Сједињене Државе у садашњој позицији „лидера слободног света” понављају обрасце понашања Аустроугарског царства према Србији пре једног века.

Као што се може видети из горе-наведеног, кандидати "про-европског" блока се очигледно обраћају гласачком телу које 1) не чита домаћу штампу, 2) не чита страну штампу, 3) не служи се Интернетом, 4) не чита стране језике и 5) игнорише реалност.

Иако сам поносни Европљанин, да сам Србин и да имам право гласа на њиховим парламентарним изборима 11. маја, био бих у великом искушењу да гласам за савез анти-ЕУ радикала и националиста г. Коштунице.

Европска унија је толико нескривено показивала своја опредељења на предстојећим изборима и своје мотивације у нуђењу ССП да је то, бар међу неким Србима, постало контрапродуктивно.

Окосница ове предизборне кампање постављена је помало претенциозно, као и већ неколико претходних, на донекле проблематичној и неугодној дилеми - ЕУ или Србија! Као она позната- живот или смрт! 

Од тренутка када је ССП парафиран, до данас, суштински су се измениле околности. Издвајају се два аспекта те суштинске промене. Један се тиче фактичког понашања ЕУ и њених званичника, а други тумачења одредби Споразума.

И поред тих појачаних напора судије не успевају да савладају прилив предмета и реше заостатке. Судије су све ажурније, а систем све неажурнији. Реч је дакле, да се не могу очекивати промене само напорима једног дела система (судија). 

У нормалним условима постоје тркачи, то јест играчи, публика и коментатори, односно судије, и свако ради свој посао. Данас ми се чини да су сви истовремено и нека врста воајера и учесника у овом политичком ријалитију и ту се понекад бришу или бледе  границе између учесника, публике и коментатора.

Хоћу да кажем да је смисао ове кампање искључиво у овој операцији: повезати своје противнике са што више, што аспурднијих оптужби, у страначкој публици ће се увек наћи неко да викне „Тако је!“ и, онда, чекати резултат.

Вероватно је најконтроверзнији члан те „шарене коалиције“ познати политички шоумен Ненад Чанак, кога другачије доживљавају у Београду, а другачије у Војводини. У Београду је он виђен као борац против Милошевића, чије је вешање призивао 2000. године, а након 5. октобра и као огорчени противник Коштунице.