субота, 29. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Грчка демократија - 199 "за", 11 милиона "против"
Савремени свет

Грчка демократија - 199 "за", 11 милиона "против"

PDF Штампа Ел. пошта
Његош Петровић   
среда, 15. фебруар 2012.

Неколико десетина хиљада грађана окупило се у недељу испред грчког парламента на тргу Синтагма изражавајући свој гнев и очај због најављених нових мера штедње, због урушавања суверенитета Грчке и потпуне зависности од страних поверилаца. Једном речју неслободе.

На тргу испред споменика Незнаном јунаку окупиле су се све генерације Грка, пензионери, студенти, млади родитељи са децом, уметници, радници, борци за слободу. Између грађана окупљених на тргу и оних који треба да донесу одлуку о њиховим животима, о њиховим предузећима, о њиховим пензијама стајао је дугачки кордон специјалних полицијских снага за успостављање реда.

Иза тог кордона, у бившој краљевској палати а данашњем парламенту Грчке седе посланици са великим привилегијама али данас без икакве подршке и угледа које су раније уживали у народу. Већина њих не сме слободно да се шета градом због све учесталијих вербалних напада, вређања, понекад чак и физичких напада.

Партије које су формирале нову власт, којом председава Лукас Пападимос, размишљају о изборима који се најављују за почетак маја. Потези које праве више иду у правцу скупљања ситних поена код гласача него ка одговорном заузимању за цео народ у овом драматичном и тешком тренутку. Док вође партија размиљају „а зашто ја да преузмем цео политички терет због грешака из прошлости“ , цело економско бреме пада на народ, а народ у овом случају нико ништа и не пита. Штавише, када се појавила идеја да се распише референдум цела Европа се дигла на ноге како би то спречила.

У грчким медијима данима се могло слушати о дилеми банкрот или нове мере штедње. Неизвесност су још више увећавали неодлучност и маратонски преговори вођа три владајуће политичке партије о усаглашавању ставова пред заседање парламента у недељу. Неколико посланика из владајућих странака је најављивало да неће гласати за нове мере. Са друге стране, на седницама посланичких група запрећено је да се неће толерисати страначка недисциплина и да ће сви који не буду гласали за нове мере бити искључени из странке. Нико са сигурношћу није могао да каже да ли постоји довољан број посланика који су требали да изгласају нове мере.

Пролазили су сати, неизвесност је расла као и нервоза. Грађани окупљени испред парламента сукобили су се са полицијом.

Полиција је имала наређења да не дозволи грађанима да насилно уђу или угрозе рад парламента нити кретање посланика у и из зграде, да заштите људе као и имовину. Како су први сукоби почели, полиција је  користила огромне количине сузавца и шок-бомбе. Демонстранти су се повлачили према тргу али су остајали компактни. Из правца Академије долазиле су групе анархиста са капуљачама и гас маскама на лицима и нападали полицијске снаге распоређене испред парламента.

Пажња медија поново је била усмерена на групу од 300 анархиста који су се сукобљавали са полицијом, а игнорисали  неколико десетина хиљада демонстраната који су углавном мирно протествовали  (40 000 према процени полиције) на Синтагми.

Камење, молотовљеви коктели , шипке, сузавци, огромна штета, повређени грађани и полицајци. Класичне прилике које прате сваки велики протест у Атини већ годинама.

Овај пут, догодило се нешто што нисмо видели још од протеста 2008.

У касним вечерњим часовима букнуо је први пожар. Запаљена је Алфа банка на Академији. Одмах потом и Јуробанк, књижара, Старбаксов кафић, Атикон биоскоп. Гореле су предивне грађевине са краја 19.века, прави драгуљи атинске архитектуре. Анархисти су покушавали да спрече ватрогасце да угасе њихове пожаре. Више од 40 објеката је горело у недељу увече. Подметање пожара је пратила и пљачка бутика и продавница у ширем центру Атине. На основу држављанстава ухапшених изгредника, поред Грка је било доста имиграната (углавном из Азије) који су покушали да искористе настали хаос и немоћ полиције и домогну се вредне опреме, накита и скупе одеће из препуних продавница и бутика.

Новина је и сајбер напад хакерске групе Анонимус, која је оборила  сајтове две политичке партије, сајт премијера, сајтове неколико министарстава као и сајт парламента Грчке.

Негде иза поноћи, док су још гореле зграде недалеко од парламента,  грчки посланици су изгласали нове мере. Неколико посланика из три владајуће партије су одржали реч и одбили да гласају за нове мере. И вође политичких партија су одражали своју реч, бар што се тиче страначке дисциплине. Сви који су гласали против или били уздржани, а припадали су трима владајућим партијама, исписани су из странке.

Са 199 гласова за од 300 посланичких места у парламенту, Грчка је ушла у један нови период неизвесности.

Пожари су угашени, повериоци и ЕУ бирократе су задовољени. Народ са трга се разишао и вратио својим проблемима са којима ће се сами морати суочавати без помоћи својих вођа.

Медији у Грчкој се данас баве анархистима и да ли је полиција исправно реаговала. Траже одговорност министра јер је успео само да заштити зграду скупштине док су људи и имовина били у другом плану. Други сматрају да полиција  сноси одговорност јер није омогућила  уживање уставом загарантованог права на слободно окупљање и протествовање. Опет медији покушавају да скрену пажњу са суштине, као што током протеста своју пажњу усмеравају на уништавање зграда а занемарују уништавање живота милиона Грка.

Незапосленост расте као и порези, цене скачу а плате све мање. На улицама Атине је све више бескућника. О народу одлучују партије које све заједно немају подршку ни 30 % гласача, а изразити вољу народа на референдуму није дозвољено у данашњој Европи. Из Немачке се кроз шапат поручује - Europa  über alles.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер