Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Dečija bolest levice ili zašto su čileanski birači odbili predlog novog ustava
Savremeni svet

Dečija bolest levice ili zašto su čileanski birači odbili predlog novog ustava

PDF Štampa El. pošta
Miroslav Samardžić   
petak, 30. septembar 2022.

Čileanski birači na referendumu održanom 4. septembra ogromnom većinom glasova odbacili su predlog novog ustava. Rezultat je bio 62 odsto „protiv“ i 38 odsto „za“. Po prvi put posle obnove demokratije glasanje je bilo obavezno, tako da je izlaznost bila čak 85 odsto. Iako su ankete ukazivale da će ishod biti negativan po predlagače, niko nije očekivao tako ubedljiv rezultat. 

Iako je Čile poslednjih decenija dvadesetog veka doživeo ekonomski prosperitet, nejednakost u njemu i dalje je najveća od svih članica OECD-a. Pinočeov ekonomski sistem opstao je i posle obnove demokratije početkom devedesetih i čak je stekao politički legitimitet. Tokom 2010-ih privreda je stagnirala, a troškovi života i nezasposlenost su rasli. Siromašniji deo stanovništva i danas nema mogućnost da se kvaltetno leči i da se obrazuje. Polovina svih čileanskih radnika zarađivala je 2019. manje od 550 dolara mesečno. Čile je jedina država na svetu sa potpuno privatizovanim tržištem vode. Jedna analiza iz 2020. pokazala je da samo 1 odsto preduzeća poseduje 79 odsto prava na eksploataciju vode. Kao rezultat toga, cene vode za potrošače u Čileu su najviše u celoj Latinskoj Americi.

U poslednjih desetak godina u zemlji su izbijali česti radnički štrajkovi i studentski protesti. Nastao je masovni pokret protiv neoliberalnog sistema. Bunt je kulminirao oktobra 2019. kada su milioni ljudi učestvovali na demonstracijama širom zemlje koje su dobijale i nasilni karakter. Najmanje trideset ljudi je poginulo. Pod pritskom masovinih socijalnih protesta i pretnjom dalje eskalacije, vladajuće elite bile su prinuđene da pristanu na sistemske promene. Skoro sve parlamentarne stranke potpisale su 15. novembra 2019. godine Sporazum za socijalni mir i novi ustav. Taj sporazum podelilo je levicu. Deo je smatrao da on predstavlja neophodnu institucionalizaciju borbi koje su u toku, dok je drugi deo u njemu video sredstvo za demobilizaciju masovnog radikalnog pokreta. 

Oktobra 2020. održan je referendum na kome je 78 odsto birača glasalo za promenu ustava donetog 1980, u vreme Pinočeove vladavine. Izlaznost je bila 51 odsto. U samo 5 od 346 opština većina je bila protiv promene. Tri od tih pet opština nalazi se u Santjagu, a u njima žive pripadnici nacionalne ekonomske elite. Tada je izgledalo da zemlja nije polarizovana između desnice i levice, već da je prava podela između homogenizovanog naroda i elite. 

Maja 2021. izabrana je Ustavotvorna konvnecija od 155 članova. Izlaznost je bila 43 odsto. Ukupno 138 poslanika birani su, shodno prethodno izvršenim ustavnim reformama, po proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama. Kao i kad su u pitanju izbori za Predstavnički dom Nacionalnog kongresa Čilea (parlamenta), izbori su održani u 28 izbornih jedinica u kojim je birano od 3 do 8 poslanika, a raspored mandata izvršen je po Dontovom sistemu. Za razliku od parlamentarnih izbora, jednaka zastupljenost muškaraca i žena bila je obavezna, a 17 mesta je rezervisano za građane koji pripadaju autohtonim zajednicama koje čine oko 13 odsto stanovništva Čilea. Kandidati za ova mesta morali su da budu registrovani kao članovi jedne od priznatih autohtonih grupa ili da daju izjavu koja to potvrđuje i da imaju mesto prebivališta u jednom od regiona određenih za svaku grupu. Građani koji se identifikuju kao starosedeoci mogli su da izaberu jedan od glasačkih listića: za opštu listu ili za rezervisana mesta (sa različitim kandidatima u zavisnosti od grupe). Dakle, nisu mogli da glasaju dva puta. Izabran je kandidat sa najvećim brojem glasova, a rodna ravnopravnost je takođe bila obavezna.

