понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Ако Ирска не изгради бране постаће део "Велике Немачке"
Савремени свет

Ако Ирска не изгради бране постаће део "Велике Немачке"

PDF Штампа Ел. пошта
Кевин Мајерс   
уторак, 07. фебруар 2012.

(Independent.ie, 1.2.2012) 

Слушајте само оне еврофиле како дискутују о следећој фази европске интеграције! То вам је као кад би неки љубитељи Цепелина, поред његове изгореле олупине, постављали питање: Молим, у колико сати полази следећи лет за Немачку? Па, шта је сада преостало од оног европског плана за остварење уједињене Европе једнаких партнера – са спаљеним торзом Грчке на репу, лешом Ирске на челу, и сиротом старом спепељеном Португалијом у средини? А на крми увек стоји насмешена Немачка.

Аналогија са цепелином се ту завршава, јер – мада је “Хинденбург“ био тотална катастрофа – она несрећа ЕУ је само једна политичка неугодност у амбицијама Немачке за уједињену Европу. Немачка остаје јака, као и увек, јер она није никада престала да прави ствари које куцкају, кликћу како треба, и раде “вррррр ... туту...“.

У међувремену, домаће економије пола туцета држава ЕУ скрхане су због њиховог блесавог учлањења у евро, јединствену валуту – коју би било исправно звати не евро  него “Гросдојчмарк“. У Ирској, политичка класа опседнута евром данас је послушни функционер Берлина; и тако видимо запањујући призор како ирски порески платиша послушно плаћа немачким банкама и њиховим акционарима за њихове потпуно лудачке инвестиције у онај мехур од сапунице звани Англо-ајриш банк (Anglo Irish). Настало је време да прихватимо епохалну истину о немачком џагерноту (German juggernaut)[1]. Немачка доминација над Европом пречесто се понављала да би се могла сматрати низом случајности. Постављају се два логична питања: зашто се то понављало и зашто је баш Француска изабрала да се сада придружи немачком експанзионизму?

Моја лична искуства са Немачком су увек звонила на узбуну: са свега неколико изузетака – били су пријатељски, занимљиви и запањујуће пуни знања. А немачке жене? Сензационалне! Уз то, упркос свим својим жаљењима због одвратног понашања Немачке према суседима између 1845. и 1945, Немци још увек имају неуништиво осећање “немачкости“ и своје непобедивости у будућности. Многи посматрачи су писали о свадљивости Немаца и страним војним подухватима, о њиховој привржености алтернативном надрилекарству – али то није нешто ново. Немачка љубав за земљиште, емпатија са шумама има различите облике. Хитлерјугендовска је била једна – малигна страна, она Зелених друга – бенигна. Све културе имају таква Јанусова лица.

Запањујућа је немачка инвентивност – и то не само у Немачкој. Економска и кулинарска култура САД је већински немачка. Boeing, Kraft, Heinz, Helmann, Heffner, hamburger, cookies, frankfurter, sauerkraut, coleslaw, Schlitz, Miller, Budweiser, Moravian Wright Brothers – све те марке су првобитно немачке – а оне чине и више но ишта друго примарни амерички идентитет.

А, то је тек пре но што дођемо до модерне Немачке: BMW, Mercedes Benz, Audi, VW, Krupp, Siemens, Miele, Muller yoghurt, Cambozola сиреви – а да не говоримо о немачким проналасцима: машинама за прање, млазним моторима, балистичким ракетама, радару, телевизији, пасти за зубе и аспирину. Немачка је више но икоја друга европска држава направила наш модерни свет – а уз америчко-немачки допринос, гледано технолошки, ми већ живимо у Великој Немачкој (Гросдојчланду).

Сигурно, ми са Немачком не можемо ни у једном смислу да се такмичимо. Они су најбољи. Немајући никакве бране на располагању, завршићемо као њихово робље. Док смо имали сопствену валуту – пунт, као и наше сопствене банкарске интересе, поседовали смо природну одбрану, брану против поплаве од Велике Немачке. Али, евро – та Гросдојчмарка, уништила је наше одбране и резултат је да ће следеће две генерације народа Ирске бити суочене са неотплативим дуговима Гросдојчланд империјалној банци, која ради под лажном фирмом “Европска централна банка“.

Само је експлозија броја светског становништва, несташица хране – и услед тога снажно повећање цена пољопривредних производа Ирске – бар привремено спречило свеопште немачко преузимање ирских пољопривредних поседа. Наравно, у међувремену, Немци су заузети и куповањем најлепших грчких острва, а вероватно и већег дела Шпаније, Италије и Португалије.

Без изузетка, сваки Ирац који је радио у Немачкој каже ми да Немци уопште не раде тако вредно и много, и да су Ирци и тачнији и продуктивнији – на то ја кажем: добро, можда, али: У НЕМАЧКОЈ, А НЕ ОВДЕ. Али, уосталом, нису ти Немци они који раде тако вредно, него немачке машине-алатљике, немачка технологија и немачки роботи: што ће рећи – немачки мозгови.

Оно што не разумем, а вероватно никада ни нећу схватити је – зашто су ти Французи које су Немци трипут током 70 година нападали, чија су поља и градове Немци трипут пустошили, сада савезници у изградњи тог Новог Вечитог Гросдојчланда. Али, зашто па ја и да ишта разумем? Појма немам зашто су Немци најбољи у скоро свему – од аеронаутике, до зоологије. Једноставно: јесу.

Е, сада – поука из историје: Холанђани су одлучили да изграде бране како би спречили да не постану део Северног мора. Слично томе, и ми морамо учинити радикални избор: или изградити бране, или ћемо постати део Велике Немачке – баш онако како су сада потчињене ПИиГС земље (Португалија, Ирска, Италија, Грчка, Шпанија).

http://www.independent.ie/opinion/columnists/kevin-myers/kevin-myers-dutch-

built-barriers-to-avoid-becoming-part-of-north-sea-we-must-erect-barriers-or-we-become-part-of-grossdeutschland-3005825.html

Превод са енглеског: Василије Клефтакис


[1] Прим. прев.: Огромна кола са кипом индијског божанства, која газе и уништавају све пред собом. Фигуративно: Захтевање слепе послушности и немилосрдно жртвовање свих.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер