Владавина затворених, и то пре свега партијских политичких елита више је него очигледна, а она природно проистиче из затворености и самодовољности наших политичких странака, које су данас без икакве идејне динамике и унутрашњег развоја.

Оно што је видљиво је да је чистка била нарочито оштра међу кривичарима и у тужилаштву, дакле, онима који се баве класичним криминалом. То нам говори да нова проевропска власт жели да контролише криминалну политику. Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају.

Питање безбедности Бранкице Станковић морају да решавају одговарајуће службе. Основаност тврдњи које Бранкица Станковић износи, сасвим је друго питање и тиче се њене професионалне части.

Од када је Коштуници продат рог уместо свеће којим је, на часну реч, доказивана његова нестраначка позиција, Ђелић бележи лични успех за успехом. У својој каријери, мерено зеленим новчаницама, Божидар је врло егзактан.

Намера да се гради аутопут и други колосек железнице ка Подгорици јесте ствар за расправу, и о њој се мора говорити јавно и гласно: није у питању само просперитет једног региона и једне националне мањине, већ економска будућност Србије.

Медији и судство су стубови сваке демократије. Ако се они сломе, наша имовина, посао који радимо, деца коју волимо, наша слобода, па чак и наши животи, постају лак плен људи са новцем и везама. 

Најважнији и најмаркантнији налази о неправилностима и незаконитостима у трошењу буџетских средстава односе се на систем јавних набавки. Утврђено је да је у овој области више од две милијарде динара у сивој зони!

Фашизам није ни једноставна, банална, нити друштвено неутемељена појава. Слом у Волстриту прошлог октобра, рецесија, неизбежно поређење са 1929. и са последицама Велике депресије отварају низ тешких питања.

Оно што је заједничка карактеристика свих ноблес проевропских антитурбо-фолк коалиција у свим земљама бивше Источне Европе по питању увођења својих турбо-фолк нација у европско аристократско друштво јесте да им није било дозвољено да чују никакве контрааргументе.

Могла се, на пример, направити врло лепа паралела са дечаком из приче који је стално викао „вук!“ све док село није огуглало јер вука није било (у српској верзији, „в“ би могло да буде и велико), тако да, кад је вук стварно дошао, нико дечаку више није веровао.