Nezavisni kandidati, povezani sa protestima iz 2019. osvojili su 65 mesta. Među njima su bili advokati, naučnici, novinari, glumci, zubari, mehaničari... Verovatno je čileanska Ustavna konvencija bila prvo predstavničko telo u istoriji u kome je postojala ravnopravna zastupljenost polova. Najmanje sedam poslanika se izjasnilo da pripada LGBT populaciji. Od 155 članova Ustavne konvencije, 103 nisu bili pripadnici tradicionalnih političkih organizacija. Progresivne snage predvođene levicom osvojile su više od dve trećine mandata i imale su punu kontrolu nad ustavotvornim procesom. Podrška konzervativaca nije im bila potrebna da bi utvdili predlog novog ustava.

Krajem 2021. održani su predsednički, parlamentarni i regionalni izbori. Na predsedničkim je pobedio Gabrijel Borić, levičarski kandidat hrvatskog porekla. U prvom krugu dobio je 26 odsto glasova, a u drugom 56 odsto. Desničarski kandidat Hose Antonio Kas, otvoreni sledbenik Pinočea, u prvom krugu dobio je 28 odsto glasova, a u drugom 44. Izlaznost je bila u prvom krugu 47 odsto, a u drugom 56 odsto. Prema Ustavu, predsednik je šef države i vlade. Novoizabrani parlament - Nacionalni kongres - podeljen na levicu i desnicu i nezavisne poslanike koji održavaju ravnotežu između dve najveće grupe.

Ustavna konvencija zasedala je od jula 2021. do jula ove godine. Predlog novog ustava uručen je predsedniku Gabrijelu Boriću na ceremoniji 4. jula 2022.

Sadržaj Predloga ustava 

Novi ustav bio je zamišljen kao frontalni napad na čileanski neoliberalizam nastao tokom duge vojne diktature započete državnim udarom 1973. Ustav iz 1980. počivao je na mešavini ograničene demokratije i tržišne ekonomije koncipirane tako da služi interesima krupnog kapitala. Privatno vlasništvo i deregulacija su bili vodeći princip Ustava, što je omogućilo privatnim kompanijama da uspostave kontrolu nad prirodnim resursima zemlje

Novi ustav bio je zamišljen kao frontalni napad na čileanski neoliberalizam nastao tokom duge vojne diktature započete državnim udarom 1973. Ustav iz 1980. počivao je na mešavini ograničene demokratije i tržišne ekonomije koncipirane tako da služi interesima krupnog kapitala. Privatno vlasništvo i deregulacija su bili vodeći princip Ustava, što je omogućilo privatnim kompanijama da uspostave kontrolu nad prirodnim resursima zemlje. Socijalne usluge, koje je pre uspostavljanja diktature obezbeđivala država, prepuštene su tržištu, a radnička prava drastično su umanjena. Država je bila pretvorena u neku vrstu dodatka tržištu i mogla je da deluje samo ukoliko tržišni mehanizmi otkažu. Takav ekstremni neoliberlani pristup uzrokovao je socijalne i političke napetosti koje su eksplodirale 2019.

Prema Predlogu novog ustava, Čile je socijalna, demokratska, višenacionalna, interkulturna, regionalna i ekološka država utemeljena na vladavini prava. Predlog naglašava solidarnost, zahteva rodni paritet u svim državnim i javnim institucijama i uključuje dugu listu socio-ekonomskih prava. Pojedinci i narodi međuzavisni su sa prirodom i čine nerazdvojnu celinu. Država mora promovisati harmoničan balans između ljudi, prirode i organizacije društva. Priroda ima pravo na postojanje, regeneraciju, održavanje i obnavljanje svojih funkcija i dinamičke ravnoteže, uključujući prirodne cikluse, ekosisteme i biodiverzitet. Takođe, država mora garantovati i promovisati prava prirode (ovakva odredba u svetsku ustavnost uvedena je po prvi put u Ustav Ekvadora iz 2007). Zakonom se mogu uspostaviti ograničenja u ostvarivanju određenih prava kako bi se zaštitili životna sredina i priroda. To znači ne samo da prava prirode mogu biti u sukobu sa drugim pravima, već da ih ona nadmašuju. 

