Ako Irska ne izgradi brane postaće deo "Velike Nemačke"

(Independent.ie, 1.2.2012) 

Slušajte samo one evrofile kako diskutuju o sledećoj fazi evropske integracije! To vam je kao kad bi neki ljubitelji Cepelina, pored njegove izgorele olupine, postavljali pitanje: Molim, u koliko sati polazi sledeći let za Nemačku? Pa, šta je sada preostalo od onog evropskog plana za ostvarenje ujedinjene Evrope jednakih partnera – sa spaljenim torzom Grčke na repu, lešom Irske na čelu, i sirotom starom spepeljenom Portugalijom u sredini? A na krmi uvek stoji nasmešena Nemačka.

Analogija sa cepelinom se tu završava, jer – mada je “Hindenburg“ bio totalna katastrofa – ona nesreća EU je samo jedna politička neugodnost u ambicijama Nemačke za ujedinjenu Evropu. Nemačka ostaje jaka, kao i uvek, jer ona nije nikada prestala da pravi stvari koje kuckaju, klikću kako treba, i rade “vrrrrr ... tutu...“.

U međuvremenu, domaće ekonomije pola tuceta država EU skrhane su zbog njihovog blesavog učlanjenja u evro, jedinstvenu valutu – koju bi bilo ispravno zvati ne evro  nego “Grosdojčmark“. U Irskoj, politička klasa opsednuta evrom danas je poslušni funkcioner Berlina; i tako vidimo zapanjujući prizor kako irski poreski platiša poslušno plaća nemačkim bankama i njihovim akcionarima za njihove potpuno ludačke investicije u onaj mehur od sapunice zvani Anglo-ajriš bank (Anglo Irish). Nastalo je vreme da prihvatimo epohalnu istinu o nemačkom džagernotu (German juggernaut)[1]. Nemačka dominacija nad Evropom prečesto se ponavljala da bi se mogla smatrati nizom slučajnosti. Postavljaju se dva logična pitanja: zašto se to ponavljalo i zašto je baš Francuska izabrala da se sada pridruži nemačkom ekspanzionizmu?

Moja lična iskustva sa Nemačkom su uvek zvonila na uzbunu: sa svega nekoliko izuzetaka – bili su prijateljski, zanimljivi i zapanjujuće puni znanja. A nemačke žene? Senzacionalne! Uz to, uprkos svim svojim žaljenjima zbog odvratnog ponašanja Nemačke prema susedima između 1845. i 1945, Nemci još uvek imaju neuništivo osećanje “nemačkosti“ i svoje nepobedivosti u budućnosti. Mnogi posmatrači su pisali o svadljivosti Nemaca i stranim vojnim poduhvatima, o njihovoj privrženosti alternativnom nadrilekarstvu – ali to nije nešto novo. Nemačka ljubav za zemljište, empatija sa šumama ima različite oblike. Hitlerjugendovska je bila jedna – maligna strana, ona Zelenih druga – benigna. Sve kulture imaju takva Janusova lica.

Zapanjujuća je nemačka inventivnost – i to ne samo u Nemačkoj. Ekonomska i kulinarska kultura SAD je većinski nemačka. Boeing, Kraft, Heinz, Helmann, Heffner, hamburger, cookies, frankfurter, sauerkraut, coleslaw, Schlitz, Miller, Budweiser, Moravian Wright Brothers – sve te marke su prvobitno nemačke – a one čine i više no išta drugo primarni američki identitet.

A, to je tek pre no što dođemo do moderne Nemačke: BMW, Mercedes Benz, Audi, VW, Krupp, Siemens, Miele, Muller yoghurt, Cambozola sirevi – a da ne govorimo o nemačkim pronalascima: mašinama za pranje, mlaznim motorima, balističkim raketama, radaru, televiziji, pasti za zube i aspirinu. Nemačka je više no ikoja druga evropska država napravila naš moderni svet – a uz američko-nemački doprinos, gledano tehnološki, mi već živimo u Velikoj Nemačkoj (Grosdojčlandu).

Sigurno, mi sa Nemačkom ne možemo ni u jednom smislu da se takmičimo. Oni su najbolji. Nemajući nikakve brane na raspolaganju, završićemo kao njihovo roblje. Dok smo imali sopstvenu valutu – punt, kao i naše sopstvene bankarske interese, posedovali smo prirodnu odbranu, branu protiv poplave od Velike Nemačke. Ali, evro – ta Grosdojčmarka, uništila je naše odbrane i rezultat je da će sledeće dve generacije naroda Irske biti suočene sa neotplativim dugovima Grosdojčland imperijalnoj banci, koja radi pod lažnom firmom “Evropska centralna banka“.

Samo je eksplozija broja svetskog stanovništva, nestašica hrane – i usled toga snažno povećanje cena poljoprivrednih proizvoda Irske – bar privremeno sprečilo sveopšte nemačko preuzimanje irskih poljoprivrednih poseda. Naravno, u međuvremenu, Nemci su zauzeti i kupovanjem najlepših grčkih ostrva, a verovatno i većeg dela Španije, Italije i Portugalije.

Bez izuzetka, svaki Irac koji je radio u Nemačkoj kaže mi da Nemci uopšte ne rade tako vredno i mnogo, i da su Irci i tačniji i produktivniji – na to ja kažem: dobro, možda, ali: U NEMAČKOJ, A NE OVDE. Ali, uostalom, nisu ti Nemci oni koji rade tako vredno, nego nemačke mašine-alatljike, nemačka tehnologija i nemački roboti: što će reći – nemački mozgovi.

Ono što ne razumem, a verovatno nikada ni neću shvatiti je – zašto su ti Francuzi koje su Nemci triput tokom 70 godina napadali, čija su polja i gradove Nemci triput pustošili, sada saveznici u izgradnji tog Novog Večitog Grosdojčlanda. Ali, zašto pa ja i da išta razumem? Pojma nemam zašto su Nemci najbolji u skoro svemu – od aeronautike, do zoologije. Jednostavno: jesu.

E, sada – pouka iz istorije: Holanđani su odlučili da izgrade brane kako bi sprečili da ne postanu deo Severnog mora. Slično tome, i mi moramo učiniti radikalni izbor: ili izgraditi brane, ili ćemo postati deo Velike Nemačke – baš onako kako su sada potčinjene PIiGS zemlje (Portugalija, Irska, Italija, Grčka, Španija).

http://www.independent.ie/opinion/columnists/kevin-myers/kevin-myers-dutch-

built-barriers-to-avoid-becoming-part-of-north-sea-we-must-erect-barriers-or-we-become-part-of-grossdeutschland-3005825.html

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis