Међутим, важнији од те политичке блискости са СРС-ом и ДСС-ом је агресиван и нетрпељив тон који је од 5. октобра долазио од актера „проевропског блока“. Треба се само присетити шта су о социјалистима говорили Динкић, Драшковић и људи из врха ДС-а.

Тадић је на крају изборне вечери поручио да испуњава изборно обећање да Коштуница више неће бити премијер, да ће предложити кандидата из Демократске странке, која је морални победник избора. Поручивао је тим партијама да се не играју народном вољом.

У Србији се настављају преговори о формирању нове владе. Ни проевропска опција председника Бориса Тадића ни "народњачки" блок Војислава Коштунице и Томислава Николића још увек немају већину потребну за формирање владе.

Парламентарни избори у Србији представљају глас и опредељење за Европу, Демократску странку и њене савезнике и јасан неуспех Радикалне странке. Још увек се, међутим, поставља питање формирања нове владе мада су бирачи изразили јасно проевропско опредељење.

Знајући „психологију“ и очекивања нашег народа – Тадићев тим је исфорсирао потписивање „Споразума о стабилизацији и придруживању“. Све је помало деловало комично, али испало је да је у питању био „пун погодак“. 

Онолико колико је еврореформска Србија бојила ССП позитивним тоновима, толико је конзервативно-десна то чинила у супротном смеру. ССП је и метафорично (Јудин печат) или дословно схваћен као чин издаје.

И ова изборна кампања заснивала се на страху. То траје одувек, а свака наредна већих је обриса од претходне. Безмало, све време живимо у референдумској атмосфери и сваки пут изјашњавамо се о „мањем злу“. 

Спорт нападања и пљувања ЛДП на сајту НСПМ је један од најраширијенијих и најомиљенијих спортова "национално свесне" интелигенције. Ипак, недавно смо и у тој дисциплини добили иновацију: под насловом "Експлоатација без граница", могли смо да прочитамо критику економског програма ЛДП, Економија без граница.

Избор између Бориса и Чеде код ове бирачке популације може да буде и производ кампање, то јест да зависи од тога колико је ефектна кампања једних или других (то јест „компаративни однос“ међу њима).

Узбуђени репортери пресрећу бираче са вечно истим питањем – шта очекујете од ових избора? Увек ми је било помало смешно и тужно док гледам суграђане, махом оне старије и убогије, како се збуњено мешкоље пред камером и на крају испаљују вазда исти одговор – Да буде боље!