Predlog obavezuje državu da garantuje obrazovanje o životnoj sredini i da obezbedi prehrambeni suverenitet, zdravstvenu ispravnost i bezbednost hrane i njenu ekološki održivu proizvodnju

Predlog obavezuje državu da garantuje obrazovanje o životnoj sredini i da obezbedi prehrambeni suverenitet, zdravstvenu ispravnost i bezbednost hrane i njenu ekološki održivu proizvodnju. Država priznaje, promoviše i pomaže seljačku i indogenu proizvodnju hrane i ribarstvo kao i domaće kulinarsko i gastronomsko nasleđe. Predloženo je i osnivanje Bioetičkog saveta, nezavisnog, tehničkog, konsultativnog, pluralstičkog tela koje savetuje vladu o pitanjima života ljudi i životinja, prirode i biodiverziteta. Predlog predviđa osnivanje više nezavisnih insitucija i izlazi izvan okvira tradicionalnog koncepta o tri grane vlasti.

Voda je proglašena za opšte dobro koje se ne može privatizovati. Svakome je garantovano pravo na minimalnu količinu bezbedne energije.

Dužnost države je da preduzima mere za prevenciju i ublažavanje rizika, ranjivosti i efekata izazvanih klimatskom i ekološkom krizom. Takođe, Predlog nalaže stvaranje autonomnog tela, Kancelarije ombudsmana za prirodu, koja će se baviti promovisanjem i zaštitom ekoloških prava i prava prirode. Predloženo je i osnivanje ekoloških sudova za sporove u vezi sa adminstrativnim aktima u pitanjima životne sredine i drugih ekoloških predmeta. Građani bi imali direktan pristup ovim sudovima, bez prethodnog iscrpljivanja administrativnih lekova. 

Reproduktivna prava su priznata, uključujući pravo na abortus (do 2017, abortus u Čileu bio je ilegalan). Država promoviše društvo u kome žene, muškarci, seksualne i rodne različitosti i neslaganja uživaju suštinsku jednakost i efektivnu zastupljenost kao uslov za potpuno ostvarivanje demokratije i građanstva

Predlog karakteriše Čile kao državu blagostanja i jača njena ovlašćenja u zdravstvenom i penzionom sistemu, obrazovanju i stanovanju. U tim oblastima Pinočeov ustav prvenstveno štiti interese privatnog sektora, dok Predlog unapređuje radna prava, garantuje pravo na kolektivno pregovaranje, na štrajk i sindikalno organizovanje, priznaje rad u kući i slično. Predloženo je da radnici preko svojih sindikata imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka u preduzeću, garantuje se opšti i jednak pristup socijalnim uslugama.

Reproduktivna prava su priznata, uključujući pravo na abortus (do 2017, abortus u Čileu bio je ilegalan). Država promoviše društvo u kome žene, muškarci, seksualne i rodne različitosti i neslaganja uživaju suštinsku jednakost i efektivnu zastupljenost kao uslov za potpuno ostvarivanje demokratije i građanstva; država prepoznaje i štiti porodice u njihovim različitim oblicima, izrazima i načinima života, ne ograničavajući ih isključivo na biološke ili krvne veze, i garantuje im dostojanstven život (istopolni brakovi u Čileu priznati su zakonom koji je, na predlog desničarskog predsednika Sebastijana Pinjera, usvojen krajem 2021).

Pravna i fizička lica uživaju pravo vlasništva, osim nad zajedničkim prirodnim dobrima ili kada ustav i zakon to proklamaju kao neodgovarajuće. Slobodno je preduzimanje ekonomskih aktivnosti u skladu sa pravima proklamovanim ustavom i zaštitom prirode. 

Predlog po prvi put ustavno priznaje autohtone narode, individualna i kolektivna prava njihovih pripadanika i obezbeđuje im široku autonomiju koja uključuje i samostalni pravosudni sistem i pravo na restituciju ili reparacije za oteto zemljište. Država prepoznaje i promoviše interkulturni dijalog između raznovrsnih kosmovizija naroda i nacija koje koegzistiraju u zemlji (kosmovizija je zamisao koju autohtoni narodi imaju o fizičkom i duhovnom svetu i okruženju u kome žive). Garantovani su institucionalni mehanizmi koji favorizuju prepoznavanje i razumevanje etničke i kulturne raznolikosti i prevazilaženje postojećih asimetrija u pristupu, raspodeli i vršenju vlasti, kao i u svim oblastima društvenog života. Autohtoni narodi i nacije imaju pravo da budu konsultovani pre usvajanja administrativnih i zakonodavnih mera koje se na njih odnose. Država garantuje sredstva za njihovo efektivno učešće, preko autonomnih predstavničkih institucija.

