Brisel, u neugodnoj poziciji usled pooštravanja konkurencije između SAD i Kine, pokušava da definište „koherentnu strategiju“ za suočavanje sa Kinom. Ipak, dok je pozicija Ursule fon der Lajen i Žozepa Borelja, kao i dominantnog dela administracije u Briselu „pro-atlantistička“, to se ne može reći za veći deo onih koji drže glavnu reč u oblikovanju politike EU, a to su političke i biznis elite na nacionalnim nivoima. Kako pomiriti ove dve struje, i kako naći balans između čini se nužne bliskosti sa Vašingtonom i održavanja ekonomski intenzivnih odnosa sa Pekingom, pitanje je od milion dolara.

Kada su i SAD i SZO proglasile kraj vanredne zdravstvene situacije, naivni su možda pomislili da je noćna mora zvana pandemija kovida-19 konačno završena. Ali mi koji smo od početka tvrdili da prava noćna mora nije sam virus, već distopijski odgovor vlade na njega u ime „javnog zdravlja“ - smatramo da nije vreme za slavlje

Kina postaje ekonomski najmoćnija, dok nastavlja da se identifikuje sa narodima globalnog juga. Njena istorijska vizija je osporavanje zapadne dominacije i afirmacija buduće inkluzivne svetske kulture. To ukazuje na ozbiljno nastojanja Kine da ostvari globalno liderstvo

Njihov je cilj – i tu nema ničeg novog – da sprovedu raspad i uništenje naše zemlje, da ponište rezultate Drugog svetskog rata, da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava, da uguše bilo koje suverene centre razvoja

Jedna od glavnih pokretačkih sila globalizacije su tehnološke promjene koje umanjuju značaj udaljenosti. Te promjene ostaju. Globalizacija nije završena. Možda je samo postala drugačija od one kakvu mi želimo.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Moje sopstveno istraživanje u Ukrajini prošlog meseca sugeriše da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio suočen sa snažnim unutrašnjim otporom ukoliko bi podržao prekid vatre ostavljajući Krim u ruskim rukama

Nalazi iz najnovije obimne analize Svetske banke jasno ukazuju da bi narednih 10 godina moglo doneti najsporiju stopu rasta za globalnu ekonomiju u poslednjih nekoliko decenija. Prosečno povećanje BDP-a će iznositi skromnih 2,2% do 2030. godine, i to pod uslovom da se ne ostvare brojne prognoze o nadolazećoj recesiji i globalnoj finansijskoj krizi, što je sa bankrotstvom mnogih banaka u zemljama Zapada tokom marta 2023. postalo vrlo verovatno. Prijekcije su da je za globalnu ekonomiju naredna decenija – izgubljena.

Buduće američke vojne intervencije su verovatne, ali skupi neuspesi nisu neizbežni.Efikasnija politika zahteva od Vašingtona da preispita svoje viđenje vojne intervencije. To nije lek za sve bolesti  već specijalno oruđe koje je najbolje koristiti štedljivo i pažljivo.

Nemačka bi se mogla naći u poziciji da se suprotstavi pokušaju Ukrajine da je uvuče dublje u rat. Možda ima za cilj više od pukog zamrzavanja sukoba, nešto poput rešenja nalik Minsku II. Pomažući Sjedinjenim Državama da se izvuku iz ukrajinskog rata Nemačka bi sa njima mogla na kraju da obnovi lepo prijateljstvo