Sjedinjene Države moraju shvatiti da u trenutku kada je globalni oporavak neizvestan ne smeju tražiti krivca za ekonomske probleme u drugim državama. Nažalost, svetska ekonomska kriza nastala je u SAD, zbog čega ta zemlja treba da rešava unutrašnje probleme.

Nova nuklearna doktrina služi realizaciji koncepcije „brzog globalnog udara“ koja omogućava SAD da postanu globalni vojni monopolista. SAD nezadrživo ubrzava vojne rashode i dosledno pretvara NATO u žandarma planete.

Ahmedinedžad hoće da uspostavi persijsku hegemoniju na Bliskom istoku. Koristi arapsko-izraelski sukob kao izgovor, jer nema drugog načina da uveri sunite osim anti-izraelske politike. Zatim, tu su Hezbolah u Libanu i Hamas u Gazi. A postoji i prikriveni sukob koji može da stekne krucijalni značaj.

Veća autonomija u ekonomskoj politici, primerena različitim potrebama i nivoima razvoja, uslov je da zemlje EU izađu iz krize. Čak ni ovo, bez tehnološke prednosti i povoljnih sirovina iz kolonija kao pre dva veka, nije sigurno.

Da li će Grčka biti u stanju da se izvuče? Da li će Nemačka ikada prihvatiti ikakvu odgovornost za koheziju evrozone – osim što očekuje ostale da se slože i priđu Nemačkoj?

Za razliku od ranijih perioda napetosti, kada su za loše odnose kreatori javnog mnjenja podjednako okrivljavali kako Ameriku tako i Kinu, sada za napete odnose svi bez okolišanja okrivljuju Kinu.

Uzimajući u obzir da osnivački ugovori EU izričito zabranjuju spasavanje države evrozone koja ne ispunjava svoje obaveze, logično je da Grčka plaća najveću cenu ove nove situacije, a ni Španija nije u mnogo boljoj situaciji. Dalja sudbina Grčke nije ružičasta.

Španija, koja početkom juna treba da organizuje konferenciju visokog nivoa sa državama Zapadnog Balkana, moraće da se suoči sa sličnim poteškoćama. Ako se bude pridržavala politike nepriznavanja nezavisnosti Kosova, učešće Prištine nije verovatno.

Zašto američka vlada tako olako poteže za vojnom silom kao rešenjem za svaki svoj spoljnopolitički problem? Vašington je pretvorio rat u pitanje izbora, u još jednu spoljnopolitičku opciju.Ukratko, Bušova administracija je ozbiljno razmatrala da započne Treći svetski rat.

Globalni ekonomski pad nije oborio rusku vladu, nije okrznuo napredak Kine, niti ih nagnao da postanu prijemčiviji na predloge SAD. Ako Kina usvoji neke elemente nemačke strategije, može doći u poziciju da predvodi kreiranje Evroazijske zajednice.