Država je višejezična. Službeni jezik je španski. Jezici autohtonih naroda zvanični su na njihovim teritorijama i u oblastima u kojima čine znatan deo stanovništva. Država promoviše njihovo poznavanje, revitalizaciju, uvažavanje i poštovanje. 

Novinu predstavlja i uvođenje samoupravne decentraliazacije zemlje.  Predviđeno je osnivanje autonomnih regiona, opština i teritorijalnih autonomija za autohtone narode. Decentralnim jedinicama obezbeđena je politička, administrativna i finansijska autonomija za ostvarivanje njihovih nadležnosti. One mogu da osnivaju javna preduzeća i da se zadužuju. Pinočeov Ustav iz 1980. poznaje samo administrativnu podelu države na 16 regiona koji namaju samoupravu. Decentralzacija je nesumnjivo neophodna u zemlji u kojoj od jednog do drugog kraja ima čak 2.800 kilometara. 

Dok je u više oblasti veoma radikalan, Predlog sadrži i neka rešenja starog državnog uređenja. Zadržan je predsednički sistem, ali su ovlašćenja predsednika umanjena. Centralna banka koncipirana je po neoliberalnom modelu kao nezavisna institucija. Dvodomni Nacionalni kongres je zadržan u Predlogu, ali Senat je ukinut i bio bi zamenjen Domom regiona. Ovo novo telo bi imalo znatno manje ovlašćenja od Senata. Primedba liberalnih politkologa bila je da bi tako bio uspostavljen asimetričan dvodomi parlament u kome ne bi bilo ravnoteže unutar zakonodavne vlasti.

Referendumska kampanja 

Čim je objavljen tekst predloga novog ustava otpočela je žestoka kampanja protiv njega koji je predvodila desnica, uz ogromnu podršku krupnog biznisa i društvenih slojeva koji bi izgubili privilegije u slučaju da je Predlog usvojen

Čim je objavljen tekst predloga novog ustava otpočela je žestoka kampanja protiv njega koji je predvodila desnica, uz ogromnu podršku krupnog biznisa i društvenih slojeva koji bi izgubili privilegije u slučaju da je Predlog usvojen. Zaštita prirode bila je glavna briga čileanske desnice. Ne samo da je Predlog ustava bio ekocentričan, on je i olakšao donošenje novih zakona zbog ukidanja kvalifikovane većine za neke oblasti. Na desnici se pojavio strah da bi bila povećena nepredvidivost zakonodavne produkcije. Čileanska privreda je pretežno ekstraktivna, rudarstvo je jedna od osnovnih grana i još uvek je ustavom zaštićeno od državne intervencije. Takođe, privatna preduzeća nisu ogrničena u korišćenju vode za industrijske svrhe. Interesi poslovnih krugova bili bi ugroženi ukoliko bi Predlog bio usvojen jer bi strogi ekološki uslovi za delovanje ekstraktivne industrije umanjili njenu profitabilnost.

Dokument od 388 članova suočio se sa intenzivnim kritikama da je predugačak, previše levičarski i previše radikalan. Brojne primedbe bile su osnovane. Veliki broj odredbi neprecizno je formulisan, što je omogućilo manipulativne interpretacije. Katalog ljudskih prava sadrži garancije skoro sto različitih prava, od kojih su mnoga neostvariva. Uopšte, tekst je izgledao više kao ambiciozan dugoročni politički program nego kao pravni akt. Neki ekonomisti su tvrdili da bi predložene promene koštale od 9 do 14 odsto BDP-a Čilea koji iznosi 317 milijardi dolara i da bi široka decentralizacija uzrokovala fiskalnu neodgovornost. Postojala je rasprostranjena nesigurnost u vezi sa implikacijama i troškovima Predloga. Garancija širokog pristupa socijalnim uslugama zahtevala bi dodatna budžetska sredstva za koja nisu obezbeđeni izvori.

