Џон Оутс, баптистички свештеник, исковао је термин „радохоличар“, који су касније многи преузели као алузију на лошу страну претеране посвећености послу. Оутс је схватио да нешто није у реду са његовим начином живота, када је његов петогодишњи син затражио од њега да му закаже састанак како би га видео.

Постоји ли нека веза између Ахмадинеџада и Берлусконија? Па, зар није нечувено и бесмислено било какво поређење Ахмадинеџада са једним демократски изабраним западним вођом? Нажалост, није: та двојица су део истог глобалног процеса.

Да ли је прошле недеље у Москви било значајних корака напред? Неизвесно. Као што су извештаји о успешности преувеличавани, тако су преувеличаване и тврдње да је Обама начинио опасан компромис како би постигао јалови тријумф.

Не само да су Сједињене Државе постале глобално највећи креатор пропалих, неуспелих држава, већ и даље настављају да подржавају крњење нација-држава које ће изневерити сопствени народ, а таквих је много – да поменем Египат и Мексико, Пакистан и Ирак.

Истина је да би обе државе могле да уче једна од друге. Тексасу још увек недостају велики калифорнијски универзитети, а заостаје и у културној сфери. Калифорнија би могла да усвоји не само тексашку минималну државу, већ такође и мање једностран приступ политици и срдачнији однос према Мексику.

Будућност је неизвесна - највероватније ће они на власти обуздати народну експлозију. Но, то више неће бити исти режим, него само још једна корумпирана ауторитарна власт. Важно је имати на уму да смо сведоци великог еманципаторског догађаја.

Нова Путинова Русија, након сателитске Јељцинове је још одлучнија у подржавању формирања „квази-држава“ на Кавказу, а да ли ће ове државице и стварно постати независне под руским патронатом зависи превасходно од оне друге стране.

Тешко је видети шта се још може сазнати о овој великој, глупој и неодговорној грешци. Међутим, постоји један други рат који захтева да буде истражен. Када би овај кабинет, или ова опозиција били озбиљни према истрагама о ратовима, онда би одмах дошло до истраге о оном ирачком сину – рату у Авганистану.

Историјски, стратегија борбе естонског националног идентитета се сводила на одбрану од германизације, шведизације и русификације како би се сачувао етнички карактер језика и културе ове специфичне етнолингвистичке нације у Европи. 

Поред опадајуће излазности и раста умерене деснице, још нешто је постало видљиво: раст евроскептицизма и екстремније деснице. Таква ситуација је довела до, како су неки назвали, феномена „самомрзећег парламента“, јер никада више анти-ЕУ посланика ЕП неће имати.