Bilo da je bila isprovocirana ili da je rezultat hvatanja u klopku, ludorija predsednika Sakašvilija je već SAD koštala milijardu dolara, a da račun još nije zatvoren.

Ova intervencija, posle dve decenije tihog propadanja armije, ruskom vojnom vrhu pokazala je kako slabosti protivnika tako i sopstvene nedostatke. Gruzijska intervencija važna je vežba pred rasplet koji će uslediti u Ukrajini.

Stari kontinent je podeljen oko tumačenja krize u Gruziji. Mnogo ozbiljnija je, međutim, najava da se Moskva, po ugledu na Vašington, okreće sopstvenim interesima

Rusija, već godinama, čak i pošto je krenula putem oporavka pod Vladimirom Putinom, pokušava da „smiri loptu“, izbegavajući koliko je god to moguće, trajno zaoštravanje odnosa sa Zapadom.

Danas je gruzijski predsednik Mihail Sakašvili najusamljeniji čovek na svetu. U eshatološkom smislu on je napušteniji i od Sadama Huseina u trenutku dok bivšeg iračkog predsednika, uz uvrede i psovke, vode na vešala.

Kako i kada doći do nezavisnosti bio je zapravo problem Evrope. Amerikanci su pokrenuli temu, a Evropljani su je na KiM sproveli u delo – sada igru vodi Rusija.

„Neokonzervirani“ republikanski odgovor na odbijanje Rusije da postupa po unapred određenom scenariju i da ustukne pred „uni-silom“ bio je toliko imbecilan da je razorio sav onaj trud utrošen u ispiranje američkih mozgova.