Pre dvanaest godina, većina zemalja evropske levice podržala je "rat na Kosovu", što je utrlo NATO-u beskrajni put kojim sada nastavlja u ostvarenju ciljeva u Avganistanu. Pošto ništa nisu naučili, mnogi su izgleda spremni za ponavljanje istog performansa.

Čak i u slučaju da zbog tehničkih razloga, ili zbog političkih nesuglasica rezolucija SB UN o Libiji nije bila prihvaćena – to ne bi ništa promenilo: svejedno bi došlo do napada na Gadafijeve snage. Libijski vođa je prešao crvenu liniju.

Pogrešnost argumenata, kao i naivno ignorisanje mogućih negativnih posledica su time problematičniji što ih izriče stručnjak a ne laik. Sve ovo budi razloge za duboku zabrinutost oko prirode sadašnjih naučnih stručnjaka.

Uprkos upadljivoj glasnoj retorici od strane Francuske i V. Britanije, bilo kakva reakcija od strane EU bez odobrenja NATO-a i UN je teško zamisliva. Na kraju krajeva, verovatnoća da neka zemlja EU samostalno krene na Libiju, zavisiće od njenih vojnih kapaciteta

„Arapsko buđenje“, zahtevi za demokratijom u severnoj Africi, šiitska pobuna i ustanak protiv Gadafija vezuju u čvor od svega nekoliko sati, unutar prostora koji predstavlja američki regionalni vojni prioritet.

Ne postoji front koji jasno deli snage koje su odane Gadafiju od pobunjenika ,što može otežati situaciju u slučaju kopnene intervencije snaga NATO. Sasvim je jasno kakvo je raspoloženje u SAD prema Gadafiju.

Razlog zašto SAD već nisu bankrotirale je to što onda Kinezi ne bi imali kome da prodaju svoju robu i usluge. Sigurno je da zemlja u kritičnoj meri zavisna od novca strane sile neće više moći da priušti luksuz održavanja tolike vojne sile.

Gadafi je lično izjavio da ne planira da se povuče ali teško je da će on uspeti da povrati kontrolu nad ogromnim područijem na istoku zemlje koje se više ne nalazi pod njegovom kontrolom.

Do stvaranja ,,Muslimanskog bratstva’’ Zapad se nije sučeljavao sa islamskim fundamentalizmom. On se sukobljavao samo sa islamskim patriotizmom, sa islamskim besom ili- ako hoćete- fanatizmom.

Karvbol deli odgovornost za milion mrtvih i 4 miliona raseljenih Iračana, uništenu zemlju, 4754 mrtvih i 40,000 ranjenih i osakaćenih američkih vojnika, deset godina laži o terorizmu i "rat protiv terora" koji uništava bezbrojne živote