Izvesno je da bi proces usklađivanja postojećih zakona sa novim ustavom i donošenje novih trajao godinama, ako ne i decenijama. Osnivanje novih institucija (sa izuzetkom Ustavnog suda) bilo bi postepeno. Novi parlament počeo bi sa radom za oko četiri godine. To znači da bi implementirajuće zakone donosio aktuelni parlament, u kome postoji većina koja nije podržavala Predlog. Takođe, postojao je i rizik da konzervativno čileansko pravosuđe ne bi pokazivalo entuzijazam u primeni novog ustava. Sve je to ukazivalo da bi on verovatno u velikoj meri bio mrtvo slovo na papiru, čak i da je usvojen. 

Kao što je često slučaj kada su referendumi u pitanju, protivnici Predloga organizovali su kampanju dezinformacija u medijima i na društvenim mrežama. Mediji u Čileu su pod gotovo potpunom kontrolom onih koji su imali koristi od Pinočeovog režima. Dve komercijalne grupe poseduju većinu štampanih medija. 

Birači su zastrašivani da će morati da se leče u preopterećenom javnom zdravstvenom sistemu; da će biti ukinute privatne obrazovne institucije; da će porasti nezaposlenost; da će kuće i stanovi biti eksproprisani, a privatna imovina  ukinuta

Birači su zastrašivani da će morati da se leče u preopterećenom javnom zdravstvenom sistemu; da će biti ukinute privatne obrazovne institucije; da će porasti nezaposlenost; da će kuće i stanovi biti eksproprisani, a privatna imovina  ukinuta. Princip jednakosti pred zakonom biće zloupotrebljen kako bi bili favorizovani autohtoni narodi i homoseksualci; verske sloboda će biti ukinute; abortus će biti dozvoljen u bilo kojoj fazi trudnoće; biće ukinute sve granične kontrole; zakon će zaštititi kriminalce, a ne žrtve; ušteđevina radnika će biti konfiskovana i ukinuto pravo nasledstva; naziv zemlje i njeni nacionalni amblemi biće promenjeni. Novi Ustav će od Čilea napraviti Venecuelu...

U kampanji “protiv”, odredbe Predloga su banalizovane i jednostrano interpretirane kako bi se izazvao strah kod birača. Jedno istraživanje vršeno početkom 2022. pokazalo je da je 58 odsto birača bilo izloženo kampanji dezinformacija.

Desnica je uspešno iskoristila svoju finansijsku premoć i bolje organizacione sposobnosti. Budući da je nesumnjiva volja Čileanaca bila da treba doneti novi ustav, desnica je nastupila sa pozcije da je promena neophodna, ali sa sasvim drukčijim tekstom. Tako je uspela da dobije širu podršku u odnosu na svoje biračko telo.

Zašto je većina Čileanaca bila protiv predloga novog ustava?

Očigledno je da su na rezulatat odlučujuće uticali oni koji su obično apatični i ne učestvuju na izborima ili drugim političkim aktivnostima, čiji politički stavovi i vrednosti unapred nisu bili poznati i koji uglavnom nisu bili povezani sa protestima 2019. Oni su bili podložniji propagandi koju je organizovala desnica

Ustavni referendum je sproveden uz obavezno glasanje, na birališta je izašlo rekordnih 13 miliona Čileanaca. Ukupan broj birača iznosi 15,1 milion. Na referendumu 2021. glasalo je 7,5 miliona birača i 8,3 miliona u drugom krugu predsedničkih izbora 2021. Borić je tada dobio 4,6 miliona glasova, a za usvajanje ustava glasalo je 4,8 miliona. Ali, dok je desničarski demagog Kast u drugom krugu predsedničkih izbora dobio 3,6 miliona glasova, na septembarskom referndumu 7,8 miliona birača glasalo je za odbacivanje Predloga ustava, što je povećanje od 4,2 miliona, skoro jednako povećanom odzivu od 4,7 miliona. Dakle, levičarski glasovi za društvene promene uglavnom su održani, ali je ogromna većina onih koji su glasali prvi put odbacila novi ustav. Očigledno je da su na rezulatat odlučujuće uticali oni koji su obično apatični i ne učestvuju na izborima ili drugim političkim aktivnostima, čiji politički stavovi i vrednosti unapred nisu bili poznati i koji uglavnom nisu bili povezani sa protestima 2019. Oni su bili podložniji propagandi koju je organizovala desnica. Apstinencija je obično najveća u radničkoklasnim sredinama i siromašnijim delovima populacije. 

