Упркос многим предностима, у које спадају врхунска индустрија и завидан животни стандард, Италија је оманула као организована политичка заједница која је у стању да спроводи власт мобилисањем сагласности и оданости грађана.

Наслућујем да је разлог неуспеха аукције обвезница немачке владе то што је исти оркестриран од стране САД, власти ЕУ, а посебно Европске централне банке, као и приватних банака, како би казнили Немачку што није дозволила да ЕЦБ откупи суверене дугове земаља чланица ЕУ.

Француска је у њихово доба била оно што одавно више није, земља велике културе и великог милосрђа. Она није на англосаксонски начин давила, секла и кувала народе у узаврелом сировом глобалном лонцу, него је од њих тражила да остану своји, национални и традиционални.

Влада Грчке је одабрала да тражи споразум у складу са потребама Европе, и да дозволи да највећи терет мера строге штедње пада на плећа народа. То је последица европског интереса грчке елите, који је сада дубок и трајан – као и идеологије “еуропеанизма“.

Иако је метод лонца за топљење (melting pot), успео у САД (уз истребљење Индијанаца), чињеница је да многе европске земље имају миленијумску историју, културу, обичаје и јасно изграђен национални идентитет – што свакако није био случај са САД у време стварања државе.

Мада Путин није помињао презимена нових лидера, чинило ми се да је желео да добије то питање и да говори о томе зашто се они не појављују. Ту се не ради само о томе да је он најснажнији политичар.

Шаренило вредносних система које толико „лепо звучи“ када медији преносе заједничке молитве хришћанских, муслиманских и јеврејских свештеника у Зукоти парку, сада се показује као препрека.

Присталице различитих модалитета ове стратешке опције на француској политичкој сцени су лидери левице, центриста Франсоа Бајру и издвојена фракција владајуће УМП на челу са Домеником Де Вилпеном, који је формирао и нову странку чији је лидер Покрет за републику.