Aмерички агенти се изругују руском закону о НВО

(Глобал рисерч, 15. 7. 2012)

Империја која жели да потајно савлада државу коју је нациљала би то идеално требало да чини уз помоћ неког опозиционог покрета чије су све везе са страним спонзорима потпуно закукуљене. Тако се то и радило вековима у случају Британске империје, а и сада под њеном реинкарнацијом – англоамеричком “глобализацијом“. Опозиционе групе под вођством агената који заступају стране интересе су вековима користиле добронамерно-наивне следбенике за извршавање планова, не у интересу тих наивчина, него у служби остваривања страних интереса.

Међутим, у информационој ери постајало је све лакше да се такве везе разоткривају. Како истински независни медији глобално нарастају и излазе испод сенке државне пропаганде, расту и способности да се све већи сегменти јавности обавештaвaју о тим опробаним геополитичким манипулацијама и заваравањима јавности.

У ствари, алтернативни медији су постали толико ефикасни да се сада налазимо на ивици потпуног рушења система империјалних превара и трикова. Да је Русија у прошлости покушала да донесе нови закон који прописује да невладине организације (НВО) које су финансиране из иностранства морају да обелодане своје финансирање и своје стране спонзоре на свим својим интернет-сајтовима и на свим својим штампаним материјалима које деле, и да се региструју као “НВО која функционише као страни агент“, западне тврдње да је то “ограничавање/ометање Интернета и активиста“ једва да би изазвале неке супротне реакције, и та тврдња о такозваној “неправедности“ овог закона би преовладала у схватањима јавности.

Међутим, данас, када “Лос Анђелес тајмс“ покушава да изврши спиновање тог новог руског закона – као што је и учинио у чланку који је дословно овако насловљен: „Руски Доњи дом је одобрио обуздавање интернета, медија и активиста“, мора се истаћи само то да тај нови закон у суштини захтева онакву исту транспарентност коју баш те – такозване НВО “реторички“ захтевају у својим напорима и у име “отворенијег“ друштва поткопавају Русију.

“Лос Анђелес Тајмс“, у ствари својим чланком и показује колико је било неопходно доношење овог новог закона. После његове тврдње да су “закони које доноси Државна дума Русије најновији покушај да се скрши отпор владавини председника Владимира Путина“, Тајмс наставља наводом протеста Московске хелсиншке групе (МХГ) против тога закона, потпуно прећуткујући да је МХГ директан прималац новца од америчког Стејт департмента преко његовог фонда [the National Endowment for Democracy (NED)]. Уместо тога, лист само каже да МХГ добија “грантове из иностранства“. Са своје стране – NED прећуткује да јавност обавести о корпоративно-финансијерским интересима, а не о интересима за људска права или “демократију“ који су заступљени у његовом одбору директора.

Такво заваравање и намерно мутно искривљавање је омогућило NED-у и огромној маси такозваних НВО које он “негује“ не само да поткопава Русију, него и државе широм света, да заварава људе добрих намера да се придруже његовим покретима и да тако служе његовим гнусним, скривеним интересима. Када би људи знали да се опозиција председнику Русије Владимиру Путину састоји од организација које су у потпуности финансиране, управљане из САД, и чији руководиоци често путују у САД на састанке у Стејт департменту, онда би могли и схватити да су антипутиновске демонстрације знатно мање, а и да су планови Запада за остваривање глобалне хегемоније доста слабији.

НВО, које наводно заступају и бране слободу, демократију и – изнад свега транспарентност, и изругују се новом закону као “презрењу достојном, одвратном“, као што то чини Људмила Алексејева из МХГ-а, и то закону који налаже НВО да се држе оних истих стандарда које и сами захтевају од руске владе, тиме оголићују сопствене отровне двоструке стандарде. Такве ирационалне и хипокритичке реакције не само да поткопавају те маске финансиране из САД – као што је МХГ, него и оне потпуно легитимне НВО које истински раде за те прокламоване идеале – и то раде за руске, а не за интересе странаца.

МХГ Алексејеве није усамљена. Нашироко је разглашавано током избора у Русији да је руска влада истакла и казнила “независног посматрача избора“ ГОЛОС који је покушавао да стави под знак питања легитимност победе Путина и његове странке. Међутим, тај ГОЛОС није ни у ком погледу независан – и њега у потпуности финансира и њиме руководи амерички Стејт департмент – а његова Љиља Шибанова – један је од неколико “опозиционих“ лидера , забележена како се гура да уђе у америчку амбасаду у Москви почетком ове године.

“Стратегија 31“, Алексеј Наваљни, Владимир Рижков, Борис Њемцов и Иља Јашин такође примају субсидије и издржавани су, или су чланови Волстритско-Лондонске корпоративно-финансијерске елите која се упиње да поткопа, збаци и преуреди Русију сходно плановима својих спонзора – плановима чија је претпремијера већ виђена током владавине олигарха током 1990-их година.

Оно што је Русија урадила је било то да је искористила настајање све свесније публике која је сада способна да схвати да мере против оних маскарада и фасада које користи амерички Стејт департмент не морају да значе да су те мере уперене против легитимног активизма – и то нарочито онда када Русија предузима мере да и сама створи и шири сопствене институције ради одржавања праведне равнотеже моћи широм свога друштва.

Пипци америчког Стејт департмента сежу и далеко ван Москве. Египат се исто тако хрвао са тим нежељеним страним утицајем, а и он је предузео мере против превара маскираних као “НВО“ које финансирају странци и подржавају САД.

У Малезији имате Берсих (Bersih), у Тајланду Прахтај (Prachatai), а у Мијанмару (који још увек британска колонијална номенклатура назива “Бурма“) - е, тамо имате Аунг Сан Су Ки (Aung San Suu Kyi) и целу њену политичку партију која је од врха до дна креација Волстритских и лондонских фондација финасираних од стране корпорација и њихових влада.

Едукација јавности, уз прописивање да НВО-и морају и сами да упражњавају онакву исту транспарентност и отвореност коју захтевају од владе је основни, али само први корак. Мора се такође размотрити и увођење законом тешких казни и судских оптужби за превару или завођење за НВО које намерно варају и замагљују изворе својих финансирања и своје програме, или се лажно представљају јавности.

Локални активисти који се не запажају од сенке ових подлих, из иностранства финансираних “НВО“ морају и сами да нађу начина не само да одрже своју независност, него и да откривају ту компромитовану и субверзивну природу оних организација финансираних из иностранства. Примамљивост великих, бесконачних свота новца, измишљених и лажних похвала и награда, прилика да се општи са чувеним личностима и другим “врло важним - ВИП“ особама је врло успешно коришћена да се компромитују и привуку иначе сасвим добронамерни људи и да се њихови напори и рад усмере далеко од заиста прогресивних – него баш у правцу остварења лажно прогресивних иностраних планова.

Преседан који је Русија пружила овим законом треба да буде прихваћен од стране истинских активиста, који заиста желе да спроводе отвореност и транспарентност ствари које и сами проповедају; више је него јасно да су они који имају нешто да скривају – тј. они са подлом иностраном подршком већ осудили тај закон. Чињеница да је Русија не само у стању да уведе тај закон усмерен ка транспарентности НВО финансираних и подржаваних из иностранства, него и да протести против њега од стране корпоративно-финансијерске медијске машинерије тако шупље звуче, већ и сама по себи доказује да је у друштву дошло до померања гледишта и да јавност сада полако почиње да схвата како моћници манипулишу и варају, али – изнад свега и како су ти “моћници“ немоћни без нас и наше вере у њих.

Са енглеског посрбио Василије Клефтакис