Predlog ustava odbačen je u svih 16 regiona zemlje i u 338 od 346 opština, uključujući gradsko područje Santjaga. Protiv je bila i većina žena, siromašnih, pa čak i pripadnika autohtonih zajednica, mada je Predlog najviše insistirao na unapređivanju njihovih prava. Čile je trenutno jedina latinoamerička zemlja čiji Ustav i dalje ne priznaje svoje starosedeoce. U radničkim sredinima odnos glasova “za” i “protiv” bio je ujednačen.

“Za” su bili birači koji se identifikuju sa levicom, a “protiv” oni koji podržavaju desnicu i centar, kao i birači koji se ne poistovećuju ni sa jednom političkom afilijacijom. Postojala je i značajna razlika u glasanju po starosti: ”za” su većinski bili birači između 18 i 30 godina, dok je većina među svim ostalim starosnim grupama bila “protiv”. Tako je, za razliku od plebiscita iz 2022, kampanja “protiv” uspela da stvori širi i raznovrsniji društveni i politički savez od pristalica promene ustava.

Ustavna konvencija imala je krnji legitimtet, pošto ju je izabralo samo 43 odsto biračkog tela. Levičarske stranke i nezavisni kandidati imali su u njoj mnogo veći broj predstavnika nego što je njihova podrška u društvu. Konvencija po svom sastavu nije odgovarala političkim podelama u Čileu u kome postoji ravnoteža između levice i desnice, a ekstremizam nije popularan. To je otvorilo prostor za neutemeljen levičarski, uskogrudi postmoderni radikalizam koji većina na referendumu nije prihvatila. Analitičari su uočili da se u tekstu Predloga rodna ravnopravnost pominje 50 puta, prava starosedelaca 75 puta, socijalna prava 10 puta, a radna prava 9 puta. Kampanja za ustav nije bila usresređena na ekonomska i socijalna pitanja koja tište obične ljude u društvu visoke nejednakosti. Identitetski levičari u Konvenciji nadjačali su tradicinalne koji insistiraju na klasnom pristupu. Konvencija se tako delimično otuđila od učesnika protesta 2019. Rezultat je pokazao da je većina građana očekivala novi ustav koji bi omogućio da država obezbedi ekonomski prosperitet kako bi se poboljšale javne usluge i pravednije raspodelilo bogatstvo. Birači su, pak, manje zainteresovani za srednjoklasni postmoderni identiteteski radikalizam koji je centriran oko pitanja manjina, rodne i kvir ideologije. 

Na referendumu su birači faktički glasali i o prvim rezultatima Borićeve vlade, koji su negatino ocenjeni. Ustanak 2019. bio je očigledno antielitni, ali ne i neophodno levičarski. Događaji u celom svetu proteklih godina pokazali su da levica nema monopol na narodni bunt, između ostalog i zbog svojih ideoloških ograničenja.

Desnica je svoju kampanju posebno usmerila na definiciju države kao plurinacionalne, kao i na protivljenje uspostavljanju širokih prava autohtonih “nacija i naroda”. Ona je uspela da stekne veliku podršku insistiranjem na tradicionalnom čileanskom identitetu. Glavni argumet je bio da će plurinacionalizam atomizovati društvo i omogući da svaka etnička grupa bude iznad nacije kao celine. U Predlogu je nabrojano jedanaest autohtonih nacija i naroda, ali zakonom se mogu priznati i druge. Mapuče su najbrojnija starosedelačka grupa u Čileu, koji čine oko 84 odsto ukupnog autohtonog stanovništva ili oko 1,3 miliona ljudi. Prezastupljenost manjih etničkih grupa takođe je izazivala nezadovoljstvo dela birača koje je desnica koristila. Član Ustavne konvencije koji je zastupao najmanju starosedelačku grupa Jahgana, kojih ima manje od 2000, izabran je sa dvociferenim brojem glasova. 

