Масовни медији представљају основу за ширење идеја и морају да буду прилагођени циљној популацији. Америчка администрација жели да кроз јавну дипломатију утиче на блискоисточно јавно мњење да усвоји америчке и западне ставове о тероризму.

Како је афера «Климагејт» показала, и тамо где се одлучује о судбинама милијарди људи играју се прљаве игре, а конформизам, ситне сујете и лични интереси владају тамо где би требало да царује независна и рационална мисао.

Док се наша мала Србија нећка и преиспитује шта је добила, а шта изгубила после потписивања споразума са Русијом, богата Француска се за руско тржиште из све снаге бори, може се рећи вукући Русију за рукав, независно од корифејског централизма Брисела.

Чак и кад би Европљани могли да створе “јаку ЕУ“, она не би била близак савезник САД. Већ сада, Европа је толико усредсређена на себе, да би једна “јака ЕУ“ још вероватније више гледала у саму себе и била више изолационистичка но што је то данас случај.

Кина је највећи страни поверилац САД. Амерички дефицит у односима са том земљом са којом су дипломатске везе успостављене пре само 30 година износи 800 милијарди долара. Кинези поседују више од једне четвртине свих америчких државних обвезница.

Херман ван Ромпај је узнапредовао да води Европу. Као и Белгија, ЕУ је једна недемократска институција којој су потребни лукави руководиоци који су у стању да се одрекну свега оног у што су некада веровали и који знају како да народу наметну одлуке које су противне народним жељама.

При разради идеје о имиџологији као образац узео сам схватање идеологије као скупа идеја који друштвене групе користе за оправдавање властитих и дискредитовање конкурентских поступака.

Ништа од онога у шта смо уверавани, рецимо да се НАТО неће бесконачно ширити на исток и да ће наши интереси непрестано бити узимани у обзир. НАТО остаје војни блок чији пројектили су уперени према руској територији. За разлику од тога, волели бисмо да видимо нови европски безбедносни поредак.

Неки говоре да смо освојену независност од Москве, сада изгубили од ММФ и Брисела. Тачно је да смо на неки начин заробљеници. Али мислим да је упркос фрустрацији и даље јачи осећај слободе. Сада смо бар жртве сопствених грешака!

Обама се након десет месеци ефективне власти на месту председника највеће светске силе налази у врло тешкој ситуацији. Можда му кроз главу провејава питање: Како се неком као што сам ја, човеку који је доносио наду у промене, десило да уплови у такву безнадежну ”савршену политичку олују”?