Konflikt u Ukrajini postao je rat iscrpljivanja koji karakterišu vojske ukopane u rovove, napadi u ljudskim talasima, artiljerijski baraži i značajan broj žrtava na obe strane. U takvoj vrsti konflikta pobeđuje onaj koji svoje ekonomske potencijale, uključujući i vojnu industriju, može u većoj meri da pretvori u prednost na vojnom terenu.

Defragmentacija svetske trgovine posledica je nekoliko višegodišnjih trendova. Prvo je došlo pada, a potom drastičnog usporavanja razmene na globalnom nivou što je povezano sa posledicama Velike recesije 2008-09, snažan udarac globalizaciji bio je trgovinski rat Vašingtona protiv Pekinga od sredine 2018, da bi od početka 2020. pandemija Kovid-19 izazvala dramatične prekide proizvodnje i lanaca snabdevanja širom sveta, što se praktično ponovilo od februara 2022, sa ratom u Ukrajini i zapadnim embargom Rusiji. Da li svedočimo deglobalizaciji ili globalizacija stagnira?

U oktobru 2022. godine, oko osam meseci nakon što je počeo rat u Ukrajini, Univerzitet Kembridž u Velikoj Britaniji uporedio je ankete sprovedene u 137 zemalja o stavovima ispitanika prema Zapadu, Rusiji i Kini.

Izgleda da se Putin sada u potpunosti slaže sa ruskim tvrdokornim nacionalistima da se nijednoj zapadnoj vladi ne može verovati i da je Zapad u celini neumoljivo neprijateljski raspoložen prema Rusiji

Putin je načinio mnogo greška kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu.  Zbog ovakvih grešaka Rusija će trpeti posledice i posle Putinovog odlaska sa vlasti

S tim u vezi, nije iznenađenje da su vodeće globalne finansijske institucije i akademska javnost u oblasti ekonomske nauke decenijama aktivno promovisali teze o negativnim efektima intervencionizma, ali i više od toga: preko MMF-a, Svetske trgovinske organizacije ili Svetske banke, kažnjavali države koje su pokušavale da sprovode isti. 

Značajnu pažnju javnosti privlači i odluka Kremlja o povećanju brojnosti ruske armije na 1,5 milion i značajnim administrativnim i drugim promenama u ruskoj armiji

Čini se da se put od unipolarnog ka multipolarnom svetu, gde ćemo umesto G20 imati G7 (plus Australija), BRIKS+ i (nove) nesvrstane, polako nazire. Ipak, urušavanje postojećeg američko-centričnog monetarnog sistema nije još uvek izvesno i svakako neće biti brzo.

Hoće li Zapad ostati privržen međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima kada on više ne bude taj koji donosi pravila?

„O evropskoj bezbednosti se može razgovarati tek kad slomimo Rusiju", rekao je nedavno za 'Špigel' Karlo Mazala, profesor na Vojnoj akademiji u Minhenu. Drugim rečima: o miru se može razgovarati tek posle rata. Mir ćemo imati tek kad budemo imali rat. Kako je Zapad uopšte došao dovde?