Predlagači su uoči referenduma obećali amandmane na ustav kojima bi bilo garantovano da će prava manjina biti podređena generalnom pravnom sistemu i odlukama Vrhovnog suda i da tako integritet države i njen unitarni karakter neće biti ugroženi. Ali, takav zakasneli manevar nije uticao na odluke birača

Desnica je, takođe, iskoristila neprecizno formulisanu odredbu o pravu konsultacije koje je predlog garantovao autohtonim narodima. Desničari su tvrdili da se radi o uvođnju prava veta koji se može upotrebiti u svim pitanjima koja se tiču autohtonih naroda, a ne samo na teritorijama na kojima oni žive. Velike nedoumice izazavale su i odredbe o nezavisnim pravosudnim sistemima za autohtone narode. Tradicionalno običajano pravo starosedelačkih naroda nije kodifikovano pa je izvesno da takva zamisao u praksi ne bi mogla da funkcioniše i verovatno bi pluralizam pravnih sistema doveo do haosa. 

Rezervisana mesta za manjinske “nacije i narode” doprinela je identitetskoj raznolikosti Konvencije, ali je, između ostalog, i zbog toga desnica dobila manje od jedne trećine mandata i nije mogla da utiče na sadržaj Predloga. To je pak omogućilo da se usvoji maksimalistički tekst umesto realnijeg i ostvarivijeg. Radikalizam brojnih odredbi nije doprineo većoj koheziji biračkiog tela koja podržava promenu ustava. Čileanskim levičarima Lenjin bi poručio ”bolje manje, a bolje”.

Predlagači su uoči referenduma obećali amandmane na ustav kojima bi bilo garantovano da će prava manjina biti podređena generalnom pravnom sistemu i odlukama Vrhovnog suda i da tako integritet države i njen unitarni karakter neće biti ugroženi. Ali, takav zakasneli manevar nije uticao na odluke birača. 

Usplahireni i politički nekopententni poslanici koji su činili većinu u Konvenciji nisu poštovali osnovna pravila koja važe kada je konciprianje ustava u pitanju. Sačinili su dokumet koji je više ličio na utopijski roman nego na najviši pravni akt. Da su uvažavali realni odnos političkih snaga u zemlji i prihvatili neke primedbe svojih protivnika, bio bi usvojen umereniji Predlog koji bi imao šasne da dobije podršku većine birača. U jednom članku iz 1904. Lenjin je pisao da ništa bolje ne olakšava razumevanje političke suštine razvoja događaja od njihove ocene od strane nečijih protivnika, osim ako oni nisu beznadežno glupi. Drugim rečima, Lenjin je smatrao da levica treba da uči od buržoazije. Poslednja zbivanja u Čileu pokazuju da je ona u političkim sposobnostima daleko nadvisila levicu. I ne samo u Čileu.

Veliki neuspeh ustavnog procesa bila je nespremnost da se nova rešenja usaglase sa većinski prihvaćenim tradicionalnim identitetom. Totalni, nagli raskid sa istorijskim nasleđem, kakvo god da je ono, nije moguć. Takođe, treba imati na umu i činjenicu da Čile ima jedan od najkonzervativnijih ustava. Predlog je bio previše progresivan za društvo u kome neoliberlane ideje i dalje imaju jaku podršku i u kome su crkve veoma uticajne i ne podržavaju socijalno–liberalni radikalizam.

Analitičari ističu da je trebalo naći način da se etnička složenost prizna u okviru inkluzivnog čileanskog patriotizma. Ustavne transformaciju trebalo je ograničiti na ključna pitanja o kojima je postojao preliminarni konsenzus. Radikalna socijalna i kulturna transformacija bez demokratske podrške dovela je da poraza Predloga. 

Pojedini članovi Konvencije neodgovorno su se ponašali. Jedan je bio prinuđen da podnese ostavku jer je lagao da boluje od leukemije; drugi je daljinski glasao dok se tuširao i to je snimao telefonom; neki su omalovažavali državnu himnu i simbole. Aktivisti koji su vodili kamapanju “za” činili su takođe puno takvih ispada. 

Posle referenduma oslabljena je pozcija levičarskog predednika Borića koji je bio primoran da otpusti neke od radikalnijih članova svog kabineta. Godišnja stopa inflacije porasla je za 6 odsto na preko 13 i jedna je od najviših u regionu

Pandemija virusa kovid-19 takođe je uticala na proces donošenja novog ustava. Zbog nje su rokovi produžavani, antiepidemijske mere umanjile su protestni naboj i kreirale ambijent koji je više odgovarao desnici. Zbog pandemije izalznost na referendumima i izborima je bila manja.

