привремени концептуални крах.

Ангажованост СНС на терену и жеља да се реализује изборна воља грађана у београдским општинама делује све озбиљније. У том контексту се и може разумети њихова скоро симултанка, односно преговори са готово свим политичким опцијама за формирање општинске власти.

Први услов српске слободе јесте да се сви Срби саберу под једном заставом и кажу одлучно НЕ ,,другој Србији” и пројекту ,,интеграције” у ЕУ и НАТО, а да би се то остварило, нужно је правазићи општу разједињеност и секташтво, сујету и лидерство, личне амбиције и идеолошку нетрпељивост.

Као да ДСС није била у власти у време највећих афера, разорних приватизација, тајкунских монопола, осиромашења и повећања незапослености. Она се понаша као да није ни излазила из опозиције и као да се тек спрема за остваривање својих епохалних идеја.

(Из Архиве НСПМ-а, 28.06.2008)

Где је Видовдан, ту је увек и прича о херојству, жртви и издаји. Књиге кажу да је Вук Бранковић, по свој прилици, неоправдано оптужен за издају у Косовској бици. Нажалост, у актуелној борби за Косово таква грешка тешко да се може поткрасти.

И поред огромног притиска Запада, на све начине треба избегавати уставно учвршћивање асиметричних региона све док постоји непосредна опасност од распада земље. Отцепљење Војводине ће довести у питање и смисао њеног постојања и Србе претворити у европске Курде. 

У културолошком смислу, ондашња глобализација у виду хеленизације и романизације, подсећа на модерну европеизацију и американизацију. Као у данашњој Србији, тако су и у ондашњој Јудеји постоjале поделe на оне који би да се утопе у светске токове и оне који би да очувају традицију.

Морамо да запитамо своју власт – из којих то разлога она подржава "Параду поноса"? Министарство за људска права, и господа Чиплић и Караџић, могли би да нам објасне који је општедруштвени интерес да се помогне геј-парада.

Има ли богатије, сређеније и просперитетније земље од Швајцарске? Нема. Па, кад су немачки кантони предложили улазак у ЕУ, француски и италијански кантони су лепо рекли да нема ништа од тога. „Не улазимо у Унију којом доминира Немачка, и тачка!“.