„Американци и Енглези седе у кокпиту при формирању владе”, каже европски дипломата стациониран у Београду. Амерички амбасадор Камерон Мантер, који у српским медијима игра улогу иза кулиса, у сваком интервјуу износи уверење да ће у Србији победити проевропска влада.

Готово непримећено „меко аутономаштво“ војвођанског ДС-а стога пролази без икаквог политичко-медијског отпора јер се контролише медијски простор, а Чанак и Лига им на неки начин служе као неко за кога се везује негативан однос према радикалнијем аутономаштву.

У постојећим политичким околностима у игри су две опције за састав владе: СРС–ДСС–НС–СПС–ПУПС–ЈС и ЗЕС (коалиција ДС, Г17 плус, СПО, ЛСВ, СДП Расима Љајића)–СПС–ПУПС–ЈС–странке мађарске националне мањине.

Милошевић је, ма шта о њему мислили, имао неспорну политичку харизму, о којој су сведочили и некадашњи љути противници, попут Вука Драшковића. Милошевић је дошао на власт спретно изведеним унутарпартијским пучем, а Тадић по сили закона природе.

У не тако далекој прошлости имали смо много прилика да видимо како функционише несаломиви и стамени ангажовани интелектуалац вучелићевског кова, кога су красили непоколебива „левичарска“ идеолошка и филозофска уверења.

ДС неће правити владу са народњачком коалицијом и радикалима, али ће свим парламентарним странкама након формирања владе оставити отворена врата за политички дијалог.

Наше преферирање изборне математике насупрот интерпретирању изборне воље у ствари је понављање заиста важне и конститутивне одлуке да се знање мора темељити на неком објективном материјалу који се може искуствено досегнути.