Prema najnovijim aprilskim projekcijama MMF-a, objavljenih posle upravo završenog Prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke, rast globalnog BDP-a će sa ovogodišnjih procenjenih 3,2% do 2030. godine usporiti na 2,8%

I Puškinov Herman iz Pikove dame i Raskoljnikov, junak romana Dostojevskog Zločin i kazna se, uz sve razlike, demonski opredjeljuju za avanturu brzog mjenjanja ličnog života što ih ustvari vodi životnim stranputicama

Činjenica da se na TikToku mogu videti necenzurisani snimci apokaliptično razorenih gradova u pojasu Gaze i krvave palestinske dece kako kopaju po ruševinama za leševima svojih najmilijih dosta je naudila naporima proizraelskih lobističkih grupa da prikažu Izrael kao sasvim nedužnu žrtvu koja ima pravo na zaštitu od terorizma

Termin „geoekonomija“ – odnosno korišćenje ekonomske moći od strane država u cilju ostvarivanja njihovih geopolitičkih i ekonomskih ciljeva – ušao je na velika vrata u diskurs današnjice

Kineska industrijalizacija je bez presedana. Gledajući od 1995, ova zemlja je trku započela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije

Pokret „Degrowth“ ili „NE-rast“ predstavlja nemilosrdnu kritiku dogme ekonomskog rasta, pre svega u odnosu na njegove ekološke posledice o mogućoj "klimatskoj katastrofi"

Demokratija je tek puki ukras. Na nju se gleda u nacionalističkom svetlu, kao na pokret za samoopredeljenje i kraj eksploatacije od strane drugih. Nacionalna zajednica je jedinstvena i jednoglasna. Ako se pojedinac ne slaže sa tim jednoglasjem, onda on ne može istinski pripadati nacionalnoj zajednici

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Menadžere takvih gradova ne otpuštaju onda kada iznevere interese stanovnika, već kada iznevere poslovne interese ulagača. Prioritet je dobit, a ne pravo "građana"

Solženjicin je na Zapadu beskompromisno stao na stranu Rusije, prepoznajući u imperijalnim ambicijama SAD najveću pretnju po svoju otadžbinu.