Kada je “arapska revolucija”, kako su zapadni mediji nazvali talas demonstracija u Tunisu, Jemenu, Alžiru, Jordanu, zahvatila Egipat, to je postao događaj od globalnog značaja. Događaje u Kairu sa istom pažnjom pratili su SAD, Iran, Hezbolah, Velika Britanija…

Kada sam kazao da je problem Srbije u tome što ima viška demokratije mislio sam upravo to – da ima viška demokratije, i sa njom viška svih pratećih pojava – viška korupcije, viška mediokriteta i netalentovanih ljudi na vlasti...Spisak je neiscrpan.

Na zvaničnom sajtu Codex-a, Srbija se nabraja kao jedna od članica (sve sa sedištem i odgovornom osobom), iako Srbija nikada zvanično (ili bar javno) nije potpisala ovaj dokument (nezvanično se tvrdi da je zakon u pripremi).

Vašington treba da prestane da se pretvara da opstanak SAD zavisi od održanja određenih režima na vlasti u Egiptu, Jemenu ili Pakistanu, ili bilo gde drugde.

Kako javljaju svetski mediji u nemirima koji su počeli u utorak 25. januara u gotovo svim većim gradovima Egipta policija se žestoko sukobljava sa demonstrantima koji zahtevaju “suštinske reforme” i odlazak aktuelnog predsednika Hosnija Mubaraka.

Davos je možda najglamuroznije okupljanje globokrata. Stotine ’teškaša’ spuštaju se u ovaj švajcarski skijaški centar svake godine. Predavanja su zanimljiva, ali ono što ih najviše privlači je prilika da u kuloarima razgovaraju sa drugim moćnicima.

Nekoliko demonstranata poginulo je u sukobima sa policijom u glavnom gradu Albanije. Sukobi podsećaju na prethodne periode nestabilnosti, uključujući anarhiju male balkanske zemlje viđene 1997. Ali za ponavljanje 1997. nemiri bi trebalo da se prošire i izvan prestonice.

Priča o praznovjerju Rumuna i karpatskim mitovima, čiji su sastavni dio vještice, gatare i proroci, u vrtlozima demokratije dobila je epilog ovih dana.

Evropa je na pragu promena. Berlin će komandovati i ’kesom’ i finansijskim pravilima, a opet biti nesputan njima kao i većim troškovima finansiranja koji ih prate. Takva kontrola se ne bi mogla nazvati političkom unijom, ali je svakako sledeća najbolja stvar.

Najkraće rečeno, ugovor obavezuje dve strane da tokom narednih sedam godina smanje nuklearno naoružanje za trećinu. To znači da bi svaka zemlja mogla da raspolaže sa 1.550 nuklearnih bojevih glava.