Ал Анбари води џихад у Либији - "Калифат" се шири

Након што је Пентагон претходних дана саопштио да је елиминисао ваздушним нападом Абу Али Анбарија, десну руку калифе Абу Бакр Ал Багдадија, уследили су прво један деманти, а касније и вест према којој се, сада број два "Исламске државе", налази у Либији са намером да прошири џихад. У Либију пристижу хиљаде бораца из целе Африке да удахну нови живот либијској провинцији калифата.

Обавештајни извори Сједињених Држава које цитира Њујорк тајмс потврђују да је Ал Анбари последњих недеља стигао у Сирт заједно са другим ирачким пуковницима "Исламске државе". Овде би требало да се формира једна велика армија након што је успостављен шеријат у Сирту, тврђави "Исламске државе" у Либији.

Ал Анбари, такође са титулом емира, руководи великим операцијама, док су свакодневне активности и одржавање јавног реда већ поверене једном валији, гувернеру саудијског порекла, чији идентитет није познат.

Према египатским обавештајним изворима, у Сирту су већ активни исламски судови, разне забране и патроле на улицама и јавна погубљења како би се скршио сваки отпор. У међувремену, овде се дистрибуира храна и неопходне потрепштине према већ уобичајеној пракси "Исламске државе" када она освоји једну територију.

Ал Анбари, такође са титулом емира, руководи великим операцијама, док су свакодневне активности и одржавање јавног реда већ поверене једном валији, гувернеру саудијског порекла, чији идентитет није познат.

Међутим, страх изазивају, пре свега, руље војника Боко харама. Ужасни нигеријски џихадисти, под вођством Абубакара Шекауа, пошто је проглашен калифат у области Борно (у северној Нигерији) и посејана смрт у централној Африци, сада су дошли у стотинама у Либију како би руководили сектором безбедности у Сирту и увећали строј калифе.

Портрет

Абу Али Ал Анбари, чије је право име Казем Рашид Ал Џабури, јесте Ирачанин, пореклом из провинције Анбар, као и утицајан члан племена Џабури. Бивши функционер ирачких служби у доба Садама Хусеина, а касније један од лидера Ал Каиде у Ираку, Ал Анбари је прво био именован за шефа личног обезбеђења калифе Ал Багдадија. Дакле, био је постављен на чело тајних служби "Исламске државе" због свог великог војног искуства. Касније је постао опуномоћеник у Сирији.

Рањавањем Ал Багдадија, 2015. године, услед једног бомбардовања, почела су говоркања о променама у руководству командног ланца Исламске државе. 

Као ветеран из битака у Фалуџи и Рамадију против Американаца, његова улога у великом рату на Блиском истоку је брзо расла. Успон Ал Анбарија, од обичног Садамовог званичника до високих положаја у хијерархији "Исламске државе", брзо га је избацио на престижне позиције, све до тога да је седео поред таквих фигура, као што су Изет Ибрахим Ал Дури, бивша десна рука Садама и лидер Баас партије, сада ван закона, и до Абу Ахмеда Ал Алванија, унапређеног у шефа војног савета "Исламске државе" и врло блиског калифи.

Рањавањем Ал Багдадија 2015. године услед једног бомбардовања, почела су говоркања о променама у руководству командног ланца "Исламске државе". Према овим открићима, Абу Ала Ал Афри постао је наследник калифе, пошто је био замењен управо Ал Анбаријем као опуномоћеником у Сирији.

Сада откривамо да се Ал Багдади не само опоравио од рањавања, између осталог, случај који је потврђен само делимично, већ и да контролише директно војне операције. Са отпадањем опције вођства Ал Африја,такође проглашеног мртвим због једног бомбардовања џамије у Мосулу (такође, и у овом случају, вест није потврђена), Ал Анбари је поново на врху и сада је постао овлашћен да руководи новом провинцијом калифата у Либији.

Ал Анбари мора дакле да понови „позитивно“ искуство из Сирије, где је калифина десна рука успела у тешкој операцији да наметне јако присуство исламске државе на великом делу територије, стварајући од Раке другу престоницу, и освајајући и спајајући територије под њиховом контролом између Сирије и Ирака.

Америчка верзија

Док је калифа последњих недеља довршавао властите експанзионистичке циљеве ка Либији и окренуо се појачавању енклаве у Сирту, која је подручје врло богато нафтом, ништа се није променило у војној стратегији Запада. Пентагон, који је уверавао да је ликвидирао Ал Анбарија са једним нападом дронова, прошлог тринаестог новембра сада планира ко зна већ коју кампању бомбардовања са висине либијских обала.

Међутим, авиони, као и дронови, сами по себи нису довољни да се порази непријатељ као што је "Исламска држава" и рат у Сирији је то демонстрирао. Потребна је једна савезничка сила која је поуздана на терену, и која би била подржана са висине ваздушном офанзивом. 

Засад све индиције упућују на генерала Хафтара, енигматичну појаву, као и представника владе у Тобруку, коју међународна заједница сматра за једину легитимну власт у Либији. Хафтар до сада није био у стању да заустави милиције Триполија, нити џихадисте "Исламске државе". Једино што је успео јесте да захлади односе између две ривалске владе, оне у Тобруку над чијим оружаним снагама командује, и владе у Триполију.

Али засад треба се борити скупа са оним кога имате. И у Либији то је Хафтар који има праву војску и који диктира дипломатску стратегију Тобрука, укључујући последње оптужбе за улажење у либијске територијалне воде усмерене ка италијанској морнарици. 

Регуларна либијска војска којом командује Хафтар добро је наоружана, али не баш и организована, и има слабу вољу за борбу. Њу чини више од 35 бригада од којих су неке вишенаменске, а неке стајаће. Хафтар је водио либијске трупе у рату у Чаду, а касније је одбио да се повинује Гадафијевом наређењу да окриви за пораз властите војнике. 

Касније је емигрирао у Сједињене Државе, где је узео у најам једну вилу на реци Потомак, која је врло близу ЦИА, као и Стејт департмента, што довољно говори о његовим односима са Вашингтоном. 

Шта да се ради у Либији?

Ако је "Исламска држава" успела да се разграна тако дубоко у Либији, то је сигурно због политичког и институционалног вакуума који се створио у постреволуционарној фази. Ако Либијци нису у стању да на ову претњу одговоре сами, неко други мораће да спречи да се после Сирта у Либији појаве нове Раке и да се калифат прошири.

Кључ за промену ситуације у овом тренутку је само Египат Абдел Фатаха Ал Сисија, који је јемац за Хафтара у војној стратегији коју за сада подржава Запад, и где Италија има пре свега улогу дипломатског моста.  

Кључ за промену ситуације у овом тренутку је само Египат Абдел Фатаха Ал Сисија, који је јемац за Хафтара у војној стратегији коју засад подржава Запад, и где Италија има пре свега улогу дипломатског моста. Али сам Египат је угрожен од дестабилизујуће стратегије "Исламске државе", и да се заустави џихадизам, биће потребно много више. Дронови Вашингтона, на пример, нису довољни. 

Идеја да се свега 400 км од наше обале рађа једна провинција калифата не слути на светлу будућност Либије. Рат се сад већ дефинитивно укоренио чак и овде, и кривица је такође Бернардина Леонија и Уједињених нација јер су неспособне да протумање садашњост и да зауставе распад Либије. 

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор:

http://www.panorama.it/news/oltrefrontiera/al-anbari-

luomo-del-califfo-per-espandere-la-jihad-in-libia/