Revolucionarni studenti na zidovima Sorbone ispisali su 1968. čuvenu parolu “budimo realni, tražimo nemoguće”. Ali, sa takvim parolama ne može se ići na referendum. Elektoralnoj politici više odgovara načelo da je politika umetnost mogućeg. Konrad Adenauer pobedio je na jednim izborima pedesdetih godina u Nemačkoj s parolom “bez eksperimenata”. Promena ustava nije revolucija i ne donosi trenutne promene odnosa moći. Ali, postojala je mogućnost da se prevaziđe Pinočeovo nasleđe i otvori perspektiva za stvaranje pravednijeg društva. Ona, očigledno, nije iskorišćena.

Posle referenduma oslabljena je pozcija levičarskog predednika Borića koji je bio primoran da otpusti neke od radikalnijih članova svog kabineta. Godišnja stopa inflacije porasla je za 6 odsto na preko 13 i jedna je od najviših u regionu. Rašireno je uvernje da će uslediti recesija. Većina posmatrača uverena je da će proces promene ustava biti nastavljen, ali da će u njemu glavnu reč voditi desnica. 

Najzad, treba ukazati i na to u kojoj meri položaj Čilea u svetskom kapitalističkom sistemu utiče na dinamiku unutrašnjih socijalnih i političkih procesa. Ta zemlja raspolaže dragocenim resursima koji su neophodni za transformaciju privrede ka zelenoj agendi. U Čileu se nalaze druge najveće rezerve litijuma u svetu.  Zbog toga će krupnom kapitalu iz svih krajeva sveta, SAD, EU i Kine, biti u interesu da suzbija demokratski pokret koji bi nastojao da uspostavi suverenitet nad prirodnim resursima i zaštiti prirodu. 

Ishod čileanskog referenduma ima šire političke implikacije. Najpre, radi se o još jednom porazu postmoderne levice koja više insistira na politici priznajna različitih manjinskih identiteta nego na klasnoj borbi

Ishod čileanskog referenduma ima šire političke implikacije. Najpre, radi se o još jednom porazu postmoderne levice koja više insistira na politici priznajna različitih manjinskih identiteta nego na klasnoj borbi. Poslednjih decenija XX veka kod velikog broja levih intelektualaca na Zapadu preovladao je stav da je radnička klasa integrisana u kapitalistički poredak i da više nije revolucionarna. Pogotovu posle propasti istočnoevropskog socjalizma, novi levičari pridavali su najveći značaj borbi za afirmaciju raznovrsnih stilova života i postmaterijalnih vrednosti. Oni nisu razumeli da su stabilizacija kapitalizma, ekonomski prospertet i bolji životni standard u “društvu obilja” samo privremeni. Čim je neoliberalni globalizovani kapitalizam u prvoj deceniji XXI veka upao u sistemsku krizu, vreme socijalnog mira počelo je da prolazi. Levica, skoncentrisana na kulturna pitanja, nije imala odgovor na novu krizu, a radnici su počeli da podržavaju krajnju desnicu. U više navrata proteklih godina videlo se da postmoderna levica gubi podršku. Mladi radikalni “trendi” levičari doprineli su Korbinovom porazu na parlamentarnim izborima u Britaniji 2019. Tokom kampanje od vrata do vrata u najvećim laburističkim uporištima radnici sa njima nisu hteli da razgovaraju i po prvi put su većinski glasali za konzervativce. Slično se desilo i na prošlogodišnjim izborima u Nemačkoj, kada je stranka Linke doživela debakl i jedva ušla u Bundestag. Nekritički odnos prema migrantskoj politici Angel Merkle najviše je tome doprineo. Pokazalo se da mešavina klasičnih socijalističkih zahteva sa kvir i rodnom ideologijom vodi u izborne poraze. Većina radnika i u zapadnim društvima više podržava socijalno konzervativne nego postmoderne liberalne vrednosti. Za obnovu levice korisnije bi bilo da se vrati na svoje početne pozicije i da se više oslanja na Marksa nego na Frojda.

Autor je politikolog iz Zrenjanina 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner