BRIKS kao novi Pokret nesvrstanih za novi Hladni rat - širenje BRIKS-a je odgovor na širenje NATO-a

Na XV samitu BRIKS-a u Johanesburgu, na koji su pozvani lideri više od 60 država, a zahtev za prijem podnele su 23 zemlje, doneta je odluka o proširenju ove organizacije. Pored Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, još šest zemalja će od 1. januara postati članice BRIKS-a – Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija. BRIKS se širi kao reakcija na globalizaciju NATO-a. Zašto? Zato što je to jedino mesto gde nacije koje nisu zainteresovane za učešće u novom Hladnom ratu, niti u mogućem vrućem ratu između supersila, mogu da „pobegnu” kako ne bi morale da biraju stranu. BRIKS je po mnogo čemu novi Pokret nesvrstanosti za novi Hladni rat.

Lideri Brazila, Kine, Južne Afrike, Indije i Rusije na XV samitu BRIKS-a u Johanesburgu, 23. avgusta 2023.

Širenje BRIKS-a direktno je povezano sa širenjem NATO-a i sličnih alijansi širom sveta. Kada se ovaj iskaz pročita površno i bez udubljivanja, on se čini netačnim: ove dve organizacije ne mogu biti različitije. Novi globalizovani NATO je hijerarhijska, monolitna i vojna alijansa. Nijedna od četiri ovde upotrebljene odrednice ne odnosi se na BRIKS. BRIKS je nehijerarhijski organizovan; njegove članice su izuzetno heterogene i često međusobno politički nesaglasne; svrha BRIKS-a nisu vojna; on i nije čvrsta alijansa nego tek organizacija. Dok su dve od sada jedanaest članica BRIKS-a u otvorenom ili prećutnom sukobu sa Zapadom, ostale nisu. BRIKS nije protivteža Zapadu ili NATO-u. Ali se širi kao reakcija na globalizaciju NATO-a. Zašto? Zato što je to jedino mesto gde nacije koje nisu zainteresovane za učešće u novom Hladnom ratu, niti u mogućem vrućem ratu između supersila, mogu da „pobegnu” kako ne bi morale da biraju stranu.

Tražiti zajedničke tačke među članicama BRIKS-a, pa kada se one ne pronađu onda sasvim otpisati ovu organizaciju, znači fundamentalno nerazumevanje šta je to BRIKS. Traženje zajedničkih tačaka ponekad ima smisla – ali ne uvek. 

O međunarodnim političkim organizacijama možemo razmišljati u pozitivnom smislu, kao o zemljama koje se udružuju na temelju skupa zajedničkih uverenja (koje bi mogle da se smatraju vrednostima). Kada su nacisti stvorili Antikominternski pakt (Trojni pakt), zemlje koje su mu pristupile prostirale su na dva kontinenta, verovale su u nacionalizam i borbu protiv komunizma; kada je NATO formiran 1949. godine, zemlje članice su verovale u demokratiju i obuzdavanje Sovjetskog Saveza; kada je Varšavski pakt formiran 1955. godine, zemlje članice su verovale u širenje komunizma, ili bar u njegovu odbranu na prostorima na kojim je tada vladao.

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961.

Ali kada je krajem 1950-ih i početkom 1960-ih formiran Pokret nesvrstanosti (obratite pažnju na godine!), ili kasnije Grupa 77, njegove članice nisu imale pozitivnu agendu nalik onima koje sam naveo u prethodnim slučajevima. Njihova agenda je bila negativna: one nisu želele da biraju stranu u Hladnom ratu vođenom između Zapada i Istoka. Hteli su da u njemu ne učestvuju.

Mnogi nisu mogli da shvate logiku Pokreta nesvrstanosti, upravo zato što nisu mogli da razumeju da se može stvoriti organizacija sastavljena od heterogenih zemalja koje se po mnogim pitanjima možda i ne slažu, ali smatraju korisnim, iz geopolitičkih razloga, da se okupe u jednom labavom udruženju.

Pokret nesvrstanih se nije dopadao ni Sovjetskom Savezu ni SAD. Sovjeti su smatrali da je on suvišan jer je SSSR „prirodni saveznik“ Trećeg sveta i dekolonizacije, i da zemlje Trećeg sveta, umesto što se udružuju u novu organizaciju, treba jednostavno da podrže sovjetski blok. Sjedinjene Države su nesvrstavanje videle kao nešto tek malo bolje od izdaje: u pokretu su bile zemlje koje su povlačile znak jednakosti između demokratije i tiranije. DŽon Luis Gadis, američki istoričar Hladnog rata, jedva prikriva svoj prezir prema Pokretu nesvrstanih, a kada se udostoji da ga uopšte primeti naziva ga „takozvanim“ pokretom „nesvrstanosti“. 

Učesnici Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961.

Pokret nesvrstanosti je zapravo okončan sa završetkom Hladnog rata. I to pokazuje šta je bila njegova prava uloga: da predstavlja tampon zonu u vreme globalne konfrontacije između SAD i Sovjetskog Saveza i da na minimum svede verovatnoću da njegove članice postanu prostor na kojem se mogu voditi posrednički ratovi. Kada se ova konfrontacija završila, više nije bilo mesta ni za nesvrstavanje. Više nije bilo jasno u odnosu na šta se neko ne bi svrstavao.

Ali sada, kada su se ukazale konture novog Hladnog rata, prirodno se ponovo pojavila potreba za organizacijom koja okuplja zemlje koje ne žele da u novom Hladnom ratu učestvuju (uključujući, pomalo nedosledno, a iz istorijskih razloga, zemlje koje su u ratu ili sukobu sa NATO-om i Zapadom, naime Rusiju i Kinu).

Mnogi komentatori odbacuju novi BRIKS jer im se ne sviđa ideja okupljanja nacija nekadašnjeg Trećeg sveta, čiji je ekonomski značaj porastao. Oni strahuju da će takvo okupljanje u nekim ekonomskim oblastima, poput dedolarizacije ili međunarodnog finansiranja infrastrukture, dovesti u pitanje nadmoć Zapada. Drugi, kao što sam pomenuo, veoma pogrešno veruju da svako okupljanje mora biti zasnovano na nekim zajedničkim idejama, vrednostima, interesima ili na hegemonističkom pritisku. Ne pronalazeći ništa od ova četiri preduslova za udruživanje u BRIKS, oni ovi organizaciju otpisuju. Zaista, kada bi BRIKS mogao da ima više toga zajedničkog, bio bi jači. Ali nema, i ne može ni imati – iz raznih istorijskih, političkih ili kulturnih razloga.

Učesnici XV samita zemalja BRIKS-a u Juhanesburgu, 24. avgusta 2023.

Ipak, činjenica da sve veći broj zemalja želi da se pridruži BRIKS-u ne može se zanemariti niti olako shvatiti. Odbijanje BRIKS-a da učestvuje u novim globalnim trgovinskim, posredničkim ili stvarnim ratovima, takve ratove može učiniti manje verovatnim. A ekonomski uticaj BRIKS-a može pomoći da se smanje neke od očiglednih ekonomskih neravnoteža između bogatih, srednje razvijenih i siromašnih zemalja širom sveta.

(RTS)