Rezerve su procenjene na oko 830 milijardi evra, a možda i više. Hamid Karzai je prošlog meseca boravio u Vašingtonu gde je svojim sagovornicima predočio da podzemno bogatstvo njegove zemlje vredi možda čak i tri biliona dolara.

Postoji analogija između sadašnje diskusije o Iranu i politike Rusije na Balkanu u poslednje dve decenije. Balkan je dokazao štetnost već istrošenih međunarodnih formata u vidu različitih „petorki“ i anemičnih diskusija i odluka OUN. Zapad koristi efikasnije metode.

Nikako ne bi smo smeli da odbacimo pretpostavku da je ova tragedija zapravo predstavljala planirani test “novih pesticida”. Sve ove neverovatne koincidencije upravo upućuju na jedan takav zaključak.

Ne možemo, dakle, da ne postavimo pitanje, da li je ovo početak kraja EU, konstrukcije koja je započeta pre pedeset godina na temeljima vekovne utopije, a koja sada dokazuje da je nesposobna da ispuni svoja obećanja.

Sovjetski blok propao je pre 20 godina ne usled vojnog poraza, već zbog unutrašnjih ekonomskih protivrečnosti. Ovu imploziju nije predvideo niko sem šake ekonomista, gonjenih verom u zakone tržišta. Ti isti zakoni nam danas omogućavaju da predvidimo raspad Evrope, sa krizom evra kao prvim vesnikom.

Ako se Evropa raspadne, Nemačka je jedina evropska zemlja koja može da formira alternativne moćne i kohezivne koalicije. Na pitanje koje su nemačke alternative za EU, uobičajen odgovor je Francuska. Ipak, istorijska alternativa oduvek je Rusija.

Drugi talas finansijske krize zapljusnuo je Evropu. Kriza sazreva već do kudikamo ozbiljnijih dimenzija, a njene posledice sve snažnije pogađaju stanovništvo. Tim pre što se zakasnela antikrizna politika svejedno pravi na račun neprivilegovanih slojeva.

Politički procesi koji prate ove trendove su, također, za većinu ljudi zas­trašujući. Vlast se koncentrira u rukama svjetske oligar­hije vrhova (supra)nacionalnih institucija i korporacija koja je na orve­lovsko-hakslijevski način u stanju kontrolirati većinu čovječanstva.

Ali najgore od svega je da ne postoji stranka ni u vlasti ni u opoziciji kojoj je stalo do slobode njenih podanika, ovaj, građana, dok, kao što ste pročitali, u UK postoje. Ipak postoji nada da javnost i građani još poseduju slobodarski duh.

Najveća prepreka Srbiji bi mogla da bude najnovija interpretacija holandskog ministra inostranih poslova Maksima Ferhagena o tome kada bi države članice EU trebalo da diskutuju o „mišljenju“ Evropske komisije.